Да ли је Пахорова порука нажуљала Приштину
11:17 30.11.2021 (Освежено: 15:40 20.10.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Поруке словеначког председника Борута Пахора током посете Приштини да мора бити примењено све што је договорено у дијалогу с Београдом, укључујући ЗСО, нису одушевиле домаћине, бар ако је судити по што директним, што индиректним реакцијама косовских званичника.
Централна тема приштинских разговора Пахора, који је претходно посетио и Београд, била је наставак дијалога Београда и Приштине где је позвао Приштину да примени све постигнуте споразуме, укључујући и формирање ЗСО, али се обратио и ЕУ тражећи да се Косову одобри визна либерализација.
Пахорова порука о ЗСО
Пахора који се иначе залаже за бржу интеграцију земаља Западног Балкана у ЕУ дочекала је тзв. председница Косова Вјоса Османи, која је после састанка са њим Србију оптужила да је фактор дестабилизације и дијалога, и региона. Она је том приликом цитирала америчког председника Џозефа Бајдена, да „узајамно признање требало да буде у фокусу дијалога“.
Пахор се састао и са тзв. премијером Косова Аљбином Куртијем где је такође разговарано о наставку дијалога и испуњавања преузетих обавеза из Бриселског споразума.
Политиколог са Косова и Метохије Игор Марковић из НВО „Актив“ Пахорову посету Приштини, другу по реду у последњих месец дана, оцењује као изненађујуће уравнотежену, јер није стао ни на једну страну. С друге стране, Османијева није, додаје он, пропустила прилику да напомене ко је за њих главни у целом процесу.
За Косово постоји само Америка
„Када год неко из ЕУ има сусрет са представницима Приштине често се помиње Америка у прилог аргументу као контрабаланс у процесу преговора, јер косовски политичари сматрају да је Америка та које одлучују о региону а не ЕУ или њене чланице,“ напомиње Марковић.
Што се тиче Словеније, она је, сматра он, значајан фактор у свим регионалним организацијама, од процеса приступања ЕУ преко регионалних иницијатива као што су „Брдо –Бриони“, и стиче се утисак да она покушава да се некако врати на регионалну сцену ван оквира постојећих иницијатива.
„Колики су јој домети то је тешко проценити јер се Словенија у последњих неколико година није толико ангажовала у дијалогу Београд- Приштина. С друге стране, нисмо начисто какве су јој намере, мада ако је судећи према говору Пахора рекло би се да покушава да буде неутрална и дипломатски настројена, што за нас јесте позитивно јер се не наклања ни на једну страну већ обе стране покушава да позове да се врате за преговарачки сто и да се имплементира оно што је претходно договорено,“ оцењује наш саговорник.
Словенија фактор у региону
Марковић подсећа такође да је захваљујући Словенији и Хрватској Косово постало члан неколико регионални иницијатива и организација.
„Активност Словеније је у последње време појачана али ако се упреди са оним што заговара Загреб који се сврстао на само једну страну и који је и те како пристрастан, овакав разуман приступ Љубљане може да допринесе ако ничем другом онда смиривању тренутних тензија на Косову и Метохији али и између Београда и Приштине,“ каже наш саговорник.
Марковић ипак није сигуран може ли се по наступу Пахора закључити да има разумевања за Србију више од осталих јер је, како каже, и она део ЕУ и НАТО, што значи да њена политика по одређеним питањима мора усаглашена с осталим чланицама Уније и Алијансе.
Папагајска флоскула Приштине
„И Хрватска и Словенија су мале чланице у ЕУ и њихов утицај је поприлично ограничен. Оне могу да играју важну улогу у региону али што се тиче утицаја на политику на централном нивоу у ЕУ тешко да је то могуће,“ закључује саговорник Спутњика.
Он се осврнуо и на оптужбе Османијеве упућене на рачун Београда.
„То је већ класична папагајска флоскула Приштине која је посебно карактеристична за садашње званичнике Косова јер шта год да се дешава на КиМ за све ће бити окривљена Србија и косовски Срби,“ каже Марковић.
