Нестаје чудо: Србија и Српска у важној мисији — како да се спаси најстарија „лепотица“
17:01 14.11.2021 (Освежено: 17:12 15.12.2021)
© Фото : Спутњику уступио НП Тара"Ледена лепотица", како ју је звао Јосиф Панчић, полако нестаје због климатских промена и слабе природне регенерације.
© Фото : Спутњику уступио НП Тара
Пратите нас
Панчићева оморика, ендемска врста, по многима најлепши четинар, због климатских промена и природне регенерације изумире у природном станишту. Од свих места на Земљи, „ледена лепотица", најстарија европска врста дрвета, одабрала је да живи у средњем току Дрине, стручњаци са обе стране реке, у Србији и Републици Српској, покушавају да је спасу.
Иако је на црвеној листи угрожених врста о којима се посебно брине, број стабала Панчићеве оморике све је мањи, процењује се да би могла да нестане из својих природних станишта. Зато су биолози, генетичари и други стручњаци кренули у озбиљан подухват заштите симбола Таре, уз помоћ Фондације Франклинија из Женеве.
Како спасити ледену Панчићеву оморику
Као и када ју је Јосиф Панчић пронашао и назвао „леденом лепотицом“ и данас је углавном скривена у моћним шумама Таре и планина преко реке, па није било лако истражити шта је мучи, како је опстала хиљадама година, а сада се суши.
Биолог Маријана Јосиповић један је од спасилаца Панчићеве оморике у Националном парку „Тара“. Она каже да је тешко стећи слику о процесу обнове и њеног живота, јер оморика воли неприступачне, стрме пределе над Дрином, до којих се људи тешко пробијају, воли нагиб и до 70 степени.
Ипак, док у Босни годинама нису вршена истраживања на подручју Србије се знају сви локалитети и њихове карактеристике на доступним местима.
На подручју НП „Тара“ уочили су интензивно сушење оморике у последњих десетак година. На појединим местима је потпуно нестала. Колико климатске промене утичу на то, могло се видети после кобне 2012. године на планини Звијезда.
© Фото : Спутњику уступио НП ТараПанчићева оморика изнад Парућачког језера
Панчићева оморика изнад Парућачког језера
© Фото : Спутњику уступио НП Тара
„Тада је забележено -27 степени, имали смо и лавину у подручју Парка, а онда су током лета биле врло високе температуре и велики период суше, то је ослабило стабла. Као што се човек осећа лоше кад су екстреми у питању, тако и биљке осећају све те промене, суше се, ослабе, па их нападају штеточине, инсекти. Постоји и једна гљива која је јако опасна за Панчићеву оморику“, каже Јосиповићева.
Како утичу „климатске промене”
Она додаје да јој сметају климатске промене, количина падавина на годишњем нивоу је иста, али није равномерно распоређена, а оморика насељава делове кањона који имају микроклиматске карактеристике, уколико дође и до најмањих померања, њој то не одговара.
Оморика је последњи пут детаљно анализирана педесетих година прошлог века, академик Павле Фукарек евидентирао је стање у свим популацијама, оморику је бројао због пожара који су 1947. и 1948. направили велику штету, посебно на левој обали Дрине. Нико није интензивније радио попис и евиденцију оморике до пре четири године када се у тај тежак посао упустио проф. др Милан Матаруга са Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци.
„Колега Ђорђије Милановић и ја вратили смо се тим природним популацијама. Тамо где је академик Фукарек написао да оморике више нема, да је потпуно уништена, нашли смо је! Обновљену оморику, 70 година касније! Чак ни шумари, који су ту константно, нису знали да је има“, каже професор Матаруга.
Тада је описао 26 мањих или већих популација оморике на територији Републике Српске, било је више стабала него у Србији. У нашој земљи је избројано преосталих 11 хиљада.
© Фото : Спутњику уступио Милан МатаругаОморика воли неприступачне, стрме пределе над Дрином, до којих се људи тешко пробијају, воли нагиб и до 70 степени.
Оморика воли неприступачне, стрме пределе над Дрином, до којих се људи тешко пробијају, воли нагиб и до 70 степени.
© Фото : Спутњику уступио Милан Матаруга
Нападају и пожари
Нажалост, летос су гореле две највеће шуме Панчићеве оморике на десној обали Дрине у Републици Српској, Гостиљ и Велики Столац, у коме је изгорело више од 10 хиљада стабала. Ових дана ангажовањем летелица и тима експерата из Новог Сада покушаће да преброје колико је остало.
Матаруга каже да је велики број стабала бесповратно изгубљен, баш зато је важан пројекат који ће се одвијати у наредне три године. Пратиће природну обнову од семена стабала која су преостала, тражити најбоља решења како да помогну оморици да опстане.
Дама која се склања пред јачима
Панчићева оморика је терцијарни реликт, ендем, врста која је преживела више ледених доба, веома добро се адаптира на различите услове, у тој мери да се назива пионирском врстом. Прва се јавља после еколошких катастрофа, укључујући и пожаре.
Зашто онда изумире?
„Проблем код оморике је њена борба са конкурентском вегетацијом. Оног момента када се поред ње појаве друге врсте, јела, смрча, буква или црни бор, она њима уступа то станиште и постепено се повлачи. Дакле, лако је оморику размножити и посадити у парку, али је није лако сачувати од друге вегетације у природи“, каже Матаруга.
© Фото : Спутњику уступио Милан МатаругаПроф. др. Матаруга, који је деценију и по рада посветио „леденој лепотици“ промовише престанак заштите која је гласила; не прилази, не дирај ништа. Управо супротно, треба јој прићи и помоћи.
Проф. др. Матаруга, који је деценију и по рада посветио „леденој лепотици“ промовише престанак заштите која је гласила; не прилази, не дирај ништа. Управо супротно, треба јој прићи и помоћи.
© Фото : Спутњику уступио Милан Матаруга
Управо због тога овај професор, који је деценију и по рада посветио „леденој лепотици“, промовише престанак са пасивном заштитом из прошлог века, која је гласила: Не прилази, не дирај ништа. Управо супротно, треба јој прићи и помоћи да опстане на једином месту на свету које је изабрала, у долини Дрине, на северним литицама кањона.
Потрага за оптималним условима за природну обнову већ је почела, у претходних месец дана на 12 локалитета постављени су уређаји који готово непрекидно бележе податке унутар шума оморике.
„На сваких сат времена мере температуру ваздуха и земље у зони подмлатка, најмлађих садница, мере и влажност ваздуха и земље. Ускоро ћемо поставити и луксиметре који ће мерити количину светлости која долази до површине земље. Циљ је да тамо где се појави младица очитамо параметре, да знамо какав амбијент треба да створимо да би се оморика природно јавила“, објашњава.
Шта открива ДНК
Резултати анализа ДНК оморике, које је Матаруга радио у сарадњи са Јеленом Алексић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду и колегама из Италије, открила је изузетно важну чињеницу која ће помоћи у спасавању „ледене лепотице“. Дуга изолација једне породице утиче на њен генетски потенцијал. Свака популација је јединствена за себе.
„Апелујемо, молимо свакога ко истражује оморику и покушава да помогне њену обнову, да сачува јединственост сваке популације, групације стабала. Није добро да семе из једне популације преносимо у другу, десила би се контаминација генетичког потенцијала“, упозорава.
Пројекат за Црвени поток
Упоредо са великим пројектом заштите са обе стране Дрине, НП „Тара“ планира и мини-пројекат за Црвени поток, управо слушајући савет професора из Бањалуке. У овој туристичкој атракцији Митровца некада је расло 30 стабала Панчићеве оморике, што је право чудо, реч је о мочварном тлу, данас их је свега четири.
„На том локалитету ћемо прво покушати да је обновимо, јер је јединствено станиште на свету. Важан је генетски материјал, одакле потичу јединке које су узете да заснују будућу популацију. Озбиљно смо схватили шта нам је чинити, нећемо их узети из расадника, само оне којима је порекло из Парка“, каже Јосиповићева.
© Фото : Спутњику уступио Милан МатаругаПроцена је да је у великим пожарима на подручју Републике Српске летос уништено готово 10 хиљада стабала Панчићеве оморике.
Процена је да је у великим пожарима на подручју Републике Српске летос уништено готово 10 хиљада стабала Панчићеве оморике.
© Фото : Спутњику уступио Милан Матаруга