https://sputnikportal.rs/20211201/revolucija-u-istrazivanju-novih-lekova-naucnici-uspeli-da-odrze-u-zivotu-komadic-ljudskog-mozga-1132082882.html
Револуција у истраживању нових лекова: Научници успели да одрже у животу комадић људског мозга
Револуција у истраживању нових лекова: Научници успели да одрже у животу комадић људског мозга
Sputnik Србија
Група научника под вођством Еме Луиз Лаут са Универзитета у Копенхагену одржала је у животу, у такозваној петријевој шољи, комадић људског мозга дужине једног... 01.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-01T22:15+0100
2021-12-01T22:15+0100
2021-12-01T22:15+0100
наука и технологија
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112206/13/1122061397_0:114:3068:1840_1920x0_80_0_0_9fe5ae6090f2e77c9762c3776946a50e.jpg
Група научника је из пацијентовог кортекса извукла комад можданог ткива и брзо започела нови процес како би осигурала његово преживљавање.Тим је прво охладио ткиво, одржавајући му проток кисеоника како би ћелије остале живе, а затим ставио мали комадић у мешавину јона и минерала - истих састојака који се налазе у церебралној спиналној течности, пише Дејли мејл.Лаутова је у саопштењу објаснила да су она и њен тим успели да одрже мождано ткиво у животу 12 сати, што је омогућило спровођење студије и огледа који су до сада били могући само на животињама.„Знамо да постоје разлике у врстама ћелија и експресији одређених рецептора, па је због тога могућност директног тестирања на људском ткиву јединствена прилика“, додала је Лаутова.Претходна студија усредсредила се на везе између неурона људи и неурона мишева које су појачане допамином, а показала је да „неуротрансмитер повезан с наградом“, односно, допамином, јача везе између неурона у људском мозгу.Сазнање о томе могло би, према Лаутовој, да доведе до нових могућности лечења и рехабилитације након можданог удара или других врста акутног оштећења мозга, где се код пацијената губе везе између можданих ћелија.Међутим, постављају се многа питања у вези са резањем живог људског можданог ткива, премда Лаутова тврди да „оно“ не осећа бол.„Свака емоција или мисао мора да прође кроз многе делове мозга“, напоменула је она.„Део на којем радимо је величине најудаљенијег дела вашег палца и више није повезан с другим подручјима мозга. Разумем зашто се људи питају имају ли неурони у петријевој шољи памћење, али то једноставно није могуће“, закључила је она.Група истраживача тренутно ради на методи која може да одржи мале комадиће мозга у животу до десет дана.
https://sputnikportal.rs/20211127/poguban-uticaj-secera-na-mozak-istrazivanje-pokazalo-da-ostari-cak-11-godina-1131871636.html
https://sputnikportal.rs/20211118/studija-otkrila-da-se-ljudski-mozak-smanjuje-stiglo-i-upozorenje-naucnika-1131702284.html
https://sputnikportal.rs/20211113/kako-izvuci-maksimum-iz-svog-mozga-i-osetiti-srecu-1131139274.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
медицина
Револуција у истраживању нових лекова: Научници успели да одрже у животу комадић људског мозга
Група научника под вођством Еме Луиз Лаут са Универзитета у Копенхагену одржала је у животу, у такозваној петријевој шољи, комадић људског мозга дужине једног центиметра. Ово је први пут да је такав подухват некоме успео, а део је револуционарне студије која ће помоћи у проналажењу нових лекова и третмана за смртоносне болести.
Група научника је из пацијентовог кортекса извукла комад можданог ткива и брзо започела нови процес како би осигурала његово преживљавање.
Тим је прво охладио ткиво, одржавајући му проток кисеоника како би ћелије остале живе, а затим ставио мали комадић у мешавину јона и минерала - истих састојака који се налазе у церебралној спиналној течности,
пише Дејли мејл.
Лаутова је у саопштењу објаснила да су она и њен тим успели да одрже мождано ткиво у животу 12 сати, што је омогућило спровођење студије и огледа који су до сада били могући само на животињама.
„Да позајмимо аналогију других истраживача: студије на ћелијама миша у поређењу са истраживањима на људима су попут гледања у нокију 3310 док покушавате да поправите ајфон“, рекла је она и додала: „Имају исте основне функције, али људски мозак је сложенији“.
„Знамо да постоје разлике у врстама ћелија и експресији одређених рецептора, па је због тога могућност директног тестирања на људском ткиву јединствена прилика“, додала је Лаутова.
Претходна студија усредсредила се на везе између неурона људи и неурона мишева које су појачане допамином, а показала је да „неуротрансмитер повезан с наградом“, односно, допамином, јача везе између неурона у људском мозгу.
Сазнање о томе могло би, према Лаутовој, да доведе до нових могућности лечења и рехабилитације након можданог удара или других врста акутног оштећења мозга, где се код пацијената губе везе између можданих ћелија.
Међутим, постављају се многа питања у вези са резањем живог људског можданог ткива, премда Лаутова тврди да „оно“ не осећа бол.
„Свака емоција или мисао мора да прође кроз многе делове мозга“, напоменула је она.
„Део на којем радимо је величине најудаљенијег дела вашег палца и више није повезан с другим подручјима мозга. Разумем зашто се људи питају имају ли неурони у
петријевој шољи памћење, али то једноставно није могуће“, закључила је она.
Група истраживача тренутно ради на методи која може да одржи мале комадиће мозга у животу до десет дана.
