Чувају свет и Србе: Професионални празник руских мировних снага
12:44 25.11.2021 (Освежено: 14:54 25.11.2021)
© Sputnik / Максим Блинов
/ Пратите нас
Војна лица мировних снага Русије данас обележавају професионални празник који је установљен указом руског председника Владимира Путина 1. августа 2016. године. Телевизија „РТ“ открива тајну успеха мировних операција Русије уз осврт на бројне земље у којима је присуство руских мировњака било изузетно важно, али и неке у којима сада делују.
Управо на овај дан је 1973. године Совјетски Савез први пут учествовао у међународној мировној операцији која се одвијала на Блиском истоку након завршетка Јомкипурског рата између Израела и коалиција арапских држава, пише „РТ“.
Како је саопштено на сајту Министарства одбране Русије, значај мировног правца у развоју руске војске у данашње време расте.
„Реформа Оружаних снага Русије, између осталог, предвиђа повећање готовости наших војних формација за учешће у међународним мировним операцијама у циљу одржавања мира и безбедности у зони сукоба, као и заштите интереса Русије и живота њених грађана“, наводи се у материјалима војног ресора.
С тим у вези, уредник листа „Независни војни преглед“ Дмитриј Литовкин изјавио је за „РТ“ да су руске мировне снаге највише допринеле регулисању сукоба на простору Заједнице независних држава (ЗНД).
„Тешко је замислити у шта би се претворио постсовјетски простор да Москва није слала своје снаге и да није реаговала, укључујући и на нивоу дипломатије. Управо захваљујући Русији пронађена су решења за многобројне спорове који су изазивали крваве ратове у разним регионима бившег СССР-а“, сматра војни експерт.
Он је високо оценио и активности руских „плавих шлемова“ у Југославији.
Према његовом мишљењу, војно присуство Русије омогућило је да се заштите Срби и значајно допринело формирању Србије као суверене државе.
У чему је тајна успеха руских мировњака
Истовремено, оценио је да су мировне операције Русије често биле успешне и због велике пажње указане економским и хуманитарним питањима.
„Није важно само да се заустави насиље, већ и да се активира механизам нормалног живота. Сада то јасно видимо на примеру Карабаха“, додао је.
Истог става је и директор Института за мировне иницијативе и конфликтологију Денис Денисов. Он је за „РТ“ објаснио да је једна од кључних гаранција позитивних резултата мировне активности Русије поштовање народа и традиција региона у којима се извршавају задаци, што се, како каже, врло добро види на примеру Нагорно-Карабаха.
У чланку се подсећа да руска војска извршава задатке прекида крвопролића у горућим тачкама од 1992. године, када су избили сукоби у Грузији и Молдавији. Касније је Москва осигуравала безбедност Таџикистана који је био захваћен пламеном грађанског рата, учествовала је у регулисању сукоба у Југославији и извела операцију којом је режим Сакашвилија приморала на мир.
Данас је главна мисија руских снага осигуравање безбедности у Нагорно-Карабаху, деминирање и пружање хуманитарне помоћи становницима региона.
Експерти сматрају да је мировна активност Руске Федерације готово увек била успешна захваљујући поштовању цивилног друштва у разумевању његових проблема.
Како се наводи у материјалу Министарства одбране Русије посвећеном мировним операцијама руских трупа, Руска Федерација, као стална чланица Савета безбедности УН, „одговорна је за одржавање мира и безбедности на планети“. У Оружаним снагама Русије је специјално за обављање таквих задатака формирана 15. посебна моторизована бригада Централног војног округа, чија је сада главна мисија деловање у Нагорно-Карабаху.
С тим у вези, Путин је раније изјавио је да управо захваљујући руским снагама ситуација у Карабаху стабилизована и да је „сукоб у том региону обустављен уз одлучујући допринос Русије“.
Од Кавказа до Африке
Мировне активности у Русији почеле су одмах након распада СССР-а. Већ 1992. године руске снаге појавиле су се у зони грузијско-јужноосетинског сукоба и у Молдавији, где је дошло до сукоба између придњестровских устаника и трупа под контролом Кишињева. Оба крвопролића су обустављена.
Скоро три деценије није било ниједног избијања насиља у Придњестровљу, напомиње „РТ“.
У том региону, у којем 60 одсто становника чине Руси и Украјинци, размештена је Оперативна група руских снага која је задужена за безбедносну зону дугу 225 километара и широку 20 километара.
Што се тиче Јужне Осетије и Абхазије, у обе земље су стациониране руске снаге, односно војна база 58. комбиноване армије Јужног војног округа налази се у Јужној Осетији, а са абхазијским снагама Москва је формирала Уједињену групу снага.
Још једна држава којој је 1990-их била потребна помоћ руских мировњака био је Таџикистан. Кључну улогу у решавању конфликта одиграла је 201. моторизована дивизија Оружаних снага Русије, чије су јединице узеле под заштиту границу са Авганистаном, као и најважније војне и државне објекте. Сада у Таџикистану делује војна база са укупним бројем од преко шест хиљада људи.
Најзначајнијом мировном операцијом Москве ван граница постсовјетског простора сматра се слање контингента у Југославију, наводи „РТ“.
Телевизија подсећа да је бригада руске војске била распоређена на североистоку БиХ у јануару 1996. године. Задатак мировњака била је контрола поштовања услова Дејтонског споразума.
Стручњаци сматрају да је главна мисија руских мировних снага на Косову била заштита српског становништва.
Руски мировни контингент на Косову је у јуну 2001. године посетио Путин и уручио државна одликовања шесторици војника који су се истакли у извршавању задатака.
Још један регион у којем формације Оружаних снага РФ служе од 1990-их година је Африка, подсећа „РТ“.
