Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Приштина у улози гласноговорника: Говори оно што Запад мисли

© Depositphotos.com / SIphotographyУчење страних језика – илустрација
Учење страних језика – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 21.11.2021
Пратите нас
Навикли смо да док Приштина шири разне дезинформације везане за преговоре Београд и Приштине али и приче о „великој Албанији“ део међународне заједнице ћути. Из тог разлога намеће се питање да ли је Приштина постала гласноговорник дела међународне заједнице која мисли оно што Приштина говори.
Последњу у низу тврдњи Приштине да ће крај, односно рок за завршетак преговора с Београдом бити темпиран с истеком мандата америчког председника Џозефа Бајдена, високог представника ЕУ Жозепа Бореља и такозваног косовско гпремијера Аљбина Куртија, демантовала је само Србија, док су остали засад неми. Остала је, макар без куртоазне реакције ЕУ и САД, и Куртијева фанатична идеја о референдуму који ће ујединити Косово са Албанијом.

Нека врста гласноговорника

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић, доктор политичких наука, каже да малтене може да изгледа да је Приштина портпарол одређених међународних актера, али да не говори ништа што ти актери већ нису рекли, те из тог разлога и нема демантија.
„Вероватно део неких кругова у Бриселу а пре свега у Вашингтону који су лобистички настројени дају зелено светло Албанцима за такве медијско-политичке инциденте,“ напомиње он.
Албанцима се, додаје наш саговорник, доста дуго ћути на све што кажу, што може да буде и последица тога да их не схватају озбиљно, бар у када говоре о великој Албанији, што њих охрабрује.
„Пошто та прича није осујећена, они настављају са њеном даљом експлоатацијом у јавности, ширећи страх и провоцирајући околне народе,“ истиче Станковић.

Понављају оно што им одговара

Саговорник Спутњика напомиње да нико не реагује на речи које долазе из Приштине можда и зато што тај став није њихов, већ став који је већ презентован од одређених актера споља.
„Сам Габријел Ескобар је рекао да се решење косовског питања очекује до краја мандата Џозефа Бајдена. Дакле то није изолован став, он кореспондира са западним нестрпљењем да се што пре оконча косовска криза јер она има перспективу да постане процес без јасног исхода. А и Приштини и Америци треба јасан исход, а то је нормализација односа између Београда и Приштине, тачније узајамно признање,“ подсећа др Станковић.

Опасност од повратка у 1991.годину

Он констатује да је очекивано да Приштина стално понавља те ствари, јер јој иду у корист, као што је очекивано да они који су их први изговорили немају потребе да их понављају јер то сасвим добро Приштина ради за њих.

Оно на шта Станковић упозорава јесте чињеница да постоји мала свест у делу међународне заједнице која је уз Косово да Албанци врло лако могу да, без зеленог светла споља, у неком моменту крену да стварају велику Албанију што би нас, како каже, сигурно вратило у 1991. годину. Притом, истиче Станковић, међу земљама према којима Албанци имају аспирације има и чланица НАТО, као што је Грчка.

Подсетимо, главни приштински преговарач Бесник Бисљими изјавио је да су одређени рокови за постизање коначног договора с Београдом, те да се поклапају с трајањем мандата Бајдена, Бореља и Куртија, не прецизирајући датум.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала