https://sputnikportal.rs/20211128/neverovatno-otkrice-koje-moze-da-spreci-slabljenje-vida-1132008541.html
Невероватно откриће које може да спречи слабљење вида
Невероватно откриће које може да спречи слабљење вида
Sputnik Србија
Показало се да кратак бљесак црвеног светла ујутро побољшава вид, што потенцијално пружа једноставан и сигуран третман за одржавање вида док старимо. 28.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-28T22:05+0100
2021-11-28T22:05+0100
2021-11-28T22:05+0100
друштво
медицина
стил живота
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0e/1123584780_0:69:1920:1149_1920x0_80_0_0_c69cbfb1e365987705e92b013637a337.jpg
У тестовима на 20 испитаника који су по три минута били изложени црвеном светлу од 670 нанометара између 8 и 9 ујутро, вид се побољшао за 17 одсто и трајао у просеку недељу дана. Код неких од волонтера побољшање је било чак 20 посто.Ова веза између црвеног светла дуге таласне дужине и побољшања вида поклапа се с оним што су научници видели у претходним студијама на животињама, док се нова студија наставља се на сличну од прошле године.„Коришћење једноставног ЛЕД уређаја једном недељно пуни енергетски систем који је ослабио у станицама мрежњаче, попут поновног пуњења батерије, а јутарња изложеност апсолутно је кључна за постизање побољшања у опадању вида. Као што смо раније видели код мува, митохондрије имају промењиве обрасце рада и не реагују на исти начин на светло у поподневним сатима. Ова студија то потврђује”, каже неуролог Глен Џефри с Универзитетског колеџа у Лондону, преноси Б92.Кључне су митохондрије у оку које се често називају ћелијским електранама. Тим је већ знао да су ујутро пријемчивије па црвено светло пуни управо те органеле како би могле да произведу више енергије.Фоторецептори у мрежњачи, где су митохондрије најгушће сакупљене, састоје се од чуњева (за управљање видом боја) и штапића (за прилагођавање слабом светлу).Тим се усредсредио на чуњеве, процењујући осетљивост контраста боја након излагања црвеној светлости.Накнадни тестови на шест испитаника, који су свакодневно користили третман црвеним светлом између 12 и 13 сати, нису резултирали било каквом променом вида – потврђујући да митохондрије не реагују толико на дубоко црвено светло на исти начин у каснијем делу дана.Смањење друштвених трошковаЋелије у људској мрежњачи почињу да старе након 40. године, а то је старење делом узроковано успоравањем напајања митохондрија. Како фоторецептори мрежњаче захтевају више енергије, они такође имају тенденцију бржег старења.Једноставан, нискоенергетски ЛЕД уређај коришћен у студији могао би да буде приступачан третман за вид који би људи могли брзо применити. Вероватно је и сигурно за коришћење, будући да се инфрацрвено светло од 670 нанометара не разликује пуно од светла у природном окружењу.Међутим, развој готовог уређаја за широку употребу потрајаће неко време. Истраживачи ипак упозоравају да је ниво побољшања варирао међу испитаницима, чак и онима сличне доби. Будуће студије могле би поближе да размотре друге варијабле које би могле да утичу на резултате.
https://sputnikportal.rs/20200930/nnaucnici-spremni-da-testiraju-implante-za-vracanje-vida-slepima-1123491245.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
медицина, стил живота, друштво
медицина, стил живота, друштво
Невероватно откриће које може да спречи слабљење вида
Показало се да кратак бљесак црвеног светла ујутро побољшава вид, што потенцијално пружа једноставан и сигуран третман за одржавање вида док старимо.
У тестовима на 20 испитаника који су по три минута били изложени црвеном светлу од 670 нанометара између 8 и 9 ујутро, вид се побољшао за 17 одсто и трајао у просеку недељу дана. Код неких од волонтера побољшање је било чак 20 посто.
Ова веза између црвеног светла дуге таласне дужине и побољшања вида поклапа се с оним што су научници видели у претходним студијама на животињама, док се нова студија наставља се на сличну од прошле године.
„Коришћење једноставног ЛЕД уређаја једном недељно пуни енергетски систем који је ослабио у станицама мрежњаче, попут поновног пуњења батерије, а јутарња изложеност апсолутно је кључна за постизање
побољшања у опадању вида. Као што смо раније видели код мува, митохондрије имају промењиве обрасце рада и не реагују на исти начин на светло у поподневним сатима. Ова студија то потврђује”, каже неуролог Глен Џефри с Универзитетског колеџа у Лондону,
преноси Б92.
Кључне су митохондрије у оку које се често називају ћелијским електранама. Тим је већ знао да су ујутро пријемчивије па црвено светло пуни управо те органеле како би могле да произведу више енергије.
Фоторецептори у мрежњачи, где су митохондрије најгушће сакупљене, састоје се од чуњева (за управљање видом боја) и штапића (за прилагођавање слабом светлу).
Тим се усредсредио на чуњеве, процењујући осетљивост контраста боја након излагања црвеној светлости.
Накнадни тестови на шест испитаника, који су свакодневно користили третман црвеним светлом између 12 и 13 сати, нису резултирали било каквом променом вида – потврђујући да митохондрије не реагују толико на дубоко црвено светло на исти начин у каснијем делу дана.
„Митохондрије имају специфичну осетљивост на светлост дуге таласне дужине која утиче на њихову ефикасност. Дуже таласне дужине у распону од 650 до 900 нанометара побољшавају перформансе митохондрија како би се повећала производња енергије”, додаје Џефри.
Смањење друштвених трошкова
Ћелије у људској мрежњачи почињу да старе након 40. године, а то је старење делом узроковано успоравањем напајања митохондрија. Како фоторецептори мрежњаче захтевају више енергије, они такође имају тенденцију бржег старења.
Једноставан, нискоенергетски ЛЕД уређај коришћен у студији могао би да буде приступачан третман за вид који би људи могли брзо применити. Вероватно је и сигурно за коришћење, будући да се инфрацрвено светло од 670 нанометара не разликује пуно од светла у природном окружењу.
Међутим, развој готовог уређаја за широку употребу потрајаће неко време. Истраживачи ипак упозоравају да је ниво побољшања варирао међу испитаницима, чак и онима сличне доби. Будуће студије могле би поближе да размотре друге варијабле које би могле да утичу на резултате.
„Ова једноставна интервенција примењена на популацијском нивоу значајно би утицала на квалитет живота како људи старе и вероватно би резултирала смањеним друштвеним трошковима који произлазе из проблема повезаних са смањеним видом”, закључује Џефри.
