00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Како је Босна прокоцкала шансу да Српску изведе на море

CC0 / Pexels/Luciann Photography / Јадранско море
Јадранско море - Sputnik Србија, 1920, 11.11.2021
Пратите нас
Шефик Џаферовић је у разговору са Габријелом Ескобаром рекао да би БиХ требало да има приступ отвореном мору алудирајући да им је хрватски Пељешки мост затворио излаз. Бошњачки академик Суад Куртћехајић тврди да је БиХ могла да има излаз на отворено море у Суторини у Црној Гори кога се одрекла да не би допао РС, али каже да би то могло да се мења.
Изградња Пељешког моста у Хрватској, који би требало да буде пуштен у употребу идуће године, онемогућава да крузери или већи бродови пристају на територији БиХ и то је, како наводи сарајевски академик професор доктор Суад Куртћехајић и председник Босанске академије наука и уметности „Кулин бан“, проблем на који је указао Џаферовић.

Хрвати неће рушити мост

„У изградњу тог моста је до сада уложено триста и нешто милиона евра, плус је Хрватима помогла и ЕУ да се тај мост изгради и нема ту никакве речи о рушењу ако смо дозволили његову градњу. Сад, не знам да ли то може да се некако ’изреже‘ па да се направи покретни, подижући мост, којим би се омогућило да уплове већи бродови и крузери, каже професор Куртћехајић.

Међутим, оно на шта наш саговорник упозорава је грешка коју је БиХ направила када се одрекла у корист Црне Горе власништва над Суторином, граничним местом, где би имала отворен излаз на море.

„Видите, БиХ је имала два излаза на море, Неум и Суторину. По АВНОЈ-у, БиХ је имала оба места. Тачније, 1945. године Председништво АВНОЈ-а је утврђивало границе тадашње Југославије, односно федералних јединица које тада још нису биле републике, што су касније постале. За БиХ је била следећа формулација: БиХ ће ући у границама које су утврђене на Берлинском конгресу, дакле и са Суторином и са Неумом, подсећа саговорник из Сарајева.

Суторина дата без кворума

Управо из тих разлога сам лично покушавао да укажем Сарајеву да не потпише Уговор о граници са Црном Гором. Међутим, они су се изгледа унапред договарали. Мислим, додаје он, да је Сарајево Црној Гори дало Суторину само из разлога јер су се плашили да то не припадне Републици Српској.

„Мислим да је само један чинилац био да се не направи такав уговор са Црном Гором, што је погубно, јер вредност тога може да се мери милијардама евра. Могли смо да направимо излаз на море бољи него што има сама Црна Гора, каже он.

Уговор о ратификацији границе између Црне Горе и БиХ по коме је Суторина дата Црној Гори, потписан је 2015. године, напомиње наш саговорник. Али, у исто време тврди да тај уговор није потпуно легалан.

„Ми смо преко записника о утврђивању границе утврдили да је споразум потписан без кворума. Дакле, наша босанска комисија имала је девет чланова — три Србина, три Хрвата и три Бошњака. Кворум чини шест чланова. Међутим, у финалном делу утврђивање споразума о граници са Црном Гором се утврђивало са три члана. За мене је то добар знак, јер ако се некада деси и буде добре воље, тај уговор може да се оспори због процедуралних разлога и да га поништимо, сматра професор Куртћехајић. Односно, додаје он, да се уради нови уговор који би правно био валидан, јер БиХ је то беспотребно дала.

Међународни суд правде адреса

Да је то отишло на суд, уверен је он, Црна Гора би могла да наведе као аргумент само да им је то неко дао у телефонском разговору.
Професор бањалучког Правног факултета Милан Благојевић, с друге стране, напомиње да је у питању међународни државни уговор између Црне Горе и БиХ, којим је дефинисана њихова међусобна граница.

„Неспорно је да је тај уговор на правној снази. Он евентуално може бити у целини или неким делом поништен само у одговарајућем поступку пред Међународним судом правде. Дакле, то што је БиХ код себе евентуално имала неке процедуралне грешке, у смислу да није било кворума за одржавање седнице неког органа, јесте ствар коју прво треба рашчистити на унутрашњем плану у БиХ од стране њених надлежних органа. Па ако се евентуално утврди да заиста није било кворума, то још не чини тај међународни уговор правно неваљаним, већ само даје могућност БиХ ако одлучи да поднесе тужбу Међународном суду правде за поништење тог међудржавног уговора о границама, објашњава професор Благојевић.

Што се тиче Хрватске и моста који је блокирао излаз БиХ на отворено море, Благојевић напомиње да и ту постоји правни лек.

БиХ може да тужи Хрвате

„Што се тиче излаза на отворено море у делу који се односи на мост на Пељешцу, то је део акваторије Републике Хрватске. Е сад, то што се ради о акватериторијалном подручју Хрватске, не значи да држава која евентуално има интерес за излаз на отворено море не може затражити своја права. БиХ у том случају може да тражи опет тако што ће се обратити Међународном суду правде, тужећи Хрватску за евентуалну повреду права излаза на отворено море, или Међународном суду за право мора, објашњава наш саговорник.

Место Суторина налази се у близини Херцег Новог на излазу на отворено море у Црној Гори. Било је део БиХ до 1948. године и незваничним договором партијских другова Ђуре Пуцара Старог (БиХ) и Блаже Јовановића (Црна Гора) Суторина је тада „размењена“ за област Ловишта на Сутјесци.
Због пословичне незаинтересованости представника власти БиХ, проблем Суторине спомињан је тек с времена на време и све извесније је да ће та територија, када БиХ и Црна Гора договоре коначно разграничење, и дефинитивно отићи Црној Гори, чиме је БиХ изгубила више од пет километара отвореног излаза на море.
Проблем Суторине није ни ново ни непознато питање. Наиме, још 2006. године Жељко Комшић и Харис Силајџић, као чланови тадашњег сазива Председништва БиХ, најављивали су покретање процеса међународне арбитраже, али до тога није дошло.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала