https://sputnikportal.rs/20211115/prvi-filmski-autor-u-sanu-slobodan-sijan-otvorio-vrata-akademije-za-filmadzije-1131603166.html
Први филмски аутор у САНУ: Слободан Шијан отворио врата Академије за филмаџије
Први филмски аутор у САНУ: Слободан Шијан отворио врата Академије за филмаџије
Sputnik Србија
Први филмски аутор у САНУ: Слободан Шијан отворио врата Академије за филмаџије
2021-11-15T18:47+0100
2021-11-15T18:47+0100
2023-02-05T15:07+0100
друштво
култура
србија – друштво
друштво
филм и серије
српска академија наука и уметности (сану)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/02/1125815671_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_57af26a5f462f81827a512d700c012cd.jpg
Новоизабрани дописни члан САНУ изјавио је да је његов избор „један велики помак у односу на традиционални концепт какав је владао Академијом, помак који вероватно није имао 100 посто подршку, али је имао довољну подршку да отворе врата и нечему што је током 20. века било заиста значајно за уметност.Шијан је додао да је сигурно битно да се чује у САНУ и неки његов став и мишљење о свим стварима које се буду тицале кинематографског удела у нашој култури. Прослављени редитељ тренутно ради на филму „Буди Бог с нама“ ког је посветио авангардном београдском уметнику, пиониру филмске критике на овим просторима Бошку Токину.Врата САНУ отворена за људе из света филмаАкадемик Душан Ковачевић упознао је Слободана Шијана пре више од 40 година а њихов заједнички филм „Ко то тамо пева“ остао је до данас као један од најбољих и најзначајнијих филмова југословенске и српске кинематографије. Ковачевић подсећа да су касније радили филм „Маратонци трче почасни круг“ и да су та два филма и у Шијановој, и у његовој биографији на изузетном месту.Необичан избор занимљивог аутораТеоретичар популарне културе Владимир Коларић сматра да је избором Шијана за дописног члана САНУ „одшкринула врата за филмске ауторе“ и додаје да се до сада често стицао утисак да Академија потцењује филмску уметност, што је у супротности са чињеницом да је наш филм прилично заступљен и има неспорне резултате и рецепцију у свету.Према његовим речима, избор Шијана за дописног члана САНУ на први поглед је необичан јер би се очекивало да у Академију уђу филмски аутори старији од њега или неки који су дефинисали главнотоковске поетике попут аутора тзв. Прашке школе.Осим авангарде, жанровског и европског филма, Шијан такође баштини интересовање за андерграунд поетику а у свом рукопису садржи одређене поетичке карактеристике које нису особене за наше филмове којима доминира реализам, оцењује Коларић.Индивидуалац који је легитимизовао нестандардне поетикеТакође, некад више, некад мање успешно Шијан показује једну врсту склоности ка иронији, кемпу, иронијској дистанци према оном о чему прича, поигравању, једној врсти артифицијелности и поетичке освешћености која није тако уобичајена за наше ауторе.„Реч је о аутору чији улазак у САНУ није само улазак филмског аутора него и давање права грађанства, односно легитимизације у нашој култури, макар симболичке и закаснеле, одређених у нашој култури нестандардних поетика као што су жанровска, андерграунд, авангардна поетика као и извесних иронијских, кемп или самосвесно артифицијелних приступа уметности. У том смислу могло би се рећи да је његова појава значајна“, истиче Коларић.Шијан до сада углавном није био везиван за школе или одређене интересне кругове у свету филма и био је прихватљив или неприхватљив како за оне који су били ближи жанру као и за оне који су били ближи тзв. ауторском филму. Као такав, он је у јавности перципиран као аутор који је ишао својим релативно независним путем и никад није био део групација и за наше услове се одликовао ретким индивидуализмом.Принудно пензионисани аутор који не угрожава ничије интересеМеђутим, Коларић истиче и да је у САНУ примљен редитељ који мада није у позним годинама, али одавно није у пуном смислу активни филмски стваралац и који је, нажалост, своје најбоље филмове снимио пре неколико деценија, тако да би се могло рећи да је примљен „принудно пензионисани аутор“.
https://sputnikportal.rs/20210702/slobodan-sijan-o-novom-filmu-zanima-me-sudbina-intelektualca-u-vecito-varljivim-vremenima-u-srbiji-1125815828.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
слободан шијан, сану, филм, slobodan šijan, sanu, film
слободан шијан, сану, филм, slobodan šijan, sanu, film
Први филмски аутор у САНУ: Слободан Шијан отворио врата Академије за филмаџије
18:47 15.11.2021 (Освежено: 15:07 05.02.2023) Слободан Шијан, редитељ култних филмова „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“ и „Давитељ против“, први је филмски аутор који је изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности. Уласком Шијана у САНУ одшкринута су врата те институције за људе из филмског света.
Новоизабрани дописни члан САНУ изјавио је да је његов избор „један велики помак у односу на традиционални концепт какав је владао Академијом, помак који вероватно није имао 100 посто подршку, али је имао довољну подршку да отворе врата и нечему што је током 20. века било заиста значајно за уметност.
Шијан је додао да је сигурно битно да се чује у САНУ и неки његов став и мишљење о свим стварима које се буду тицале кинематографског удела у нашој култури. Прослављени редитељ тренутно ради на филму „Буди Бог с нама“ ког је посветио авангардном београдском уметнику, пиониру филмске критике на овим просторима Бошку Токину.
Врата САНУ отворена за људе из света филма
Академик Душан Ковачевић упознао је Слободана Шијана пре више од 40 година а њихов заједнички филм „Ко то тамо пева“ остао је до данас као један од најбољих и најзначајнијих филмова југословенске и српске кинематографије. Ковачевић подсећа да су касније радили филм „Маратонци трче почасни круг“ и да су та два филма и у Шијановој, и у његовој биографији на изузетном месту.
„Он је даровит редитељ и његов улазак у Академију отворио је врата за људе из света филма и позоришта. Ја сам у Академији одавно као драмски писац, ту је реч о литератури, а он ће сигурно помоћи да се то одељење освежи и добије један нови значај јер је својим дугогодишњим радом исписао историју српског филма“, каже Ковачевић за Спутњик.
Необичан избор занимљивог аутора
Теоретичар популарне културе Владимир Коларић сматра да је избором Шијана за дописног члана САНУ „одшкринула врата за филмске ауторе“ и додаје да се до сада често стицао утисак да Академија потцењује филмску уметност, што је у супротности са чињеницом да је наш филм прилично заступљен и има неспорне резултате и рецепцију у свету.
Према његовим речима, избор Шијана за дописног члана САНУ на први поглед је необичан јер би се очекивало да у Академију уђу филмски аутори старији од њега или неки који су дефинисали главнотоковске поетике попут аутора тзв. Прашке школе.
„Шијан је врло занимљив аутор који је у свом делу био под многим утицајима. Он је с једне стране сабрао утицаје европског филма, пре свега француског, али и америчког жанровског филма. Знамо да је 'Ко то тамо пева' великим делом рађен по узору на поетичку структуру Џона Форда. С друге стране, он баштини једно наслеђе авангарде и није чудно његово интересовање за Зенитизам, Токина итд. Он је пре свега ликовни уметник чија су трагања била декларативно у авангарди“, каже Коларић.
Осим авангарде, жанровског и европског филма, Шијан такође баштини интересовање за андерграунд поетику а у свом рукопису садржи одређене поетичке карактеристике које нису особене за наше филмове којима доминира реализам, оцењује Коларић.
Индивидуалац који је легитимизовао нестандардне поетике
Такође, некад више, некад мање успешно Шијан показује једну врсту склоности ка иронији, кемпу, иронијској дистанци према оном о чему прича, поигравању, једној врсти артифицијелности и поетичке освешћености која није тако уобичајена за наше ауторе.
„Реч је о аутору чији улазак у САНУ није само улазак филмског аутора него и давање права грађанства, односно легитимизације у нашој култури, макар симболичке и закаснеле, одређених у нашој култури нестандардних поетика као што су жанровска, андерграунд, авангардна поетика као и извесних иронијских, кемп или самосвесно артифицијелних приступа уметности. У том смислу могло би се рећи да је његова појава значајна“, истиче Коларић.
Шијан до сада углавном није био везиван за школе или одређене интересне кругове у свету филма и био је прихватљив или неприхватљив како за оне који су били ближи жанру као и за оне који су били ближи тзв. ауторском филму. Као такав, он је у јавности перципиран као аутор који је ишао својим релативно независним путем и никад није био део групација и за наше услове се одликовао ретким индивидуализмом.
Принудно пензионисани аутор који не угрожава ничије интересе
Међутим, Коларић истиче и да је у САНУ примљен редитељ који мада није у позним годинама, али одавно није у пуном смислу активни филмски стваралац и који је, нажалост, своје најбоље филмове снимио пре неколико деценија, тако да би се могло рећи да је примљен „принудно пензионисани аутор“.
„То је можда и разлог због чега је могао бити примљен неко за кога се не сматра да може својим присуством бити претња било коме и који би својим филмовима угрозио било чије интересе. Наравно, можемо претпоставити да ће ово бити подстрек и Шијану али и јавности да сними неке филмове којима ће се вратити на оно по чему га памтимо“, закључио је Коларић.
