https://sputnikportal.rs/20211204/da-li-je-oebs-u-depresivnom-stanju-ili-u-klinickoj-smrti-1132176390.html

Да ли је ОЕБС у депресивном стању или у клиничкој смрти

Да ли је ОЕБС у депресивном стању или у клиничкој смрти

Sputnik Србија

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров оценио је на 28. Министарској конференцији ОЕБС-а у Стокхолму да је та организација данас у депресивном стању, талац... 04.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-04T17:35+0100

2021-12-04T17:35+0100

2021-12-04T17:35+0100

свет

политика

оебс

хладни рат

совјетски савез

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/08/1124800947_0:168:2500:1574_1920x0_80_0_0_2a645289c26834868a98491b6971256d.jpg

Он је, између осталог, истакао и да визија свеобухватне, кооперативне и недељиве безбедносне заједнице коју Међународна организација за безбедност и сарадњу (ОЕБС) обухвата, а коју су изнели лидери на самиту у Астани 2010. године, стоји у месту.Зашто је ОЕБС изгубио своју првобитну улогуНа питање зашто је ова организација, која данас броји 57 чланица, изгубила своју првобитну улогу јачања безбедности и решавања криза, бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије Владислав Јовановић за Спутњик каже да је у тренутку рођења, 1975. године, тадашња Конференција за европску безбедност и сарадњу (КЕБС) била за једну страну — Совјетски Савез и Варшавски уговор, симбол „статусa кво“, док је за другу, западну страну, то био један динамички процес и симбол континуитета.„И док се после Другог светског рата Совјетски Савез залагао за одржавање територијалног ’статуса кво‘, чије је поштовање била гаранција дата на Савету безбедности, он је превидео да тај динамични део који је Запад заступао, та ’трећа корпа‘ тема о којима је постигнут споразум — људска права и слободе, улази помало, као ’тројански коњ‘, у затворени простор који је Источни блок имао. Резултат тога било је постепено разарање вредности социјализма и коначне победе Запада у Хладном рату“, објашњава Јовановић.КЕБС је, додаје наш саговорник, заправо био оружје и једне и друге стране, а свака од њих је очекивала да ће добитком који је тада остварила да надвлада ону другу. Међутим, показало се да је ова динамична страна, корпус људских права и либералних вредности, надјачала инсистирање на територијалном „статусу кво“.„Динамика је, дакле, победила статику и од тада је Запад, у суштини, инкорпорирао европски део КЕБС-а, не рачунајући Русију и њене припадајуће делове, у своју стратегију доминације над остатком Европе са Русијом на челу. Процес функционисања КЕБС-а после тога, па до данашњих дана, био је више једна формална стварност, док је реална стварност била идентификација те организације са вредностима и интересима Запада“, каже бивши министар спољних послова.КЕБС, односно ОЕБС је, појашњава Јовановић, потпуно усвојио либералну идеологију Запада, не само као вредност „пер се“, него и као једну акциону политику према другима.ОЕБС у средини новог Хладног рата„Сада имамо констатацију Лаврова да је од Астане ствар увелико застала. Ја бих рекао да је застала од тренутка победе Запада у Хладном рату, јер ми од тада не можемо више говорити о КЕБС-у онако како је био замишљен, него више као о припадајућем делу победничке стране у Хладном рату“, категоричан је Јовановић.У овом тренутку, како каже, ОЕБС се нашао у средини такозваног новог Хладног рата који Запад води према Русији, Кини и другим земљама које се још устежу и одбијају да се сврстају са Западом у територијално-војничком смислу те речи, односно да уђу у такозване евроатлантске организације под доминацијом Америке. То је оно што је сада проблем ОЕБС-а:„Сви инсистирамо на првобитним вредностима те организације, на финалном акту, на њеним принципима који су, у суштини, принципи Повеље Уједињених нација и низа резолуција УН. Али, то је било актуелно за оно време. У међувремену се однос снага померио увелико у корист Запада и то је још увек слика које је доминантна, иако је данас мање уверљива него што је била пре десет или двадесет година. Дакле, због тог односа снага ОЕБС више не врши своју првобитну улогу која је била не само да елиминише Хладни рат, него све облике хладних односа и несарадње између европских земаља и да гарантује безбедност свима.“Клиничка смртОн подсећа да је првобитни циљ ове организације био да безбедност буде једнака за све, а сада се испоставља да је безбедност једнака само за оне који су ушли у НАТО и тамо прихватају доминацију Америке, а безбедност других који нису у Алијанси је на несигурном тлу — може, али не мора да буде осигурана, у зависности од тога како ће се Запад даље постављати у својим односима са такозваним ривалима — Русијом и Кином, а сутра можда и са неком другом земљом.„Верујем да је то оно што је навело министра Лаврова да буде не само огорчен на садашње стање ОЕБС-а, већ и да, мада он то није рекао, али ја допуштам себи ту смелост, прогласи неку врсту његове клиничке смрти“, оцењује Јовановић.Правило консензуса већ кршеноУ осврту на упозорење руског министра да се све чешће чују позиви да се прекине правило консензуса унутар ОЕБС-а, наш саговорник каже да је принцип консензуса унутар ове организације већ био нарушен на један врло дрзак и агресиван начин и то у време почетка југословенске кризе.Тада се, подсећа, Савезна Република Југославија, односно Србија, без доказа и разлога оптуживала да је страна која је одговорна за кризу и последице које су услед ње настале на југословенском простору, што је изазвало велике критике у КЕБС-у.„Био сам на том састанку када су се сви, до краја, окомили на Србију. Русија је тада са Јељциновом климавом влашћу била практично неутицајна, јер су темпо политике према Србији практично диктирале победничке силе на Западу и тада је било потребно казнити Србију на неки начин. Међутим, нису могли да је казне јер је за избацивање био потребан консензус, а он се није могао постићи ако Србија буде против тога, па су измислили формулу ’консензус мање један‘. То је било нарушавање Повеље, а нико нема право да је руши, јер она представља Устав те организације који гарантује мир, безбедност и равноправност широм Европе. Али они су на један ’ад хок‘ начин измислили да им то дозвољава да суспендују Србију из КЕБС-а, што су и учинили”, сећа се Јовановић.То нарушавање консензуса, примећује бивши дипломата, изведено је зарад задовољавања политичке, агресивне потребе западних сила у односу на Србију, како би им се омогућило да наставе са ширењем југословенске кризе под изговором да је Србија за то одговорна.„Организација која би морала да се базира на једнакости чланица практично не постоји без консензуса, али они су то експериментално урадили пре скоро 30 година, направили изузетак од правила уводећи принцип ’консензус мање један‘. Иако други нису смели то да им допусте, они су то учинили у делиријуму победе над другом страном у Хладном рату, сматрајући да могу да чине шта год хоће. Западу, наиме, смета то да је сваки глас једнак и да без сагласности свих ништа значајно не може да се уради и донесе, јер им је врло важно да њихова политичка воља буде изнад било чије друге воље. Али, сада се поставља питање са ширим последицама — да ли се тај консензус, који још држи на окупу тај уговор између европских земаља и Северне Америке, и даље може одржати у животу или мора да буде жртвован због политичких интереса западних земаља“, категоричан је Јовановић.То је нешто што, закључује саговорник Спутњика, лебди као опасност и није невероватно да би могло ускоро и да се деси, у име оних истих изврнутих, такозваних моралних вредности које су биле коришћене као аргументи да би се ова организација својевремено навела да прихвати искључење Србије.Прва конференција за европску безбедност и сарадњу одржана је у Хелсинкију 1975. године, а окончана је потписивањем Завршног документа којим су афирмисана основна људска права, слободнија циркулација информација, људи и идеја, већа могућност сарадње у економским и другим областима, као и основни принципи односа међу државама попут немешања, једнакости, територијалног интегритета и неповредивости граница.Током четвртог самита шефова држава и влада КЕБС-а одржаном 1994. године у Будимпешти, донесена је одлука да, почев од 1. јануара 1995. године, КЕБС буде преименован у ОЕБС, Организацију за европску безбедност и сарадњу. На сајту ове организације стоји да она има свеобухватан приступ безбедности који обухвата политичко-војне, економске, еколошке и људске аспекте. Наводи се и да свих 57 држава-чланица ужива једнак статус, а да се одлуке доносе консензусом на политичкој, али не и правно обавезујућој основи.

2021

Вести

sr_RS

оебс, совјетски савез, хладни рат