https://sputnikportal.rs/20211202/britanci-salju-teskasa-na-balkan--slede-li-novi-pritisci-na-srbe-1132131952.html
Британци шаљу „тешкаша“ на Балкан — следе ли нови притисци на Србе
Британци шаљу „тешкаша“ на Балкан — следе ли нови притисци на Србе
Sputnik Србија
Британски премијер Борис Џонсон именовао је за специјалног изасланика за Западни Балкан сер Стјуарта Пича, донедавног шефа Војног комитета НАТО-а, „тешкаша“... 02.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-02T22:54+0100
2021-12-02T22:54+0100
2022-12-10T08:39+0100
србија
велика британија
изасланик
србија
србија – политика
западни балкан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/02/1132134611_0:0:2047:1151_1920x0_80_0_0_115add46f7fddd3727e4e9654124f8fd.jpg
Према саопштењу британске владе, Западни Балкан се „суочава са највећом претњом по своју стабилност и безбедност у последње две деценије“. У одлуци о именовању специјалног изасланика британски премијер је навео да је „Уједињено Краљевство дубоко посвећено европској безбедности“, а да ће „велико искуство и стручност сер Стјуарта ојачати међународне напоре да се заштити мир и промовишу евроатлантске интеграције у овом кључном региону“.Сер Стјуарт Пич је раније ове године поднео оставку на место председавајућег војног комитета НАТО-а, на којем је био од 2018. године, а претходно је био начелник Штаба одбране Уједињеног Краљевства.Шта Стјуарт Пич доноси СрбимаПрема речима историчара, проф. др Александра Растовића, ово именовање не слути на добро, с обзиром на то да се, како каже, ради о личности са завидном биографијом, некоме ко је поред тога што има изузетно образовање, такође и — војник.„Он је прошао све етапе, од обичног пилота до маршала британског РАФ-а и заузимао је најважније и најодговорније позиције у британском војном естаблишменту, укључујући, ако се не варам, место начелника Генералштаба. Оно што је такође симптоматично је да је заузимао највише позиције у оквиру НАТО пакта, од команданта ваздухопловних НАТО снага за Косово почетком двехиљадитих година, па до председника тог врло значајног војног комитета у НАТО пакту. Дакле, ради се о једној комплексној личности која је врло инволвирана на простор Балкана, а с обзиром на то да је студирао и историју и географију, очигледно врло добро познаје овдашње прилике“, каже Растовић.Постављање човека оваквог калибра за специјалног изасланика за нашег саговорника није изненађење.„Од краја 18. и почетка 19. века Велика Британија је, као тада највећа империјална сила, била и те како заинтересована за простор Балканског полуострва, а та заинтересованост се протеже све до данашњих дана и овим именовањем специјалног изасланика. Дакле, ово је нешто наизглед ново, али у суштини је стара политика те заинтересованости, а оно што ме посебно брине је да се иза свега крије кључни принцип британске спољне политике према Балкану — та резервисаност према руском утицају на Балканском полуострву или чак отворена русофобија, која се кроз историју врло интензивно рефлектовала у балканском сегменту британске политике“, указује Растовић.Политика притисакаКако додаје, брине га агенда која је стављена пред Стјуарта Пича, попут унапређења регионалне стабилности и јачања демократских институција и отворених друштава.„Ми врло добро знамо шта то значи, с обзиром на то да смо били сведоци примене таквих принципа ’90-их година и после двехиљадите године. У његовој агенди се даље наводи и решавање регионалних конфликата, питање ратних злочина, подршка високом представнику у БиХ и унапређење дијалога Београда и Приштине. То су само наизглед флоскуле, али бојим се да се ради о једној политици притисака која, нажалост, никада није престајала и верујем да ће се још више интензивирати. Ово именовање показује колико су они заинтересовани и колико се, да не будем крајњи песимиста, не пише добро Балканском полуострву, како када је у питању статус Републике Српске, тако и по питању увек актуелних ратних злочина и питање геноцида“, оцењује наш саговорник.Он подсећа да су управо Британци били иницијатори Резолуције о Сребреници у УН 2015. године, која је спречена захваљујући покојном амбасадору Руске Федерације при УН Виталију Чуркину.Злокобна улога БританијеКако за Спутњик каже проф. др Чедомир Антић, у ранијем раздобљу, а посебно на почетку југословенске кризе, Британија је играла значајну и по Србију, нажалост, прилично злокобну улогу. Он подсећа да лорд Дејвид Овен није био само мировни посредник УН, већ и председник Међународне конференције за Југославију, а да је пре њега на том месту био лорд Питер Карингтон.„Ово је, дакле, први пут да Британија именује свог специјалног представника, али ствари су се промениле и она је данас много мање моћна и утицајна него што је била пре 30 година. Британија покушава да нађе своје место у савременом свету, јер очигледно не може да каже ни да је довољно савезник Вашингтона, нити да може да подели све своје циљеве са Сједињеним Америчким Државама. Такође, Британија је пре пет година одлучила и да изађе из Европске уније и већ више од годину дана није њена чланица, па овај потез видим као прихватање нове реалности у Вестминстеру и Вајтхолу“, оцењује наш саговорник.Он, међутим, верује да британски изасланик неће ништа ново донети, јер иако је у питању човек великог угледа, он није био директно укључен ни у српска, ни у балканска питања.Игра живацаНа питање како Србија да се избори са силним специјалним изасланицима који мало-мало стижу са Запада, Чедомир Антић каже да су ствари данас другачије него што су биле раније, а Руска Федерација и НР Кина су овде присутне више него икада — Кина више него икада у историји, а Русија највише у последњих 40 година.„Оно што је важно је да смо ми сада у ситуацији да можемо да кажемо нашим саговорницима да је српски народ један и недељив и да без обзира што живимо у неколико држава, ми ћемо као један стати иза права која су међународно призната и више пута потврђена. Дакле, ми данас не говоримо о неком Кристијану Шмиту који се представља као високи представник, а нема подршку УН, ми говоримо о томе да ли ћемо мирно, уз лажне приче о европској перспективи, прихватити да наш народ буде лишен својих међународно признатих права, уз истовремено прихватање стварања независне албанске косовске државе, иза које стоји Британија“, категоричан је Антић.Уместо да се иде ка смиривању ситуације, овим потезом Велике Британије се читава политичка ситуација на простору Балкана заоштрава, уверен је Александар Растовић.„Ако погледамо и ситуацију везано за Украјину, јасно је да се иде отворено на више фронтова, на разбуктавање конфликата и сукоба, једне регионалне нестабилности на Балкану, што никоме не може да донесе добро. Али, Србија је већ навикла на такве ствари и мислим да се води једна мудра политика, политика смиривања и неиграња на прву лопту. Дипломатија је филигрански занат, то је једна психолошка игра живаца, али је игра на дуже стазе и онај ко је издржи, на крају ће бити победник“, закључује историчар.
велика британија
србија
западни балкан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
србија, велика британија, западни балкан, специјални изасланик
србија, велика британија, западни балкан, специјални изасланик
Британци шаљу „тешкаша“ на Балкан — следе ли нови притисци на Србе
22:54 02.12.2021 (Освежено: 08:39 10.12.2022) Британски премијер Борис Џонсон именовао је за специјалног изасланика за Западни Балкан сер Стјуарта Пича, донедавног шефа Војног комитета НАТО-а, „тешкаша“ завидне биографије и с великим искуством у различитим деловима света, укључујући Косово, где је 2000. био командант НАТО ваздухопловних снага.
Према саопштењу британске владе, Западни Балкан се „суочава са највећом претњом по своју стабилност и безбедност у последње две деценије“. У одлуци о именовању специјалног изасланика британски премијер је навео да је „Уједињено Краљевство дубоко посвећено европској безбедности“, а да ће „велико искуство и стручност сер Стјуарта ојачати међународне напоре да се заштити мир и промовишу евроатлантске интеграције у овом кључном региону“.
Сер Стјуарт Пич је раније ове године поднео оставку на место председавајућег војног комитета НАТО-а, на којем је био од 2018. године, а претходно је био начелник Штаба одбране Уједињеног Краљевства.
Шта Стјуарт Пич доноси Србима
Према речима историчара, проф. др Александра Растовића,
ово именовање не слути на добро, с обзиром на то да се, како каже, ради о личности са завидном биографијом, некоме ко је поред тога што има изузетно образовање, такође и — војник.
„Он је прошао све етапе, од обичног пилота до маршала британског РАФ-а и заузимао је најважније и најодговорније позиције у британском војном естаблишменту, укључујући, ако се не варам, место начелника Генералштаба. Оно што је такође симптоматично је да је заузимао највише позиције у оквиру НАТО пакта, од команданта ваздухопловних НАТО снага за Косово почетком двехиљадитих година, па до председника тог врло значајног војног комитета у НАТО пакту. Дакле, ради се о једној комплексној личности која је врло инволвирана на простор Балкана, а с обзиром на то да је студирао и историју и географију, очигледно врло добро познаје овдашње прилике“, каже Растовић.
Постављање човека оваквог калибра за специјалног изасланика за нашег саговорника није изненађење.
„Од краја 18. и почетка 19. века Велика Британија је, као тада највећа империјална сила, била и те како заинтересована за простор Балканског полуострва, а та заинтересованост се протеже све до данашњих дана и овим именовањем специјалног изасланика. Дакле, ово је нешто наизглед ново, али у суштини је стара политика те заинтересованости, а оно што ме посебно брине је да се иза свега крије кључни принцип британске спољне политике према Балкану — та резервисаност према руском утицају на Балканском полуострву или чак отворена русофобија, која се кроз историју врло интензивно рефлектовала у балканском сегменту британске политике“, указује Растовић.
Како додаје, брине га
агенда која је стављена пред Стјуарта Пича, попут унапређења регионалне стабилности и јачања демократских институција и отворених друштава.
„Ми врло добро знамо шта то значи, с обзиром на то да смо били сведоци примене таквих принципа ’90-их година и после двехиљадите године. У његовој агенди се даље наводи и решавање регионалних конфликата, питање ратних злочина, подршка високом представнику у БиХ и унапређење дијалога Београда и Приштине. То су само наизглед флоскуле, али бојим се да се ради о једној политици притисака која, нажалост, никада није престајала и верујем да ће се још више интензивирати. Ово именовање показује колико су они заинтересовани и колико се, да не будем крајњи песимиста, не пише добро Балканском полуострву, како када је у питању статус Републике Српске, тако и по питању увек актуелних ратних злочина и питање геноцида“, оцењује наш саговорник.
Он подсећа да су управо Британци били иницијатори Резолуције о Сребреници у УН 2015. године, која је спречена захваљујући покојном амбасадору Руске Федерације при УН Виталију Чуркину.
Како за Спутњик каже проф. др Чедомир Антић, у ранијем раздобљу, а посебно на почетку југословенске кризе, Британија је играла значајну и по Србију, нажалост, прилично злокобну улогу. Он подсећа да лорд Дејвид Овен није био само мировни посредник УН, већ и председник Међународне конференције за Југославију, а да је пре њега на том месту био лорд Питер Карингтон.
„Ово је, дакле, први пут да Британија именује свог специјалног представника, али ствари су се промениле и она је данас много мање моћна и утицајна него што је била пре 30 година. Британија покушава да нађе своје место у савременом свету, јер очигледно не може да каже ни да је довољно савезник Вашингтона, нити да може да подели све своје циљеве са Сједињеним Америчким Државама. Такође, Британија је пре пет година одлучила и да изађе из Европске уније и већ више од годину дана није њена чланица, па овај потез видим као прихватање нове реалности у Вестминстеру и Вајтхолу“, оцењује наш саговорник.
Он, међутим, верује да британски изасланик неће ништа ново донети, јер иако је у питању човек великог угледа, он није био директно укључен ни у српска, ни у балканска питања.
„Што је још важније, Британија више не може да се сакрије иза осовине Вашингтон—Лондон, нити иза европских ставова, будући да није чланица ЕУ. Ја ћу подсетити на језиву улогу лорда Педија Ешдауна у Босни и Херцеговини, који је потпуно изобличио Дејтонски споразум и довео народе на ивицу новог сукоба пре више од 15 година и ово је сада један покушај да и они буду ту у тој великој игри која је у току, да буду за столом. На столу смо ми, али нисам сигуран колики ће бити њихов значај у наредном периоду“, сматра историчар.
На питање како Србија да се избори са силним специјалним изасланицима који мало-мало стижу са Запада, Чедомир Антић каже да су ствари данас другачије него што су биле раније, а Руска Федерација и НР Кина су овде присутне више него икада — Кина више него икада у историји, а Русија највише у последњих 40 година.
„Оно што је важно је да смо ми сада у ситуацији да можемо да кажемо нашим саговорницима да је српски народ један и недељив и да без обзира што живимо у неколико држава, ми ћемо као један стати иза права која су међународно призната и више пута потврђена. Дакле, ми данас не говоримо о неком
Кристијану Шмиту који се представља као високи представник, а нема подршку УН, ми говоримо о томе да ли ћемо мирно, уз лажне приче о европској перспективи, прихватити да наш народ буде лишен својих међународно признатих права, уз истовремено прихватање стварања независне албанске косовске државе, иза које стоји Британија“, категоричан је Антић.
Уместо да се иде ка смиривању ситуације, овим потезом Велике Британије се читава политичка ситуација на простору Балкана заоштрава, уверен је Александар Растовић.
„Ако погледамо и ситуацију везано за Украјину, јасно је да се иде отворено на више фронтова, на разбуктавање конфликата и сукоба, једне регионалне нестабилности на Балкану, што никоме не може да донесе добро. Али, Србија је већ навикла на такве ствари и мислим да се води једна мудра политика, политика смиривања и неиграња на прву лопту. Дипломатија је филигрански занат, то је једна психолошка игра живаца, али је игра на дуже стазе и онај ко је издржи, на крају ће бити победник“, закључује историчар.
