https://sputnikportal.rs/20211126/27-faf--filmski-pogled-na-nesrecu-savremenog-coveka-1131904611.html
27. ФАФ – Филмски поглед на несрећу савременог човека
27. ФАФ – Филмски поглед на несрећу савременог човека
Sputnik Србија
Парафразирајући Лава Толстоја, можемо рећи да све срећне земље личе једна на другу, а да је свака несрећна земља - несрећна на свој начин, посебно данас у... 26.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-26T09:06+0100
2021-11-26T09:06+0100
2021-11-26T09:06+0100
култура
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0f/1123591139_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_9ba8a844f3c39a97aaadf707d0e8de95.jpg
Овогодишњи Фестивал ауторског филма одржава се од 26. новембра до 3. децембра, а биће отворен вечерас у 19.30 сати у Комбанк дворани премијерном пројекцијом филма „Френч диспеч“ Веса Андресона.Господин Матија БећковићНа фестивалу се приказује више од 80 филмова, у чак 11 програмских целина. Међу њима су и домаћа остварења „Келти“ Милице Томовић и „Елегија ловора“ Душана Касалице, као и филм „Господин“ Пурише Ђорђевића, посвећен нашем песнику и академику Матији Бећковићу, који ће бити приказан 29. новембра у Дому омладине, као специјална пројекција.„Ово је јединствена прилика да видимо филм који је редитељ направио с 98 година. То је прича о личностима које су значиле Бећковићу, на његовом животном путу, од његове жене Вере Павлодољске, преко патријарха Павла, до Милована Ђиласа, Душка Радовића и многих других“, каже Срђан Вучинић.У такмичарском програму ове године ће бити приказано 12 филмова који се надмећу за гран при фестивала - награду „Александар Саша Петровић“ за најбољу режију, као и за награду „Гордан Михић“ за најбољи сценарио.„Поред филмова с простора Балкана, ове године такмичарски програм има неколико филмова насталих у постсовјетским државама, што говори о једној врсти отрежњења аутора с тог великог простора, од филозофског, преко политичког, до социолошког“, каже за Спутњик директор Фестивала ауторског филма Игор Станковић.Поред филма „Коначна слобода“, немачког редитеља Себастијана Мејсеа, руског кандидата за Оскара, филма „Опуштање песница“ Кире Коваленко и филма „Келти“ Милице Томовић, убедљиве и потресне приче о распаду југословенског и српског друштва током деведесетих година, такмичарски програм обухвата и остварења аутора из Египта, Боливије и Кине.Одлуку о наградама донеће жири у којем су француски редитељ, музичар и фотограф Зигфрид, наш редитељ и сценариста Бојан Вулетић и визуелна уметница и редитељка из Сарајева Шејла Камерић.Критика лицемерног друштваГлавни програм ове године представља осам врхунских остварења која се приказују ван конкуренције, а међу којима су нови филм руског редитеља Кирила Серебреникова „Петров у грипу“, „Баксузни секс или луда порнографија“ румунског редитеља Радуа Жудеа, „Френч диспеч“ Веса Андерсона, „Повези ме“ Јусукеа Хамагучија, рађен према причи Харукија Муракамија, „Купе број 6“ Јухоа Коусманена, „Журнал о Желимиру Жилнику“ Јанка Баљка.„Филм Радуа Жудеа који је победио у Берлину је сјајна критика лицемерног друштва, не само румунског, него и целе Централне Европе. То је можда један од свега пар филмова који су укључили тему пандемије вируса корона, јер су сви остали филмови, заправо, прављени тек у време када је све ово кренуло, или пре тога“, каже Срђан Вучинић.Фестивал ће бити затворен филмом „Журнал о Желимиру Жилнику“ Јанка Баљака, а након пројекције биће одржан и разговор с аутором.„Филм је имао светску премијеру у Сарајеву. Он не говори само о Жилниковом опусу, него и о историји целе бивше Титове Југославије, у сјајном документаристичком маниру Јанка Баљка, а Желимир Жилник нас сам води кроз свој рад и живот“, истиче Срђан Вучинић.Нови, свежи дух БалканаУ такмичарском програму „Храбри Балкан“ приказују се филмови из региона који, како каже Игор Станковић, доносе нови, свежи дух Балкана. Реч је о филмовима аутора из Босне, Албаније, Србије, Грчке, разних формата и жанрова, укључујући краткометражна и документарна остварења.„У складу с мисијом фестивала, ова програмска целина открива нове, младе ауторе који су на путу да се остваре, а ми им одајемо признање за храброст и одважност“, каже Игор Станковић.Ове године публика ће бити у прилици да гледа и филмове у новој програмској целини „Сирово“, која, како су навели организатори фестивала, представља субверзивне, храбре, сулуде, неуравнотежене и јединствене ауторске визије провучене кроз призму жанра, а обухвата, поред осталог, нови филм Пола Верховена „Бенедета" и „Јагње“ Валдимара Јохансона, исландског кандидата за Оскара.Горан Марковић – добитник награде за животно делоНа отварању фестивала биће уручена и награда за животно дело Горану Марковићу, којем је и посвећено овогодишње фестивалско издање. Наши саговорници истичу да ће програм посвећен угледном редитељу ове године бити уприличен и изван биоскопских сала и измештен из очекиваних филмских оквира.„Публику ћемо водити кроз локације на којима су снимљена култна остварења Горана Марковића која су данас већ препозната као део историје филма и популарне културе, попут 'Специјалног васпитања', 'Вариоле вере', 'Националне класе', филма 'Мајстори, мајстори' и других“, каже Игор Станковић.Водич кроз ово несвакидашње филмско путовање биће сам Горан Марковић, који ће говорити о раду на филмовима, о анегдотама, сећањима и сарадницима, уз осврт на један важан сегмент у историји југословенске кинематографије, али и архитектури Београда који ју је одредио.Биоскоп је сигурно и безбедно местоГоворећи о изазовима организовања филмског фестивала у време пандемије, Игор Станковић каже да се, након прошлогодишњег издања које је у великој мери било ограничено противепидемијским мерама, овогодишњи фестивал одржава у пуном капацитету.„Биоскоп је сигурно место. По свим до данас утврђеним и изведеним чињеницама у биоскопу се не преноси зараза, сигурнији је од тржног центра, од градског превоза, концерта, као и од ресторана, кафића и свега осталог. У биоскопу нема интеракције, сви су усмерени на уживање у филму, а Фестивал ауторског филма је управо посвећен томе“, наглашава Станковић.Филмски програм ће се приказивати у Комбанк дворани, као и у другим биоскопским салама у Београду, а ове године по први пут део фестивалског програма моћи ће да погледа и публика у десет градова широм Србије. Гледаоци ће, такође, бити у прилици да део фестивалског програма прате на интернет платформи MojOFF.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, друштво
27. ФАФ – Филмски поглед на несрећу савременог човека
Парафразирајући Лава Толстоја, можемо рећи да све срећне земље личе једна на другу, а да је свака несрећна земља - несрећна на свој начин, посебно данас у време пандемије. Управо те узбудљиве и истините приче о несрећи савременог човека заједничка су нит остварења на 27. Фестивалу ауторског филма, каже за Спутњик селектор фестивала Срђан Вучинић.
Овогодишњи Фестивал ауторског филма одржава се од 26. новембра до 3. децембра, а биће отворен вечерас у 19.30 сати у Комбанк дворани премијерном пројекцијом филма „Френч диспеч“ Веса Андресона.
На фестивалу се приказује више од 80 филмова, у чак 11 програмских целина. Међу њима су и домаћа остварења „Келти“ Милице Томовић и „Елегија ловора“ Душана Касалице, као и филм „Господин“ Пурише Ђорђевића, посвећен нашем песнику и академику Матији Бећковићу, који ће бити приказан 29. новембра у Дому омладине, као специјална пројекција.
„Ово је јединствена прилика да видимо филм који је редитељ направио с 98 година. То је прича о личностима које су значиле Бећковићу, на његовом животном путу, од његове жене Вере Павлодољске, преко патријарха Павла, до Милована Ђиласа, Душка Радовића и многих других“, каже Срђан Вучинић.
У такмичарском програму ове године ће бити приказано 12 филмова који се надмећу за гран при фестивала - награду „Александар Саша Петровић“ за најбољу режију, као и за награду „Гордан Михић“ за најбољи сценарио.
„Поред филмова с простора Балкана, ове године такмичарски програм има неколико филмова насталих у постсовјетским државама, што говори о једној врсти отрежњења аутора с тог великог простора, од филозофског, преко политичког, до социолошког“, каже за Спутњик директор Фестивала ауторског филма Игор Станковић.
Поред филма „Коначна слобода“, немачког редитеља Себастијана Мејсеа, руског кандидата за Оскара, филма „Опуштање песница“ Кире Коваленко и филма „Келти“ Милице Томовић, убедљиве и потресне приче о распаду југословенског и српског друштва током деведесетих година, такмичарски програм обухвата и остварења аутора из Египта, Боливије и Кине.
Одлуку о наградама донеће жири у којем су француски редитељ, музичар и фотограф Зигфрид, наш редитељ и сценариста Бојан Вулетић и визуелна уметница и редитељка из Сарајева Шејла Камерић.
Критика лицемерног друштва
Главни програм ове године представља осам врхунских остварења која се приказују ван конкуренције, а међу којима су нови филм руског редитеља Кирила Серебреникова „Петров у грипу“, „Баксузни секс или луда порнографија“ румунског редитеља Радуа Жудеа, „Френч диспеч“ Веса Андерсона, „Повези ме“ Јусукеа Хамагучија, рађен према причи Харукија Муракамија, „Купе број 6“ Јухоа Коусманена, „Журнал о Желимиру Жилнику“ Јанка Баљка.
„Филм Радуа Жудеа који је победио у Берлину је сјајна критика лицемерног друштва, не само румунског, него и целе Централне Европе. То је можда један од свега пар филмова који су укључили тему пандемије вируса корона, јер су сви остали филмови, заправо, прављени тек у време када је све ово кренуло, или пре тога“, каже Срђан Вучинић.
Фестивал ће бити затворен филмом „Журнал о Желимиру Жилнику“ Јанка Баљака, а након пројекције биће одржан и разговор с аутором.
„Филм је имао светску премијеру у Сарајеву. Он не говори само о Жилниковом опусу, него и о историји целе бивше Титове Југославије, у сјајном документаристичком маниру Јанка Баљка, а Желимир Жилник нас сам води кроз свој рад и живот“, истиче Срђан Вучинић.
У такмичарском програму „Храбри Балкан“ приказују се филмови из региона који, како каже Игор Станковић, доносе нови, свежи дух Балкана. Реч је о филмовима аутора из Босне, Албаније, Србије, Грчке, разних формата и жанрова, укључујући краткометражна и документарна остварења.
„У складу с мисијом фестивала, ова програмска целина открива нове, младе ауторе који су на путу да се остваре, а ми им одајемо признање за храброст и одважност“, каже Игор Станковић.
Ове године публика ће бити у прилици да гледа и филмове у новој програмској целини „Сирово“, која, како су навели организатори фестивала, представља субверзивне, храбре, сулуде, неуравнотежене и јединствене ауторске визије провучене кроз призму жанра, а обухвата, поред осталог, нови филм Пола Верховена „Бенедета" и „Јагње“ Валдимара Јохансона, исландског кандидата за Оскара.
Горан Марковић – добитник награде за животно дело
На отварању фестивала биће уручена и награда за животно дело Горану Марковићу, којем је и посвећено овогодишње фестивалско издање. Наши саговорници истичу да ће програм посвећен угледном редитељу ове године бити уприличен и изван биоскопских сала и измештен из очекиваних филмских оквира.
„Публику ћемо водити кроз локације на којима су снимљена култна остварења Горана Марковића која су данас већ препозната као део историје филма и популарне културе, попут 'Специјалног васпитања', 'Вариоле вере', 'Националне класе', филма 'Мајстори, мајстори' и других“, каже Игор Станковић.
Водич кроз ово несвакидашње филмско путовање биће сам Горан Марковић, који ће говорити о раду на филмовима, о анегдотама, сећањима и сарадницима, уз осврт на један важан сегмент у историји југословенске кинематографије, али и архитектури Београда који ју је одредио.
Биоскоп је сигурно и безбедно место
Говорећи о изазовима организовања филмског фестивала у време пандемије, Игор Станковић каже да се, након прошлогодишњег издања које је у великој мери било ограничено противепидемијским мерама, овогодишњи фестивал одржава у пуном капацитету.
„Биоскоп је сигурно место. По свим до данас утврђеним и изведеним чињеницама у биоскопу се не преноси зараза, сигурнији је од тржног центра, од градског превоза, концерта, као и од ресторана, кафића и свега осталог. У биоскопу нема интеракције, сви су усмерени на уживање у филму, а Фестивал ауторског филма је управо посвећен томе“, наглашава Станковић.
Филмски програм ће се приказивати у Комбанк дворани, као и у другим биоскопским салама у Београду, а ове године по први пут део фестивалског програма моћи ће да погледа и публика у десет градова широм Србије. Гледаоци ће, такође, бити у прилици да део фестивалског програма прате на интернет платформи MojOFF.
