- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Матија Бећковић на удару због изјаве из 2014. године: Све је обрнуто него што изгледа

© Sputnik / Александар МилачићМатија Бећковић
Матија Бећковић - Sputnik Србија, 1920, 12.11.2021
Пратите нас
Како је то песник који је своје најлепше стихове написао у славу жене, преко ноћи постао женомрзац који не види да би уместо 10 одсто „академкиња“, ако се то сада тако зове, Српска академија наука и уметности требало да их има знатно више. Ваљда 30 одсто, каква квота важи за политику.
На критике због тога што после недавних избора за САНУ међу новим члановима нема ниједног женског имена, злоупотребљена је једна његова ранија изјава тако што се завртела на друштвеним мрежама и дочекана на нож.
„Не знам због чега је изненађујуће што међу академицима готово и да нема жена, јер ако нисте приметили ни у фудбалској репрезентацији нема ниједне жене“, рекао је шаљиво Бећковић још 2014.
„Подгрејали" су је поједини медији и навукли „коректни“ гнев на великог српског песника. Најблажи критичари су то оценили неуспелим покушајем духовитости, а они други приметили да би она била „прави културни скандал да смо неко мало нормалније друштво“.
На питање Спутњика шта му је било да се после толико година „поквари“ и оде у „женомрзце“, слатко се насмејао.
У Српској академији наука има више жена академика него и у једној академији бивше Југославије, а из те садашње расправе могло би се закључити обрнуто“, каже он.
© Sputnik / Лола Ђорђевић У Српској академији наука има више жена академика него и у једној академији бивше Југославије
САНУ - Sputnik Србија, 1920, 12.11.2021
У Српској академији наука има више жена академика него и у једној академији бивше Југославије
То да о дометима у нечему што се зове наука или уметност могу да одлучују негде зацртани проценти види као обичну кампању.
„Када је основана Српска краљевска академија први кандидати су били краљ Милан и краљ Никола. И није ниједан изабран. И ниједан се није бунио што није. Гласање је тајно и никоме није гарантовано да ће бити изабран. А није никаква срамота ако си кандидован, па ниси изабран“, каже овај академик.
Уосталом, чему избори ако би се знало ко ће бити изабран, додаје Бећковић.
Тако испаде да демократија и тајно гласање и није баш увек тако добра ствар. Тако ће САНУ до наредних избора остати мушки бастион, уосталом као и све академије у региону, али и Европи.
Чувена Француска академија, институција коју је 1635. године основао кардинал Ришеље за време владавине Луја тринаестог, прву жену, књижевницу Маргерит Јурсенар, у своје редове је примила 1980. године!
Наша Исидора Секулић је имала више разумевања међу колегама који су додуше зазирали од сукње у САНУ, али је ипак те 1939. године изабрана за њеног допсиног члана, а касније и редовног.
Међу око 750 чланова Француске академије и данас се готово на прсте могу набројати женска имена. До чланства у „бесмртнике“ како Французи популарно зову академике, нису стигли ни Жан Жак Русо, Жозеф де Метр, Оноре де Балзак, Рене Декарт, Дени Дидро, Гистав Флобер, Молијер, Марсел Пруст, Жил Верн, Емил Зола...
Ваљда је, фудбалским речником речено, била гужва у шеснаестерцу.
Пошто је Влада Србије поставила родну равноправност високо на листи приоритета, после најновијих критика, али и самокритика, на следећим изборима за САНУ овакав расплет се вероватно неће поновити.
Само, како на то приволети и Французе.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала