https://sputnikportal.rs/20211117/pokrenuta-nacionalna-inicijativa-za-bezgotovinsko-placanje-1131674080.html
Покренута Национална иницијатива за безготовинско плаћање
Покренута Национална иницијатива за безготовинско плаћање
Sputnik Србија
Министар финансија Синиша Мали и представници Немачке развојне сарадње (ГИЗ), НАЛЕД-а, компанија „Виза“ и „Мастеркард“, потписали су данас споразум о сарадњи... 17.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-17T16:10+0100
2021-11-17T16:10+0100
2021-11-17T16:10+0100
економија
економија
србија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/15/1130881923_0:21:641:381_1920x0_80_0_0_2e580f13df25579bf89f001fe5e66b87.jpg
Реч је о пројекту подршке малим трговцима и институцијама да модернизију своје пословање и омогуће грађанима бољи и сигурнији начин плаћања – картицом или мобилним телефоном, у радњама, угоститељским објектима и на шалтерима широм Србије.Министар Мали рекао је да је споразум потписан са циљем да се подрже мали предузетници, микро и мала предузећа у процесу дигитализације и у процесу набавке оних уређаја који подржавају безготовинско плаћање.Подсетио је да Министарство финансија тренутно спроводи и друге две велике иницијативе: нови систем фискализације и е-фактуре.Истакао је да се у овом тренутку око 40.000 предузећа пријавило и да је већ 11.000 фискалних уређаја одобрено од стране Пореске управе.„Очекујем да ће до краја рока увођења новог система фискализације, што је крај априла, сви обвезници бити у потпуности спремни за ту велику промену“, рекао је Мали.Говорећи о е-фактурама, Мали је истакао да је и то био један од захтева привреде, додајући да ће се он спроводити у две фазе.Објаснио је да ће до краја године сва јавна предузећа и корисници јавних средстава увести е-фактуре, а до краја 2022. године и приватни сектор који је у систему ПДВ-а.Мали је указао да те две иницијативе треба да допринесу транспарентнијем, атрактивнијем, конкурентнијем пословном окружењу у нашој земљи.Додао је да се то уклапа у стратегију која је везана у промоцију безготовинског плаћања и за борбу против сиве економије.Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић циљ ове иницијативе је да помогнемо малим привредницима и државним институцијама да модернизују своје пословање тако што ће увести опцију безготовинског плаћања и грађанима понудити избор и бољи начин плаћања.Додаје да се ту мисли на све начине безготовинског плаћања – картично, инстант, промоцију м-банкинга, е-комерца...„Оно што чини окосницу овог програма је посебна субвенција за набавку до 25.000 ПОС терминала, који су намењени пре свега малој привреди и одређеним институцијама, али онима који до сада нису нудили могућност безготовинског плаћања“, рекла је Јовановић.С том субвенцијом, додаје, желе да помогну малој привреди да набаве најсавременије уређаје који могу да функционишу и као ПОС терминал и као фискална каса.Јовановићева је истакла да ће уз јачање инфраструктуре субвенционисањем пост терминала, то допринети и да се званична статистика унапреди, додајући да је она за сада солидна.Додаје да ће ова иницијатива бити и један од стубова за сузбијање сиве економије, заједно са реформом онлајн фискализације, е-фактура, е-јавних набавки.Први секретар амбасаде Немачке за међународну сарадњу Кристијан Шилинг рекао је да је ова иницијатива сјајан пример јавно-приватног партнерства између Владе Србије, ГИЗ-а, НАЛЕД-а, „Визе“ и „Мастеркарда“ у циљу промовисања безготовинског плаћања.Изразио је задовољство што је Влада Србије препознала значај ове иницијативе за њену економију и грађане.Истакао је да су неки од циљева ове иницијативе да подржи мале бизнисе, да обезбеди фер конкуренцију на тржишту, да приближи Србију европским стандардима, да смањи сиву економију...Директорка ГИЗ-а Србија Даниела Функе истакла је да овај програм представља сарадњу јавног и приватног партнерства са циљем да се промовише безготовинско плаћање и створи боље пословно окружење.Навела је да овај програм прати европске стандарде, унапређује мале бизнисе и утиче на сузбијање сиве економије.Функе је казала да је иницијатива отворена и позвала и друге компаније да јој се придруже.Директорка „Мастеркарда“ за тржишта Србије, Црне Горе и БиХ, Јелена Ристић, истакла је да је мисија „Мастеркарда“ изградња безготовинског друштва, на чему та компанија, како каже, ради већ неколико година.Истакла је да је ова иницијатива инспирисана сличним програмом који је лансиран у Пољској пре неколико године, где је за више од три године постављено више од 400.000 ПОС терминала, чиме је приватна мрежа повећана за 40 одсто код 303.000 трговаца.Навела је да су предности безготовинског плаћања - брзина, сигурност, једноставност и ефикасност, преноси Танјуг.Бизнис лидер за развој пословања ВИСА на тржишту југоисточне Европе Ана Марковић истакла је да су њихова истраживања показала да ако би се проценат безготовинског плаћања повећао за само пет одсто у наредних пет година, да би то довело до смањења сиве економије за неких 13 одсто.4Смањење сиве економије утиче на боље услове живота, а једноставније и ефикасније коришћење свих јавних сервиса и много тога другог“, рекла је Марковићева.Истакла је да сви данас морамо да разумемо да је безготовинско плаћање једноставно, транспарентно и забележено, за разлику од плаћања у кешу, а нарочито када није праћено фискалним рачуном.
https://sputnikportal.rs/20211031/u-ponedeljak-pocinje-tranzicioni-period-za-novi-model-fiskalizacije-u-srbiji-1131141851.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, србија – економија
економија, србија, србија – економија
Покренута Национална иницијатива за безготовинско плаћање
Министар финансија Синиша Мали и представници Немачке развојне сарадње (ГИЗ), НАЛЕД-а, компанија „Виза“ и „Мастеркард“, потписали су данас споразум о сарадњи којим је званично покренута Национална иницијатива за безготовинско плаћање.
Реч је о пројекту подршке малим трговцима и институцијама да модернизију своје пословање и омогуће грађанима бољи и сигурнији начин плаћања – картицом или мобилним телефоном, у радњама, угоститељским објектима и на шалтерима широм Србије.
Министар Мали рекао је да је споразум потписан са циљем да се подрже мали предузетници, микро и мала предузећа у процесу дигитализације и у процесу набавке оних уређаја који подржавају безготовинско плаћање.
Подсетио је да Министарство финансија тренутно спроводи и друге две велике иницијативе: нови систем фискализације и е-фактуре.
„Када је реч о новом систему фискализације, позивам све предузетнике, све оне који су обвезници новог Закона о фискализацији, да у што краћем временском периоду набаве нове фискалне уређаје“, рекао је Мали.
Истакао је да се у овом тренутку око 40.000 предузећа пријавило и да је већ 11.000 фискалних уређаја одобрено од стране Пореске управе.
„Очекујем да ће до краја рока увођења новог система фискализације, што је крај априла, сви обвезници бити у потпуности спремни за ту велику промену“, рекао је Мали.
Говорећи о е-фактурама, Мали је истакао да је и то био један од захтева привреде, додајући да ће се он спроводити у две фазе.
Објаснио је да ће до краја године сва јавна предузећа и корисници јавних средстава увести е-фактуре, а до краја 2022. године и приватни сектор који је у систему ПДВ-а.
Мали је указао да те две иницијативе треба да допринесу транспарентнијем, атрактивнијем, конкурентнијем пословном окружењу у нашој земљи.
„И овај споразум који смо данас потписали, с обзиром да подразумева до 25.000 уређаја које ће и НАЛЕД и ГИЗ субвенционисати за мале предузетнике, омогућиће осим процес фискализације и безготовинско плаћање“, рекао је Мали.
Додао је да се то уклапа у стратегију која је везана у промоцију безготовинског плаћања и за борбу против сиве економије.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић циљ ове иницијативе је да помогнемо малим привредницима и државним институцијама да модернизују своје пословање тако што ће увести опцију безготовинског плаћања и грађанима понудити избор и бољи начин плаћања.
Додаје да се ту мисли на све начине безготовинског плаћања – картично, инстант, промоцију м-банкинга, е-комерца...
„Оно што чини окосницу овог програма је посебна субвенција за набавку до 25.000 ПОС терминала, који су намењени пре свега малој привреди и одређеним институцијама, али онима који до сада нису нудили могућност безготовинског плаћања“, рекла је Јовановић.
С том субвенцијом, додаје, желе да помогну малој привреди да набаве најсавременије уређаје који могу да функционишу и као ПОС терминал и као фискална каса.
Јовановићева је истакла да ће уз јачање инфраструктуре субвенционисањем пост терминала, то допринети и да се званична статистика унапреди, додајући да је она за сада солидна.
„Тренутно статистика каже да на 110.000 ПОС терминала може да се плати безготовински, али то је и даље за 2,2 пута мање него што је просек ЕУ на милион становника, тако да ће ово бити допринос и у том смислу“, рекла је Јовановићева.
Додаје да ће ова иницијатива бити и један од стубова за сузбијање сиве економије, заједно са реформом онлајн фискализације, е-фактура, е-јавних набавки.
Први секретар амбасаде Немачке за међународну сарадњу Кристијан Шилинг рекао је да је ова иницијатива сјајан пример јавно-приватног партнерства између Владе Србије, ГИЗ-а, НАЛЕД-а, „Визе“ и „Мастеркарда“ у циљу промовисања безготовинског плаћања.
Изразио је задовољство што је Влада Србије препознала значај ове иницијативе за њену економију и грађане.
Истакао је да су неки од циљева ове иницијативе да подржи мале бизнисе, да обезбеди фер конкуренцију на тржишту, да приближи Србију европским стандардима, да смањи сиву економију...
Директорка ГИЗ-а Србија Даниела Функе истакла је да овај програм представља сарадњу јавног и приватног партнерства са циљем да се промовише безготовинско плаћање и створи боље пословно окружење.
Навела је да овај програм прати европске стандарде, унапређује мале бизнисе и утиче на сузбијање сиве економије.
Функе је казала да је иницијатива отворена и позвала и друге компаније да јој се придруже.
Директорка „Мастеркарда“ за тржишта Србије, Црне Горе и БиХ, Јелена Ристић, истакла је да је мисија „Мастеркарда“ изградња безготовинског друштва, на чему та компанија, како каже, ради већ неколико година.
Истакла је да је ова иницијатива инспирисана сличним програмом који је лансиран у Пољској пре неколико године, где је за више од три године постављено више од 400.000 ПОС терминала, чиме је приватна мрежа повећана за 40 одсто код 303.000 трговаца.
„Верујем да ћемо у Србији остварити добре резултате, јер нам је и пандемија показала да постоји потреба за дигитализацијом и активним коришћењем електронских облика плаћања“, рекла је Ристићева.
Навела је да су предности безготовинског плаћања - брзина, сигурност, једноставност и ефикасност, преноси Танјуг.
Бизнис лидер за развој пословања ВИСА на тржишту југоисточне Европе Ана Марковић истакла је да су њихова истраживања показала да ако би се проценат безготовинског плаћања повећао за само пет одсто у наредних пет година, да би то довело до смањења сиве економије за неких 13 одсто.
4Смањење сиве економије утиче на боље услове живота, а једноставније и ефикасније коришћење свих јавних сервиса и много тога другог“, рекла је Марковићева.
Истакла је да сви данас морамо да разумемо да је безготовинско плаћање једноставно, транспарентно и забележено, за разлику од плаћања у кешу, а нарочито када није праћено фискалним рачуном.
