https://sputnikportal.rs/20211129/zmija-sa-cetiri-noge-naucnici-ne-mogu-da-se-sloze-sta-je-1132017973.html
Змија са четири ноге: Научници не могу да се сложе шта је
Змија са четири ноге: Научници не могу да се сложе шта је
Sputnik Србија
Праисторијски фосил из времена диносауруса, за који се сматрало како је змија са четири ноге, могао би да буде потпуно друга животиња, тврде нова научна... 29.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-29T22:16+0100
2021-11-29T22:16+0100
2021-11-29T22:16+0100
наука и технологија
наука и технологија
свет
фосил
змије
праисторија
живи свет и генетика
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112196/47/1121964769_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_d5d19fc0dc1138311196891ac625642f.jpg
Мали фосил, дуг 19,5 центиметара, познат по имену tetradophis amplectus, што у дословном преводу са грчког значи змија са четири ноге, предмет је научних спорења. Иако се дуго сматрало да је у питању змија, што јој говори и име (tetra - четири, ophidia - змија), нове научне студије сада то оспоравају и тврде да се ради о долихосаурусу, изумрлом морском гуштеру који је живео у периоду Креде, пре између 145 и 66 милиона година.Научници су у новој студији, коју је предводио Мајкл Калдвел, професор биологије и један од водећих људи Факултета за научне студије Универзитета Алберта у Канади, наводе да ова животиња нема кључне анатомске одлике карактеристичне за змије.У новој студији се критикује и начин на који је третиран тај фосил, за који се сумња да је илегално извезен из Бразила, те да је прекршен и бразилски закон по ком је обавезно учешће бразилских научника у проучавању налаза из те државе, пише Лајвсајенс.Научници су дуго сматрали да су преци змија имали четири ноге, те да су их изгубили пре око 150 милиона година због генетских мутација. Tetradophis, који је научном свету откривен 2015. године, био је једини материјални доказ за ту тврдњу, док су налажени фосили змија са две ноге.Када је овај фосил откривен, утврђено је да је живео пре 120 милиона година, те да „ноге“ више није користио за ходање, већ за држање партнера приликом парења и за хватање плена.Тада се сматрало да је та животиња била прелаз између праисторијских гуштера у савремене змије и да је највероватније еволуирала из животиња које се укопавају.Међутим, научници предвођени Калдвелом сада сматрају другачије. Они су проучавали фосил у Немачкој, где се налази у приватној колекцији, а изложен је у природњачком музеју у граду Золнхофену.После детаљног микроскопског проучавања, канадски научници у својој студији, објављеној у Журналу систематске палеонтологије, тврде да је tetradophis био више гуштер него змија, поготово када се погледа његова лобања.Како наводе, већина костију лобање је „згњечена као љуска од јајета“, са комадима разбијене лобање на једној плочи, и природним калупом лобање на другој.Научници сада тврде и да тело ове животиње није змијолико. Тако, према њиховим наводима, фосил tetradophisa нема зигосфене и зигантруме, посебан систем за стабилизацију у кичми који змијама омогућава да гмижу напред-назад. Такође, има и дуга, права ребра, која указују да је био пливач, а не животиња која се укопава, како је сматрано, јер оне имају дуга и цеваста ребра.Они сматрају да је реч о долихосаурусу, блиском рођаку змија, па није изненађење што су научници били убеђени да је та животиња у питању.Међутим, други научници, који нису били укључени у ову студију, нити у ону првобитну, којом се тврдило да је у питању змија са четири ноге, кажу да је то питање и даље отворено, те да се не може донети коначан закључак.„Tetradophis је фантастичан фосил, који има јединствену комбинацију карактеристика које нису виђене код других љускаша, реда гмизаваца којима припадају и гуштери и змије“, каже Бруно Гонсалвеш Августа, истраживач Музеја зоологије при Универзитету Сао Паоло и Јужнометодистичком универзитету у Тексасу. Он каже и да се резултати нове студије морају узети са опрезом.Спорно је и то што други научници не могу независно да испитају овај фосил, пошто се налази у приватној колекцији.Истраживачи који су га први проучили, остају при тврдњи да се ради о змији, и то о најстаријем сачуваном примерку примитивне змије, казао је Дејвид Мартил, професор палеобиологије на Универзитету Портсмут у Великој Британији, један од научника који су били аутори првобитне студије о том фосилу.Фосил је нађен у Бразилу, на налазишту које је највећим делом истражено седамдесетих година и касније, што значи да је прекршен закон из 1942. године који каже да холотипови (први откривени примерци нових врста) који су откривени у тој земљи, морају и остати у Бразилу. Због тога је бразилска полиција отворила истрагу.
https://sputnikportal.rs/20210916/kako-je-asteroid-koji-je-ubio-dinosauruse-ustupio-mesto-zmijama-1129872315.html
https://sputnikportal.rs/20200619/otkrivena-tajna-dzinovskog-jajeta-nadjenog-na-antarktiku-video-1122813873.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свет, фосил, змије, праисторија, живи свет и генетика, археологија
наука и технологија, свет, фосил, змије, праисторија, живи свет и генетика, археологија
Змија са четири ноге: Научници не могу да се сложе шта је
Праисторијски фосил из времена диносауруса, за који се сматрало како је змија са четири ноге, могао би да буде потпуно друга животиња, тврде нова научна сазнања, која су у супротности са оним што се до сада сматрало о тој животињи.
Мали фосил, дуг 19,5 центиметара, познат по имену tetradophis amplectus, што у дословном преводу са грчког значи змија са четири ноге, предмет је научних спорења. Иако се дуго сматрало да је у питању змија, што јој говори и име (tetra - четири, ophidia - змија), нове научне студије сада то оспоравају и тврде да се ради о долихосаурусу, изумрлом морском гуштеру који је живео у периоду Креде, пре између 145 и 66 милиона година.
Научници су у новој студији, коју је предводио Мајкл Калдвел, професор биологије и један од водећих људи Факултета за научне студије Универзитета Алберта у Канади, наводе да ова животиња нема кључне анатомске одлике карактеристичне за змије.
У новој студији се критикује и начин на који је третиран тај
фосил, за који се сумња да је
илегално извезен из Бразила, те да је прекршен и бразилски закон по ком је обавезно учешће бразилских научника у проучавању налаза из те државе,
пише Лајвсајенс.
Научници су дуго сматрали да су преци змија имали четири ноге, те да су их изгубили пре око 150 милиона година због
генетских мутација. Tetradophis, који је научном свету
откривен 2015. године, био је једини материјални доказ за ту тврдњу, док су налажени фосили змија са две ноге.
Када је овај фосил откривен, утврђено је да је живео пре 120 милиона година, те да „ноге“ више није користио за ходање, већ за држање партнера приликом парења и за хватање плена.
Тада се сматрало да је та животиња била прелаз између праисторијских гуштера у савремене змије и да је највероватније еволуирала из животиња које се укопавају.
Међутим, научници предвођени Калдвелом сада сматрају другачије. Они су проучавали фосил у Немачкој, где се налази у приватној колекцији, а изложен је у природњачком музеју у граду Золнхофену.
После детаљног микроскопског проучавања, канадски научници у својој студији,
објављеној у Журналу систематске палеонтологије, тврде да је tetradophis био више
гуштер него змија, поготово када се погледа његова лобања.
Како наводе, већина костију лобање је „згњечена као љуска од јајета“, са комадима разбијене лобање на једној плочи, и природним калупом лобање на другој.
„Научници су до сада потпуно игнорисали тај природни калуп који је настао фосилизовањем сломљених комадића лобање. На њему се виде карактеристике које се више односе на гуштере него на змије“, каже Калдвел.
Научници сада тврде и да тело ове животиње није змијолико. Тако, према њиховим наводима, фосил tetradophisa нема зигосфене и зигантруме, посебан систем за стабилизацију у кичми који змијама омогућава да гмижу напред-назад. Такође, има и дуга, права ребра, која указују да је био пливач, а не животиња која се укопава, како је сматрано, јер оне имају дуга и цеваста ребра.
Они сматрају да је реч о долихосаурусу, блиском рођаку змија, па није изненађење што су научници били убеђени да је та животиња у питању.
Међутим, други научници, који нису били укључени у ову студију, нити у ону првобитну, којом се тврдило да је у питању змија са четири ноге, кажу да је то питање и даље отворено, те да се не може донети коначан закључак.
„Tetradophis је фантастичан фосил, који има јединствену комбинацију карактеристика које нису виђене код других љускаша, реда гмизаваца којима припадају и гуштери и змије“, каже Бруно Гонсалвеш Августа, истраживач Музеја зоологије при Универзитету Сао Паоло и Јужнометодистичком универзитету у Тексасу. Он каже и да се резултати нове студије морају узети са опрезом.
„Ја се, на пример, не слажем са њихово интерпретацијом морфологије квадратне кости лобање, пошто она није сачувана, већ је видљива само као отисак у калупу, а то није поздан извор информације“, каже Гонсалвеш Августа.
Спорно је и то што други научници не могу независно да испитају овај фосил, пошто се налази у приватној колекцији.
Истраживачи који су га први проучили, остају при тврдњи да се ради о змији, и то о најстаријем сачуваном примерку примитивне змије, казао је Дејвид Мартил, професор палеобиологије на Универзитету Портсмут у Великој Британији, један од научника који су били аутори првобитне студије о том фосилу.
Фосил је нађен у Бразилу, на налазишту које је највећим делом истражено седамдесетих година и касније, што значи да је прекршен закон из 1942. године који каже да холотипови (први откривени примерци нових врста) који су откривени у тој земљи, морају и остати у Бразилу. Због тога је бразилска полиција отворила истрагу.
