https://sputnikportal.rs/20211113/nikola-borko-goranka-medvjedi-u-crnoj-gori-dobijaju-imena-1131346726.html

Никола, Борко, Горанка: Медвједи у Црној Гори добијају имена

Никола, Борко, Горанка: Медвједи у Црној Гори добијају имена

Sputnik Србија

Медвјед који је снимљен на путу у близини Шавника прије неки дан, није никакво изненађење, а у Црној Гори медвједи се означавају и чак добијају имена, каже за... 13.11.2021, Sputnik Србија

2021-11-13T13:01+0100

2021-11-13T13:01+0100

2021-11-13T13:08+0100

регион

црна гора

медведи

регион – друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/07/1131346276_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_4241161946ae81d0f02f4a7ed2e2cef1.jpg

Перовић каже да су медвједи у овом дијелу године, пред хибернацију, активнији у потрази за храном и додаје да је лијепо видјети да је снимљени медвјед у добром стању.“Због високих метаболичких захтјева, медвједима је потребна висока доступност хране и пространа станишта. Посебно током јесени, медвједи су у процесу појачане исхране како би прије наступајуће зиме сакупили довољне резерве масти која ће им осигурати миран зимски сан. Ово све упућује на закључак да медвједи виђени у овом периоду године прелазе веће удаљености у потрази за храном и није изненађење уколико се примјете у близини саобраћајница или насељених мјеста“, каже саговорник Спутњика.Медвједима дају именаКад су у питању подаци везани за величину популација мрког медвједа и вука у Црној Гори, каже Перовић, држава располаже само подацима који потичу од Ловачког савеза Црне Горе, што значи да нијесу сакупљени на научно прихватљив начин.„Ти подаци нажалост не одсликавају право стање на терену, посебно кад је у питању величина популације вука. Сва наша теренска истраживања показују да је вук угрожена врста у Црној Гори, док држава манипулише подацима из само њима знаних разлога и то траје већ дужи временски рок“, каже Перовић.Забрињава га, како напомиње, и незаинтересованост надлежних институција да се на квалитетан начин баве овом облашћу.Мрки медвјед виђен код Шавника нема име, али Перовић истиче да су у Црној Гори до сада означене четири јединке мрког медвједа са ГПС/ГСМ огрлицом, први медвјед Никола (ЦГ001), означен од стране Асоцијације Паркови Динарида уз помоћ ренџерске службе на територији Националног парка „Биоградска Гора“ током јесени 2017. године. Након тога је означен медвјед Борко (ЦГ002) у Пиви, у јесен 2020. године, и двије јединке на територији Националног парка „Дурмитор“, Горанка (ЦГ003) и Бато (ЦГ004) који су означени од стране Центра за заштиту и проучавање птица у сарадњи са Ветеринарским факултетом из Загреба током љета 2021. године уз помоћ ренџерских служби ова два парка.Према речима саговорника Спутњика, телеметријско праћење медвједа се не може спроводити систематски и на цијелом подручју њихове рапрострањености.Додатно, може се доћи до информација везаних за комплекс репродукције, здрављу, узроцима смртности и трајања живота.На крају, како истиче Перовић, сви ови подаци њиховом детаљном анализом помажу да се израде квалитетни планови управљања чије спровођење има за циљ осигурање суживота између крупних звијери и човјека.У Пиви регистровали 26 медвједаПеровић истиче да је изолација ДНК из узорка измета, одбачене длаке или ткива данас рутинска метода за одређивање величине популације медвједа и вукова.Како наводи, после два сакупљања узорака за врсту мрки медвјед на територији ЛД „Бајо Пивљанин“ из Плужина и Ловишта посебне намјене „Пива“ чије се границе у највећем дијелу поклапају са границама Парка природе „Пива“, у јесен 2017. и од септембра до децембра 2018, укупно је детерминисано 26 различитих јединки, од тога 19 мужјака и 7 женки.Саговорник Спутњика истиче да мрки медвјед и вук представљају највриједније представнике биолошке разноликости Црне Горе чијег значаја нисмо свјесни.„За сада, јавност је била упозната са одстријељеним медвједом у кањону Таре у близини Матешева 2018. године, медвједа у кањону Мале Ријеке 2020. године, женке-мајке у Беранама у фебруару ове године, затим Парку природе „Драгишница-Комарница“ у мају мјесецу такође ове године. Све ово указује да медвјед, иако је строго заштићена врста, угрожена од криволова у много већем степену. За вука, излишно је и говорити. Већина ловачких друштава не жели или није у могућности да се са својим капацитетима бори против криволова“, истиче Перовић, додајући да ни надлежне институције нису заинтересоване да се тиме баве како ваља због чега цвјета криволов.„Бројни случајеви убијања дивљих животиња на начин који закон препознаје као кривично дјело показују да је пракса недозвољеног лова на заштићене врсте већ дужи период присутна у Црној Гори.“, каже Перовић.За пет година 127 кривичних дјела над животињамаУ периоду од 2013. до 2018. године пред тужилаштвима Црне Горе поступало се по укупно 127 пријава за кривична дјела убијање и мучење животиња и разарање њиховог станишта. Од тога суе чак 84 кривичне пријаве одбачене. Правоснажно је окончано 13 предмета у односу на 14 лица, при чему су донијете осуђујуће одлуке у односу на 12 лица, у односу на једно лице је изречена мјера обавезног психијатријског лијечења на слободи, и у односу на једно лице је донијета ослобађајућа пресуда.Говорећи о врсти осуђујућих пресуда, у највећем броју изрицане су условне осуде, у односу на 6 лица изречена је казна рада у јавном интересу, новчана казна утврђена је у односу на три осуђена, а у односу на једно лице изречена је казна затвора у трајању од 30 дана због кривичног дјела незаконит лов.„Поред овакве статистике, постоји и јасна „тамна бројка“ еколошких деликата, неевидентираних кривичних дјела усљед фактичког занемаривања активности на откривању, а поготово на процесуирању ових деликата. Специфичност еколошког криминалитета указује на то да значајне активности треба спровести ради превенције еколошког криминалитета, јер је закашњела реакција када се овај проблем нађе у судници, као што показују наведене бројке о процесуираним случајевима“, каже Перовић.

црна гора

2021

Вести

sr_RS

црна гора, медведи, регион – друштво