https://sputnikportal.rs/20211203/americki-model-za-bih-crvena-linija-preko-koje-srpska-na-sme-da-predje-1132145702.html
Амерички модел за БиХ: Црвена линија преко које Српска на сме да пређе
Амерички модел за БиХ: Црвена линија преко које Српска на сме да пређе
Sputnik Србија
Коментаришући ток разговора о реформи изборног законодавства у БиХ, један од хрватских лидера Илија Цвитановић, председник ХДЗ 1990, изјавио је да је последња опција која ће бити разрађена - електорски начин избора чланова Председништва БиХ. Овај „амерички модел“ је црвена линија преко је РС не сме да пређе јер би то значио њен политички пораз.
2021-12-03T22:02+0100
2021-12-03T22:02+0100
2021-12-03T22:02+0100
регион
изборни закон
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110825/07/1108250711_0:300:5760:3540_1920x0_80_0_0_21515ad3c3776d6d4546bb25d356a2d3.jpg
На овај начин, чланови Председништва БиХ бирали би се као амерички председник, посредно — грађани не би бирали њих, већ представнике који би касније, окупљени у једно тело као што је у САД електорски колеџ, бирали чланове Председништва.Према Цвитановићевим речима, електорски начин избора чланова Председништва био би „комбинација директног и индиректног избора… који би носио те пондере вредности по подручјима где живи колико којег становништва и на начин, како је то (Метју) Палмер протумачио, да би он представљао потпуно легитимно заступање у Председништву БиХ и да би било јасно да хрватски народ бира хрватског, бошњачки бошњачког, српски српског члана“.Начин избора чланова Председништва — Српска има црвене линијеИпак, експерти из Републике Српске сматрају да је овакав начин избора непримењив и није у интересу за Републику Српску. Према речима експерта за политички систем Влада Симовића, за Републику Српску свако решење избора чланова Председништва, осим директног избора, представљао би политички пораз.Проблем са изборним законодавством нема Република Српска, већ Федерација и Српска не сме да дозволи да се проблем прелије и на њу, додаје он. Суштина је, према његовима речима, да се хрватска и бошњачка страна договоре како да реше међусобне проблеме, а не да Република Српска буде колатерална штета тог спора, а предлог да се чланови Председништва бирају путем електора управо води ка томе.Хрвати и Бошњаци нек се договарају…Електорски начин избора није примењив на подручју Републике Српске због тога што у њој не постоје околности које захтевају начин промене, не само члана Председништва БиХ из Федерације БиХ, него и Већа народа Парламента ФБиХ, каже професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево Радомир Лукић.Устав БиХ, као и Анекс 3 Дејтонског споразума који је посвећен изборима, не говоре ништа о томе да ли ентитети могу да изборе за чланове Председништва уреде на различите начине, додаје Лукић.Са Лукићем се слаже и политиколог Милош Шолаја — све је ствар договора — како буде договорена реформа изборног законодавства, тако ће бити, каже он. Зато и претпоставља да је Цвитановић мислио само на измене изборног система у Федерацији БиХ, како би се избегле манипулације, односно понављање „случаја Комшић“.Он додаје да је директан избор члана Председништва најдемократскији начин избора, те стога електорски начин избора члана Председништва није у интересу Републике Српске.
https://sputnikportal.rs/20211202/bosnjaci-mogu-da-izgube-sve-ako-ne-pristanu-na-kompromis-1132124353.html
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
избори, бих, реформа, изборни закон, република српска
избори, бих, реформа, изборни закон, република српска
Амерички модел за БиХ: Црвена линија преко које Српска на сме да пређе
Коментаришући ток разговора о реформи изборног законодавства у БиХ, један од хрватских лидера Илија Цвитановић, председник ХДЗ 1990, изјавио је да је последња опција која ће бити разрађена — електорски начин избора чланова Председништва БиХ. Овај „амерички модел“ је црвена линија преко које РС не сме да пређе, јер би то значило њен политички пораз.
На овај начин, чланови Председништва БиХ бирали би се као амерички председник, посредно — грађани не би бирали њих, већ представнике који би касније, окупљени у једно тело као што је у САД електорски колеџ, бирали чланове Председништва.
Према Цвитановићевим речима, електорски начин избора чланова Председништва био би „комбинација директног и индиректног избора… који би носио те пондере вредности по подручјима где живи колико којег становништва и на начин, како је то (Метју) Палмер протумачио, да би он представљао потпуно легитимно заступање у Председништву БиХ и да би било јасно да хрватски народ бира хрватског, бошњачки бошњачког, српски српског члана“.
Начин избора чланова Председништва — Српска има црвене линије
Ипак, експерти из Републике Српске сматрају да је овакав начин избора непримењив и није у интересу за Републику Српску. Према речима експерта за политички систем Влада Симовића, за Републику Српску свако решење избора чланова Председништва, осим директног избора, представљао би политички пораз.
„Свака друга опција потпуно је неприхватљива за Републику Српску. Није реч о некаквом каприцу српске стране, већ је реч о битној надлежности, битном политичком сегменту за Републику Српску. Њој је у интересу да има директно изабраног представника са свог простора и из свог ентитета. То је право које је Српска добила у Дејтону и то је црвена линија испод које не може ићи“, сматра Симовић.
Проблем са изборним законодавством нема Република Српска, већ Федерација и Српска не сме да дозволи да се проблем прелије и на њу, додаје он. Суштина је, према његовима речима, да се хрватска и бошњачка страна договоре како да реше међусобне проблеме, а не да Република Српска буде колатерална штета тог спора, а предлог да се чланови Председништва бирају путем електора управо води ка томе.
Хрвати и Бошњаци нек се договарају…
Електорски начин избора није примењив на подручју Републике Српске због тога што у њој не постоје околности које захтевају начин промене, не само члана Председништва БиХ из Федерације БиХ, него и Већа народа Парламента ФБиХ, каже професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево Радомир Лукић.
„Како су околности различите, нема никакве потребе да се и код нас примењује модел избора електора, па да електори бирају члана Председништва. За нас је прихватљив само непосредан избор од стране целог бирачког тела Републике Српске“, категоричан је Лукић.
Устав БиХ, као и Анекс 3 Дејтонског споразума који је посвећен изборима, не говоре ништа о томе да ли ентитети могу да изборе за чланове Председништва уреде на различите начине, додаје Лукић.
„То је ствар која се може уредити на различите начине, у зависности од околности. Нема никакве правне запреке да то буде другачије“, истиче он.
Са Лукићем се слаже и политиколог Милош Шолаја — све је ствар договора — како буде договорена реформа изборног законодавства, тако ће бити, каже он. Зато и претпоставља да је Цвитановић мислио само на измене изборног система у Федерацији БиХ, како би се избегле манипулације, односно понављање „случаја Комшић“.
„Суштина измена изборног закона и јесте у томе што Хрвати не могу да добију свог легитимног представника у Председништву, него манипулацијом Бошњака добијају ’послушне Хрвате‘, какав је Комшић, који заступа бошњачку политику“, објашњава Шолаја.
Он додаје да је директан избор члана Председништва најдемократскији начин избора, те стога електорски начин избора члана Председништва није у интересу Републике Српске.
