- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Америка напада „меки трбух Русије“ — жариште где се додирују моћне силе

© Sputnik / Tabyldy KadyrbekovВојник почасне Националне гарде Киргизије
Војник почасне Националне гарде Киргизије - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2021
Пратите нас
Након што се срамно повукла после две деценије и трилиона долара протраћених на рат у Авганистану, а претходно морала да оде из неколико база које је имала у Централној Азији, Америка покушава да се врати и направи ватрени појас између Русије и Кине.
На терену Централне Азије „додирују се“ земље које Америка сматра потенцијалним непријатељима, као што су Иран, Русија, Кина… и од његове стабилности зависи мир у целом региону. То је „меки трбух Русије“, али и територија преко које пролази кинески „Пут свиле“.
Срамно повлачење САД из Авганистана означило је, између осталог, и коначан губитак утицаја на читаву Централну Азију, упркос прокламованој спремности да ће „штитити способност ових земаља да остану суверене и независне“. Данас америчких војних контингената нема ни у Централној, ни у Средњој Азији, нема база ни у Монголији, Пакистану, северозападном делу Индије, па ни у Авганистану.
Компензација за губитке у Авганистану
Како би на неки начин компензовали губитке у Авганистану и вратили се на тај терен, Сједињене Државе поново плаше те земље Исисом, с којим нису успели да се изборе ни за двадесет година. Са тих територија ће лакше гађати Авганистан, тврде.
Истини за вољу, Исламска држава тамо заиста постоји, али се Американци не боре против ње, него је користе за своје циљеве. Недавно је турски министар иностраних послова Чавушоглу говорио да су САД авионима слале исисовце у Авганистан, да би се тамо с њима тобоже борили. Стварање ватреног појаса између Русије и Кине тренутно је главни циљ Америке у том региону.
Прошла су времена када су Американци слободно шетали по азијским земљама, бахато се понашали, правили саобраћајне несреће, одводили девојке и — нико им није могао ништа. Једну такву базу „Манас“ морали су да напусте након скандала с Американцем који је колима прегазио двоје људи — и није могло да му се суди. Хиљаде људи изашло је на улице и после краћег времена, Американци су отишли. Формални разлог за одлазак је био — неплаћена кирија за неколико година. Није била без значаја ни чињеница да је из базе финансирана и опозиција, па су се у Киргизији ређале обојене револуције, једна за другом.
Амерички гости су се понашали као домаћини и у другим земљама, па није чудно што сада нико не жели да им допусти да се врате, иако они већ озбиљно обилазе терен, жале се да су их сви заборавили и да немају где да нађу савезнике. Локалне елите окренуле су се Русији и Кини, а поготову Русији, чији значај све више расте због ситуације у Авганистану, где Москва спроводи уравнотежену и за себе корисну политику, жали се „Форин полиси“, а пажњу Американаца све више привлаче велике кинеске инвестиције у Средњу Азију.
Уместо база антитерористички центри
Иако су и Киргизија и Узбекистан, као и Пакистан већ одбили да их приме назад, Пентагон и Брисел упорно предлажу разне варијанте, укључујући и то да се нове базе зову другачије — заједнички антитерористички центри. Да би поткрепиле тако инвентивне предлоге, нуде финансијске инвестиције. За сада — без успеха.
Да НАТО после одласка из Авганистана тежи да премести своју војску у Азију, Русија којој никако не одговара нестабилност на њеним границама, прозрела је на време, па је Лавров још у августу упозорио да Москва не жели да види америчке војнике у свом дворишту. О томе је и Путин рекао своје мишљење Бајдену, а исто је речено и Викторији Нуланд кад је посетила Москву.
Ни Туркменистан, иако учествује у партнерству за мир још од 1994, није им дозволио да као транзитну користе базу Мари, некада познати совјетски војни аеродром. Одбио их је и Казахстан, с образложењем да као активни члан ШОС-a и ОДКБ-a нема право да ступа у било које друге организације.
ШОС и ОДКБ довољна заштита
Један од разлога што се централноамеричке земље тако понашају, сасвим сигурно je и свест да им чланство у Шангајској организацији и у ОДКБ-у пружа довољну заштиту од евентуалног напада талибана, али постоји и други — све те земље су након распада СССР-а имале искуства с Америком. Испоставило се — негативног… Након што су их убедили да треба преко ноћи да постану капиталистичке земље, разместили своје базе по њиховим територијама, окренули су им леђа. Демократија није дошла, али сиромаштво јесте. Данас се у тим земљама живи далеко лошије него за време СССР-а, кад је стандард свих грађана велике земље био нижи од европског, али су сви имали бесплатно здравство, школовање, држава је бринула да се на време посеје и пожње, храна је била јевтина, као и електрична енергија. Кад је централизовано управљање нестало, нестало је и свега тога. Комунистичка идеологија је потпуно дискредитована, а Запад није ни покушао да им помогне на путу као обећаној демократији. Зато није чудно што се те земље данас окрећу поново Русији.
Америка неће одустати
За централну Азију су једнако заинтересоване и Русија и Кина. И обе су у тренутку одласка САД из Авганистана одлично реаговале — и једна и друга су успоставиле на време контакте с талибанским вођама, којима је веома важно да их свет призна. Обе разговарају с њима и као услов за било какву сарадњу постављају гаранције да ће се у земљи поштовати основна људска права. Кина је спремна да уложи огроман новац у тај регион кроз који пролази „Пут свиле“, али под условом да ове земље држе НАТО даље од себе. Руски став је сличан.
Како данас стоје ствари, Америка нема нарочите шансе да се врати у Централну Азију, али њена жеља да контролише тај регион и дестабилизује га, како би направила појас нестабилности између Русије и Кине, неће се смањивати и покушаће све да искористе одређене слабости азијских земаља. Разумљиво јер, према њиховом мишљењу, Централна Азија је управо онај кључ који би могао да Русију и Кину супротстави једну другој и врати Америци изгубљену позицију светског лидера.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала