https://sputnikportal.rs/20211128/tajna-kremanskog-prorocanstva--zrtve-od-kralja-aleksandra-do-milosevica-i-trijumf-kostunice-1131994283.html
Тајна креманског пророчанства — жртве од краља Александра до Милошевића и тријумф Коштунице
Тајна креманског пророчанства — жртве од краља Александра до Милошевића и тријумф Коштунице
Sputnik Србија
Тајна креманског пророчанства – жртве од краља Александра до Милошевића и тријумф Коштунице
2021-11-28T18:03+0100
2021-11-28T18:03+0100
2021-11-29T10:30+0100
друштво
култура
слободан милошевић
војислав коштуница
пророчанство
александар гајић
краљ александар
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131870136_0:113:1200:788_1920x0_80_0_0_241e0ad65557ef9e432729ffb9186357.jpg
Радња је смештена у касарну у Кремнима у јулу 2000. године, неколико месеци пре пада Слободана Милошевића, у којој је Гајић одслужио део војног рока после петооктобарских промена. Идеја за роман дошла је једне ноћи док је био на стражи у Кремнима.„Пророчанство још односи жртве“У роману који се рекламира слоганом „пророчанство још увек односи жртве“, траје потрага за оригиналним списима креманског пророчанства, око којих, према Гајићевим речима, постоје разне теорије и пратеће мистификације.Тумачење „оца жуте штампе“Пре тога, о креманском пророчанству имали смо написе у штампи крајем 19. и почетком 20. века, махом из пера Пере Тодоровића, познатог режимског публицисте и новинара, оснивача Радикалне странке и „оца жуте штампе“ у Краљевини Србији.У јесен 1915. Радован Казимировић објавио је у „Нишком гласнику“ серију текстова о пророчанству, али су они изгорели током бомбардовања Народне библиотеке 6. априла 1941. године, тако да су данас сачувани само коментари и реакције на те текстове.„Пророчанства“ Војне обавештајне службеСледећи списи везани за пророчанство појављују се на Солунском фронту у „Војним новинама“, које је уређивала Војна обавештајна служба и у њима се помиње да ће српска војска после три године ући у отаџбину, што се и десило.После Другог светског рата било је више издања Маленковићеве и Голубовићеве књиге „Креманско пророчанство“, у којој има више поглавља која немају никакве везе с оним што је записао Радован Казимировић у књизи „О необичним појавама у српском народу“, објављеној између два рата, у којој је поглавље посвећено прорицањима браће Тарабић. Реч је „визијама“ које су правдале титоистички режим и не могу имати много везе са Тарабићима и православним свештеником.Политички спин већ 150 годинаЗахарић је умро 1918, а у разговорима са Казимировићем мање-више је потврдио све оно што је колало у причама о креманском пророчанству. Он је више пута поновио да је по наговору тадашњег ужичког проте записао све што је његов кум Митар Тарабић прорицао, пергаменте је науљио, ставио у флашу и предао проти који је ту флашу зазидао у неку кућу.Постојало је неколико теорија у коју кућу је флаша зазидана и углавном су срушени сви објекти где се претпостављало да се налази, али у темељима тих кућа ништа није пронађено.Гебелсова злоупотреба НострадамусаУ „Креманској стражи“ појављују се и заинтересоване стране службе, а са друге стране, додаје Гајић, однос и домаће и страних власти према пророчанству је погодно тле за размишљање о битним темама попут прича о судбини, слободи, или заинтересованости власти за тајно и окултно, што мање-више „сви режими исказују кроз историју“.Примера ради, Трећи рајх је био заинтересован за Нострадамусово пророчанство, посебно од 1943. године, кад га је Гебелс користио у пропагандне сврхе не би ли преокренуо морал посрнулој немачкој војсци причама о преокрету на фронту, до ког ће кад се изуми тајно оружје, што је, наводно, прорекао Нострадамус.Коштуница код Тарабића: Добро дошли председниче!Гајић је у Кремнима разговарао с мештанима о Коштуничиној посети 12. септембра 2000. године, а то је епизода којом се роман завршава. Коштуница је посетио непосредног потомка Митра Тарабића Јову, који га је дочекао речима: „Добро дошли председниче.“После 5. октобра кружила је прича како је најаву Коштуничине победе у креманском пророчанству измистификовала пропаганда ДОС-а, односно Душан Ковачевић и Бранислав Лечић, који су у једној представи дописали део пророчанства у ком се каже како ће на власт доћи човек чије ће се презиме подударати с местом из ког долази.У Кремнима су људи говорили да су чули за ту представу, али се нису обазирали на њу, јер су они знали да су Тарабићи то прорекли и зато су и дочекали Коштуницу као председника.Пад Милошевића — утицај Саи БабеЕпизода у „Креманској стражи“ о посети Мире Марковић и делегације ЈУЛ-а Саи Баби у Индији је настала на основу податка који је провејавао у нашој штампи. Познато је да је Марковићева била склона езотерији и да је често одлазила у Индију, а осим Саи Бабе, консултовала се и са астролозима и врачарама. Слободан Милошевић томе није био склон, али је био под снажним утицајем супруге и постоји читав низ сведочанстава да је преко ноћи мењао став под њеним утицајем.„Необично је да су избори заказани 24. септембра 2000. на 13. годишњицу Осме седнице, што говори да су водили рачуна о симболизму. Мира Марковић и људи око Милошевића су утицали да се на изборе изађе раније, променили су Устав да би он ишао на непосредне изборе готово годину дана раније. Видело се и по понашању Милошевића и целе владајуће гарнитуре да су били убеђени да ће убедљиво победити и били су изненађени кад су схватили да губи“, сматра Гајић.Улога безбедњака у променамаОфицир КОС-а мајор Сокол Филиповић главни је јунак зато што се у касарни у Кремнима десило убиство војника на стражи, а служба је имала интерес да кроз истрагу спречи мистификације злочина, посебно зато што су властодршци попут Мире Марковић били склони темама мистично-окултне природе. На основу свог искуства, Гајић тврди да је међу официрима било и врхунских професионалаца попут његовог главног јунака, али и слуга режима и калкуланата који су преко ноћи мењали мишљење.
https://sputnikportal.rs/20170828/prorocanstva-1112446937.html
https://sputnikportal.rs/20160102/Nele-Karajlic-intervju-1102217121.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
тајна, креманско пророчанство, жртве, краљ александар обреновић, слободан милошевић, војислав коштунице, креманска стража, tajna, kremansko proročanstvo, kralj aleksandar obrenović, slobodan milošević, vojislav koštunica, kremanska straža
тајна, креманско пророчанство, жртве, краљ александар обреновић, слободан милошевић, војислав коштунице, креманска стража, tajna, kremansko proročanstvo, kralj aleksandar obrenović, slobodan milošević, vojislav koštunica, kremanska straža
Тајна креманског пророчанства — жртве од краља Александра до Милошевића и тријумф Коштунице
18:03 28.11.2021 (Освежено: 10:30 29.11.2021) Са доктором правних и политичких наука Александром Гајићем који је недавно објавио први роман „Креманска стража“, разговарали смо о креманском пророчанству и његовим злоупотребама и „жртвама“ од краља Александра Обреновића до Слободана Милошевића, као и улози „оностраног“ у политици.
Радња је смештена у касарну у Кремнима у јулу 2000. године, неколико месеци пре пада Слободана Милошевића, у којој је Гајић одслужио део војног рока после петооктобарских промена. Идеја за роман дошла је једне ноћи док је био на стражи у Кремнима.
„Пророчанство још односи жртве“
У роману који се рекламира слоганом „пророчанство још увек односи жртве“, траје потрага за оригиналним списима креманског пророчанства, око којих, према Гајићевим речима, постоје разне теорије и пратеће мистификације.
„Оригинални записи креманског пророчанства постоје само у причи, а све што имамо у издањима књига о пророчанству објављеним током 20. века, јесте оно што је др Радован Казимировић, наш познати етнолог и теолог, записао 1915. у разговорима са остарелим протом Захаријем Захарићем“, наглашава Гајић.
Тумачење „оца жуте штампе“
Пре тога, о креманском пророчанству имали смо написе у штампи крајем 19. и почетком 20. века, махом из пера Пере Тодоровића, познатог режимског публицисте и новинара, оснивача Радикалне странке и „оца жуте штампе“ у Краљевини Србији.
„Он је на прелазу из 19. у 20. век мистификације о креманском пророчанству у својим ’Малим новинама‘ користио као вид оправдавања режимске политике, нарочито непопуларних потеза. А онда је дан након Мајског преврата 1903. објавио да је краљу Александру и Драги Машин рекао да пророчанство говори да ће династија Обреновића страдати у преврату, али немамо таква пророчанства пре него што се преврат десио“, каже Гајић за „Орбиту културе“.
У јесен 1915. Радован Казимировић објавио је у „Нишком гласнику“ серију текстова о пророчанству, али су они изгорели током бомбардовања Народне библиотеке 6. априла 1941. године, тако да су данас сачувани само коментари и реакције на те текстове.
„Пророчанства“ Војне обавештајне службе
Следећи списи везани за пророчанство појављују се на Солунском фронту у „Војним новинама“, које је уређивала Војна обавештајна служба и у њима се помиње да ће српска војска после три године ући у отаџбину, што се и десило.
После Другог светског рата било је више издања Маленковићеве и Голубовићеве књиге „Креманско пророчанство“, у којој има више поглавља која немају никакве везе с оним што је записао Радован Казимировић у књизи „О необичним појавама у српском народу“, објављеној између два рата, у којој је поглавље посвећено прорицањима браће Тарабић. Реч је „визијама“ које су правдале титоистички режим и не могу имати много везе са Тарабићима и православним свештеником.
Политички спин већ 150 година
Захарић је умро 1918, а у разговорима са Казимировићем мање-више је потврдио све оно што је колало у причама о креманском пророчанству. Он је више пута поновио да је по наговору тадашњег ужичког проте записао све што је његов кум Митар Тарабић прорицао, пергаменте је науљио, ставио у флашу и предао проти који је ту флашу зазидао у неку кућу.
Постојало је неколико теорија у коју кућу је флаша зазидана и углавном су срушени сви објекти где се претпостављало да се налази, али у темељима тих кућа ништа није пронађено.
„Цела прича о креманском пророчанству је заправо служила као врло вешт спин у српској политици током последњих 150 година, а мени је послужила као интересантна потка за жанровски роман, трилер, јер се прича о флаши може поставити из позиције: шта ако је она пронађена? На месту где је срушена кућа проте Гаврила Поповића 1947. године сазидан је Дом ЈНА, тако да се може поставити питање да ли је војска рушила ту кућу не би ли у њеним темељима нашла записе Захарија Захарића“, каже Гајић.
Гебелсова злоупотреба Нострадамуса
У „Креманској стражи“ појављују се и заинтересоване стране службе, а са друге стране, додаје Гајић, однос и домаће и страних власти према пророчанству је погодно тле за размишљање о битним темама попут прича о судбини, слободи, или заинтересованости власти за тајно и окултно, што мање-више „сви режими исказују кроз историју“.
Примера ради, Трећи рајх је био заинтересован за Нострадамусово пророчанство, посебно од 1943. године, кад га је Гебелс користио у пропагандне сврхе не би ли преокренуо морал посрнулој немачкој војсци причама о преокрету на фронту, до ког ће кад се изуми тајно оружје, што је, наводно, прорекао Нострадамус.
Коштуница код Тарабића: Добро дошли председниче!
Гајић је у Кремнима разговарао с мештанима о Коштуничиној посети 12. септембра 2000. године, а то је епизода којом се роман завршава. Коштуница је посетио непосредног потомка Митра Тарабића Јову, који га је дочекао речима: „Добро дошли председниче.“
После 5. октобра кружила је прича како је најаву Коштуничине победе у креманском пророчанству измистификовала пропаганда ДОС-а, односно Душан Ковачевић и Бранислав Лечић, који су у једној представи дописали део пророчанства у ком се каже како ће на власт доћи човек чије ће се презиме подударати с местом из ког долази.
У Кремнима су људи говорили да су чули за ту представу, али се нису обазирали на њу, јер су они знали да су Тарабићи то прорекли и зато су и дочекали Коштуницу као председника.
Пад Милошевића — утицај Саи Бабе
Епизода у „Креманској стражи“ о посети Мире Марковић и делегације ЈУЛ-а Саи Баби у Индији је настала на основу податка који је провејавао у нашој штампи. Познато је да је Марковићева била склона езотерији и да је често одлазила у Индију, а осим Саи Бабе, консултовала се и са астролозима и врачарама. Слободан Милошевић томе није био склон, али је био под снажним утицајем супруге и постоји читав низ сведочанстава да је преко ноћи мењао став под њеним утицајем.
„Необично је да су избори заказани 24. септембра 2000. на 13. годишњицу Осме седнице, што говори да су водили рачуна о симболизму. Мира Марковић и људи око Милошевића су утицали да се на изборе изађе раније, променили су Устав да би он ишао на непосредне изборе готово годину дана раније. Видело се и по понашању Милошевића и целе владајуће гарнитуре да су били убеђени да ће убедљиво победити и били су изненађени кад су схватили да губи“, сматра Гајић.
Улога безбедњака у променама
Официр КОС-а мајор Сокол Филиповић главни је јунак зато што се у касарни у Кремнима десило убиство војника на стражи, а служба је имала интерес да кроз истрагу спречи мистификације злочина, посебно зато што су властодршци попут Мире Марковић били склони темама мистично-окултне природе. На основу свог искуства, Гајић тврди да је међу официрима било и врхунских професионалаца попут његовог главног јунака, али и слуга режима и калкуланата који су преко ноћи мењали мишљење.
„Ако је неко био мање идеологизован у тој војсци, онда су то били безбедњаци који су по природи посла довољно вешти да изађу из идеолошких матрица и врло виспрено процењују ситуацију. Не заборавимо да је 5. октобра војска све време стајала мирно и симулирала да ће нешто урадити, а није урадила ништа. Врло лукаво је остала по страни, а имамо и сведочења Тима Маршала да су се 4. октобра војни безбедњаци састали са западним обавештајцима и дали усмену гаранцију да се неће мешати у обрачун режима и опозиције“, истиче Гајић, који је почео да пише наставак „Креманске страже“, у ком прати судбину неких од јунака током петооктобарских промена.
