00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Беба и Лола „Београдски играчки центар“: Енергија међу људима је највећи покретач
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пјаф“
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Како изгледа полувековно дружење са гитаром
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Субвенције од 20.000 евра за кров над главом породицама са децом
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Падаће звезде: Када ће киша метеора приредити незабораван призор на небу

CC0 / Pixabay / Киша метеора - илустрација
Киша метеора - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2021
Пратите нас
Звезде падалице ће се појавити на ноћном небу док се Земља креће кроз остатке комете, а врхунац видљивости метеорске кише биће у среду. Ипак, ова појава на небу се може уочити и после.
Као и код других метеорских киша, није потребна посебна опрема, већ би појава требало да буде видљива голим оком.
Најбољи начин да повећате доживљај гледања је да се током ноћи удаљите од извора загађења и светла, и дате очима прилику да се прилагоде мраку.
Леониди, обично брзи, сјајни метеори, повезани су са кометом Темпел-Татл.
Тачка одакле извиру је на челу сазвежђа Лав, отуда потиче и њихово име.
Леониди пристижу сваке године, иако варирају у јачини својој светлости из године у годину.
Максимум видљивости је 17. новембра, а највидљивији су око поноћи и пред зору. Леониди се могу видети са обе Земљине хемисфере.
У прошлости су ови метеори направили неке од највећих метеорских пљускова, а најпознатији догађај те врсте датира из 1833. године који је довео до прве тачне претпоставке о пореклу метеора.
Денисон Олмстед је тада претпоставио да метеори потичу од честица из свемира, али још увек није тачно знао њихово право порекло.
Иначе, комета Темпел-Татл путује око 33 године, обилазећи Сунце, и сваки пут ослободи нов материјал. Следећи пут ће се приближити нашој планети за око 15 година.
Велики пљусак из 1966. године имао је чак 1.000 метеора у минуту.
Остаци комете који прате њену путању и који улазе Земљину атмосферу брзином до 70 километара у секунди, распадањем изазивају призор као што су трагови светлости које називамо метеорима, преноси РТС.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала