https://sputnikportal.rs/20211119/kako-protiv-rasta-cena-i-sta-tu-moze-drzava-1131711234.html

Како против раста цена и шта ту може држава

Како против раста цена и шта ту може држава

Sputnik Србија

Једини механизам којим држава може да утиче на спречавање раста цена су робне резерве, али и то треба да ради само када су посреди основне животне намирнице... 19.11.2021, Sputnik Србија

2021-11-19T19:33+0100

2021-11-19T19:33+0100

2022-08-26T13:09+0200

економија

економија

резерве

инфлација

прехрамбени производи

цене

србија – економија

србија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1f/1131139917_0:110:1920:1190_1920x0_80_0_0_f218833e24b29244be7752eb64c565a4.jpg

Уз ту оцену, економиста Иван Николић за Спутњик каже да је у ситуацији када треба прегурати период са, како је назива, привременом пандемијском инфлацијом, добро што немамо као некада један трговински ланац или мали број трговина, који су због тога могли да диктирају цене.Шта можемо против раста ценаРаст инфлације, која је у октобру у односу на исти месец прошле године била 6,6 одсто, поједини трговци су искористили за вештачко подизање цена, констатовала је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, оценивши то недопустивим. То је илустровала и примером цене кафе, која је у истој продавници за две недеље скочила са 239 на 369 динара, док се у другим радњама може наћи у распону од 234 до чак 374 динара. То се појединима, сматра она, може вратити као бумеранг када остану без купаца.Николић сматра да у условима инфлације чињеница да имамо велик број различитих трговина ситуацију чини повољнијом.„Имамо скоро све познате ланце који послују и у окружењу и у Европи. Према томе, потрошачи у овом тренутку, с обзиром на то да је већ озбиљна ситуација са ценама, треба да излистају каталоге и покушају да пронађу онога ко је уздржанији у тој трци ко ће више подићи цене“, поручио је овај научни сарадник у Економском институту.А шта може државаТржиште је другачије него пре 10-20 година и ово је, сматра он, прилика да се и трговци међусобно на неки начин такмиче и да потрошачима понуде цене које су прихватљивије.А на питање шта држава може да уради, он је јасан:Не можете, каже, као што се радило у комунизму или у некој диригованој економији да лимитирате и замрзнете цене и да кажете да нико не може да их подиже. Није ни могуће, а ни потребно, истиче овај економиста.Николић указује и на то да цене не дижу само трговци, већ и произвођачи. Он подсећа да је једна од кључних примедби произвођача прехрамбених производа претходних година била управо та ценовна борба међу њима која није дозвољавала раст цена, јер би се увек нашао онај ко би понудио јефтиније. Поготово је то било изражено тамо где је постојала богата понуда, попут млечне индустрије, па је достигнуту цену за литар млека било немогуће подићи.„Овај тренутак је коришћен очигледно да се те неке раније баријере на неки начин, можда и привремено, превазиђу и да се постигне оно што су желели — да зараде у овом тренутку, па и по цену ризика да евентуално угрозе своју позицију на тржишту. Јер инфлација увек значи реални пад тражње и са истим новцем ћете бити ограничено платежно способни“, напомиње наш саговорник.На потрошачима да праве изборНије, како каже, сигуран да ће понуђачи и трговци у овој ситуацији бити морални, јер тога у економији нема и свака прилика се користи за зараду. Зато је поручио да док ова ситуација не прође, а сматра да ће потрајати још неколико месеци, потрошачи треба да праве озбиљнији избор.На питање каква је ту улога удружења потрошача, могу ли да помогну потрошачима да се у тој сада већ шуми трговина лакше снађу и да понуде некакав преглед цена најважнијих прехрамбених производа, он каже да је то могуће.Он се, додуше, пита колико би то било ефикасно, јер је, каже, уверен да ће се ситуација са ценама прехрамбених производа који су највећа ставка потрошачке корпе, већ са почетком наредне пољопривредне сезоне, када стигну први пролећни усеви, битно променити. Прецизира да је реч о релативно кратком кризном периоду који би трајао до шест месеци.Помоћ најугроженијимаИпак не сумња да би удружења потрошача требало то да ураде, што би било од користи пре свега најугроженијим категоријама становништва.Око милион пензионера прима пензију која је до висине просека од око 29.000 динара. Држава је, како подсећа, једнократним исплатама покушавала да ублажи негативне ефекте пандемије и даље то чини.„Можда би у том периоду трајања пандемијске привремене инфлације држава евентуално могла да социјално најугроженије на неки начин помогне и да им ублажи тај терет виших цена, док поремећај траје“, закључио је Николић.

србија

2021

Вести

sr_RS

инфлација у октобру 6,6 одсто, велика разлика у ценама, вештачко зидање цена, потрошачи да направе избор, држава да реагује из робних резерви, замрзавање цена немогуће, удружења потрошача да помогну са прегледом најповољнијих трговина, држава да помогне најугроженијима да поднесу терет раста цена,