Како је Босна прокоцкала шансу да Српску изведе на море

„У изградњу тог моста је до сада уложено триста и нешто милиона евра, плус је Хрватима помогла и ЕУ да се тај мост изгради и нема ту никакве речи о рушењу ако смо дозволили његову градњу. Сад, не знам да ли то може да се некако ’изреже‘ па да се направи покретни, подижући мост, којим би се омогућило да уплове већи бродови и крузери“, каже професор Куртћехајић.

„Видите, БиХ је имала два излаза на море, Неум и Суторину. По АВНОЈ-у, БиХ је имала оба места. Тачније, 1945. године Председништво АВНОЈ-а је утврђивало границе тадашње Југославије, односно федералних јединица које тада још нису биле републике, што су касније постале. За БиХ је била следећа формулација: БиХ ће ући у границама које су утврђене на Берлинском конгресу, дакле и са Суторином и са Неумом“, подсећа саговорник из Сарајева.

„Мислим да је само један чинилац био да се не направи такав уговор са Црном Гором, што је погубно, јер вредност тога може да се мери милијардама евра. Могли смо да направимо излаз на море бољи него што има сама Црна Гора“, каже он.

„Ми смо преко записника о утврђивању границе утврдили да је споразум потписан без кворума. Дакле, наша босанска комисија имала је девет чланова — три Србина, три Хрвата и три Бошњака. Кворум чини шест чланова. Међутим, у финалном делу утврђивање споразума о граници са Црном Гором се утврђивало са три члана. За мене је то добар знак, јер ако се некада деси и буде добре воље, тај уговор може да се оспори због процедуралних разлога и да га поништимо“, сматра професор Куртћехајић. Односно, додаје он, да се уради нови уговор који би правно био валидан, јер БиХ је то беспотребно дала.

„Неспорно је да је тај уговор на правној снази. Он евентуално може бити у целини или неким делом поништен само у одговарајућем поступку пред Међународним судом правде. Дакле, то што је БиХ код себе евентуално имала неке процедуралне грешке, у смислу да није било кворума за одржавање седнице неког органа, јесте ствар коју прво треба рашчистити на унутрашњем плану у БиХ од стране њених надлежних органа. Па ако се евентуално утврди да заиста није било кворума, то још не чини тај међународни уговор правно неваљаним, већ само даје могућност БиХ ако одлучи да поднесе тужбу Међународном суду правде за поништење тог међудржавног уговора о границама“, објашњава професор Благојевић.

„Што се тиче излаза на отворено море у делу који се односи на мост на Пељешцу, то је део акваторије Републике Хрватске. Е сад, то што се ради о акватериторијалном подручју Хрватске, не значи да држава која евентуално има интерес за излаз на отворено море не може затражити своја права. БиХ у том случају може да тражи опет тако што ће се обратити Међународном суду правде, тужећи Хрватску за евентуалну повреду права излаза на отворено море, или Међународном суду за право мора“, објашњава наш саговорник.