https://sputnikportal.rs/20211205/dabogda-ko-je-bio-vrhovni-bog-srba--1132201858.html
„Дабогда“: Ко је био врховни бог Срба
„Дабогда“: Ко је био врховни бог Срба
Sputnik Србија
Сунчеву топлоту и кишу су стари Словени издвајали као елементе од којих зависи људски живот. Тако су из великог поштовања веровали у култ Сунца и кише од којих... 05.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-05T14:19+0100
2021-12-05T14:19+0100
2021-12-05T14:19+0100
друштво
србија – друштво
час историје
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/05/1132201832_0:31:467:294_1920x0_80_0_0_32c48df5413929dba941732c115d6ac1.jpg
Дажбог (Дабог, Дајбог, Даждбог, Даба) је бог Сунца, кише и огња. То је божанство које даје. У саставу једне од верзија имена – Дајбог – стоје речи „дај“ и „бог“, што се тумачи као „бог који даје“. То давање се односи на Сунце и сунчеву светлост, а Дажбог, као бог Сунца, сматрао се даваоцем живота на Земљи.У средњовековним списима о Словенима бог Сунца Дажбог се често помиње. Римски, грчки и руски хроничари који су писали о старословенској вери су наглашавали његов значај.Дажбог је представљао и заштитника кућног огња и ватре, па се сматрао и богом заштитником породице и дома, али огањ може да се тумачи и као ватра која се окреће против човека и која може да га пошаље у подземни свет или му уништити имовину. Благонаклоност огња била је кључна у преживљавању старих Словена, па су се многи обреди повезивали са огњем а самим тим и са Дажбогом.Реч „дажд“ на многим словенским језицима (словачком, чешком, руском, пољском…) значи киша, па се Дажбог сматрао и богом кише од које је зависила жетва. Вук Караџић је такође употребио термин „даждив“ што значи кишовит.Стари Словени су се сматрали потомцима богова, веровали су да су Дажбогови унуци. Да је Дажбог сматран родоначелником Словена говори се у руском епу „Слово о Игоровом походу“:Сматрао се врховним богом код СрбаДажбог или Дабог се сматрао врховним богом код Срба. У фолклору Дажбог се јавља и као хроми Даба, који је представљен готово увек као демон зла, што повезује овог Бога са светом мртвих, односно подземљем.Дабога су Срби приказивали као хромог старца, обученог у медвеђу кожу, а друштво би му правио вук или црни пас, а у појединим верзијама је представљен како јаше белог коња.Етнолог Веселин Чајкановић је Дажбога уврстио као врховног бога код Срба, пише Национална географија.Дажбогов утицај на просторима Србије и околних земаља се задржао веома дуго. Међу народима са ових простора се и данас веома често чује реч „дабогда“ или као „да Бог да“, што потиче од имена бога Дажбога, односно Дабога.
https://sputnikportal.rs/20210216/leh-rus-i-ceh-ko-su-bili-preci-slovena-1124531535.html
https://sputnikportal.rs/20210212/ceski-arheolozi-pronasli-najstarije-pisane-tragove-slovena-1124593827.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, час историје, друштво
србија – друштво, час историје, друштво
„Дабогда“: Ко је био врховни бог Срба
Сунчеву топлоту и кишу су стари Словени издвајали као елементе од којих зависи људски живот. Тако су из великог поштовања веровали у култ Сунца и кише од којих је зависио опстанак. Срби су највеће поштовање исказивали управо према божанству које је дало живот свему што на Земљи живи. То је био Дажбог, према бројним изворима врховни бог код Срба.
Дажбог (Дабог, Дајбог, Даждбог, Даба) је бог Сунца, кише и огња. То је божанство које даје. У саставу једне од верзија имена – Дајбог – стоје речи „дај“ и „бог“, што се тумачи као „бог који даје“. То давање се односи на Сунце и сунчеву светлост, а Дажбог, као бог Сунца, сматрао се даваоцем живота на Земљи.
У средњовековним списима о Словенима бог Сунца Дажбог се често помиње. Римски, грчки и руски хроничари који су писали о старословенској вери су наглашавали његов значај.
Дажбог је представљао и заштитника кућног огња и ватре, па се сматрао и богом заштитником породице и дома, али огањ може да се тумачи и као ватра која се окреће против човека и која може да га пошаље у подземни свет или му уништити имовину. Благонаклоност огња била је кључна у преживљавању старих Словена, па су се многи обреди повезивали са огњем а самим тим и са Дажбогом.
Реч „дажд“ на многим словенским језицима (словачком, чешком, руском, пољском…) значи киша, па се Дажбог сматрао и богом кише од које је зависила жетва. Вук Караџић је такође употребио термин „даждив“ што значи кишовит.
Стари Словени су се сматрали потомцима богова, веровали су да су Дажбогови унуци. Да је Дажбог сматран родоначелником Словена говори се у руском епу „Слово о Игоровом походу“:
Тад за доба Ољега Злославића, сејала се и бујала кавга свуда, гину благо Дажбогових потомака, у бунама кнежевским век се људски поскраћива.
Сматрао се врховним богом код Срба
Дажбог или Дабог се сматрао врховним богом код Срба. У фолклору Дажбог се јавља и као хроми Даба, који је представљен готово увек као демон зла, што повезује овог Бога са светом мртвих, односно подземљем.
Дабога су Срби приказивали као хромог старца, обученог у медвеђу кожу, а друштво би му правио вук или црни пас, а у појединим верзијама је представљен како јаше белог коња.
Етнолог Веселин Чајкановић је Дажбога уврстио као врховног бога код Срба,
пише Национална географија.
Дажбогов утицај на просторима Србије и околних земаља се задржао веома дуго. Међу народима са ових простора се и данас веома често чује реч „дабогда“ или као „да Бог да“, што потиче од имена бога Дажбога, односно Дабога.
