https://sputnikportal.rs/20211128/zasto-je-unesko-objavio-rat-krimu-video-1132007659.html

Зашто је Унеско објавио рат Криму /видео/

Зашто је Унеско објавио рат Криму /видео/

Sputnik Србија

Покушаји Русије да успоставе контакт са Унеском и поднесу извештај о стању Херсона, пропадају зато што светска организација игнорише једини објекат светске... 28.11.2021, Sputnik Србија

2021-11-28T20:01+0100

2021-11-28T20:01+0100

2022-03-16T13:10+0100

русија

русија

култура

политика

русија – политика

разгледнице из русије

љубинка милинчић: мој поглед на русију

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1c/1132007623_0:158:3077:1889_1920x0_80_0_0_549ddec92fdb06552e67d8a4cf4a5218.jpg

Унеско је археолошко налазиште тог старогрчког града на Криму уврстио на листу светске баштине у јуну 2013. године, уочи избијања украјинске кризе и осам месеци пре него што ће скоро 97 одсто грађана Крима на референдуму гласати за повратак полуострва у састав Русије.Крим, Севастопољ и Херсон имају сакрални значај за Русију. Управо у Херсону је кијевски кнез Владимир 988. године примио хришћанство, да би потом покрстио и руску државу и народ. Крштење Русије је поставило темеље руској држави и предодредило историјску судбину земље, а та места су постала колевка руског духовног идентитета.Јелена Морозова, директорка Државног историјско-археолошког музеја-резервата „Херсон тауријски" је изјавила да је Унеско од 2014. године, после присаједињења Крима и Севастопоља Руској Федерацији, прекинуо контакте са администрацијом и експертима овог музеја.Проблем је настао јер Унеско Русију види као „државу-окупатора“ и оптужује Москву за наводно присвајање „украјинског“ културног богатства на полуострву.Одбијајући да сарађује са администрацијом музеја-резервата, Унеско истовремено у својим документима користи информације украјинских власти о наводним кршењима у Херсону, што може довести до губитка статуса објекта Светске културне баштине. Због тога на Криму постављају реторичко питање – да ли је после поновног уједињења полуострва са Русијом Херсон престао да буде део светске културне баштине?Очигледно је да је Унеско, који је настао као неполитичка организација, увучен у политичке игре, не обавља ваљано свој примарни посао и још занемарује историјске чињенице, које говоре о томе да је Крим био у саставу Русију од 18. века до 1954. године када га је тадашњи совјетски лидер, Украјинац Никита Хрушчов поклонио Украјини, тадашњој совјетској републици. И док Запад оптужује Русију за наводну анексију, Руси и убедљива већина становника Крима сматра да је прикључење тог црноморског полуострва исправљање историјске грешке.Унеско је у септембру ове године објавио извештај о мониторингу ситуације на Криму и у Севастопољу, на основу података Националне комисије Украјине за послове Унеско-а, оптужујући Русију да не испуњава своје обавезе у очувању културног наслеђа на, како се наводи, привремено окупираној територији и за наводно незаконита археолошка ископавања у Херсону.Русија је, свакако, у стању да самостално и у потпуности осигура заштиту и очување свих својих културних добара, укључујући и Херсон, древни град који су основали грчки колонисти 424–421. године пре наше ере, а који је био у рукама Скита, Римљана, Византинаца, Хазара, Татара и на крају Руса.Иако је Херсон тренутно једини објекат на Криму уврштен на листу светске културне баштине, потенцијал региона је много већи, с обзиром да за тај статус могу да претендују и многи други споменици овог полуострва.Уneskово игнорисање Херсона се, између осталог, тумачи као још једна потврда двоструких стандарда међународне заједнице према културној баштини полуострва.Последњи пример је и преседан холандског суда, који је донео одлуку да „Скитско злато“, око 2.000 артефаката из кримских музеја, буде предато на чување Кијеву до „стабилизације ситуације на Криму“.На одлуку суда да кримско злато које је, пре него што се Крим ујединио са Русијом, било позајмљено за изложбу амстердамском музеју „Алард Пирсон“ буде предато Украјини, реаговао је и украјински председник Владимир Зеленски , који је поручио да „Кијев увек враћа своје, да ће прво вратити своје злато, а потом и Крим“, док Москва наставља своју борбу за враћање свог блага.Погледајте и најновију емисију „Љубинка Милинчић: Мој поглед на Русију“:

2021

Вести

sr_RS

русија, култура, политика, русија – политика, разгледнице из русије, љубинка милинчић: мој поглед на русију, анализе и мишљења