https://sputnikportal.rs/20211127/lekari-otkrili-vreme-dorucka-koje-produzava-zivot-1131979154.html
Лекари открили време доручка које продужава живот
Лекари открили време доручка које продужава живот
Sputnik Србија
Већ је познато да је доручак најважнији оброк у дану, али новост је да стручњаци верују да га треба појести у цик зоре. 27.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-27T19:30+0100
2021-11-27T19:30+0100
2021-11-27T19:30+0100
друштво
здравље
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112244/18/1122441886_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_7973fc00f0a0577270fd3ab65558f885.jpg
Наиме, према новом истраживању, једење доручка до 7 сати могло би да продужи животни век.Претходна истраживања показала су да једење касно увече ремети унутрашњи сат тела и повећава ризик од развоја дијабетеса типа 2 и болести срца. Међутим, тек неколико студија се бавило питањем има ли време доручка сличан утицај. Због тога су научници са Универзитета Њујорк пожелели да открију да ли је време првог оброка у дану повезано са дуговечношћу.У ту сврху пратили су више од 34 хиљаде Американаца старијих од 40 година током неколико деценија. Волонтери су бележили време оброка, а научници су их током студије упоређивали са стопама смртности.Резултати, објављени у Journal of Nutrition, показали су да су они који доручкују између 6 и 7 сати имају шест одсто мање шансе да ће прерано умрети од тешких болести попут срчаних болести или рака од оних који су редовно доручковали у 8 ујутро, као и 12 одсто мањи ризик од ране смрти од оних који су први оброк конзумирали у 10 ујутро, преноси Б 92.Сматра се да прескакање доручка или касно једење нарушава телесни "сат за исхрану" - унутрашње програмирање које контролише ослобађање хормона повезаних с храњењем, попут инсулина. Овај хормон помаже у сагоревању глукозе из крвотока, а његов ниво досеже врхунац у раним јутарњим сатима. Једење касније може значити да тело поступно производи мање инсулина и повећава ниво глукозе у крви, што доводи до дијабетеса и срчаних болести.
https://sputnikportal.rs/20211124/kako-se-na-rukama-moze-primetiti-opasan-nivo-holesterola-u-organizmu-1131875124.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112244/18/1122441886_106:0:1814:1281_1920x0_80_0_0_d102630f4068898564b6f38a30599b86.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
здравље, друштво
Лекари открили време доручка које продужава живот
Већ је познато да је доручак најважнији оброк у дану, али новост је да стручњаци верују да га треба појести у цик зоре.
Наиме, према новом истраживању, једење доручка до 7 сати могло би да продужи животни век.
Претходна истраживања показала су да једење касно увече ремети унутрашњи сат тела и повећава ризик од развоја дијабетеса типа 2 и болести срца. Међутим, тек неколико студија се бавило питањем има ли време доручка сличан утицај. Због тога су научници са Универзитета Њујорк пожелели да открију да ли је време првог оброка у дану повезано са дуговечношћу.
У ту сврху пратили су више од 34 хиљаде Американаца старијих од 40 година током неколико деценија. Волонтери су бележили време оброка, а научници су их током студије упоређивали са стопама смртности.
Резултати, објављени у
Journal of Nutrition, показали су да су они који доручкују између 6 и 7 сати имају шест одсто мање шансе да ће прерано умрети од тешких болести попут срчаних болести или рака од оних који су редовно
доручковали у 8 ујутро, као и 12 одсто мањи ризик од ране смрти од оних који су први оброк конзумирали у 10 ујутро,
преноси Б 92.
Сматра се да прескакање доручка или касно једење нарушава телесни "сат за исхрану" - унутрашње програмирање које контролише ослобађање хормона повезаних с храњењем, попут инсулина. Овај хормон помаже у сагоревању глукозе из крвотока, а његов ниво досеже врхунац у раним јутарњим сатима. Једење касније може значити да тело поступно производи мање инсулина и повећава ниво глукозе у крви, што доводи до дијабетеса и срчаних болести.