https://sputnikportal.rs/20211205/strani-radnici-srbija-radna-snaga-1132159922.html
Кина, Русија, Узбекистан, Турска... Одакле страни радници долазе у Србију, а куда Срби иду за хлебом
Кина, Русија, Узбекистан, Турска... Одакле страни радници долазе у Србију, а куда Срби иду за хлебом
Sputnik Србија
Кинези, Турци, Узбекистанци, али и Руси — они су најчешћи страни радници у Србији. Обично раде као курири, достављачи или грађевинари, али и у осталим гранама... 05.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-05T12:25+0100
2021-12-05T12:25+0100
2021-12-05T12:41+0100
друштво
одлив мозгова
србија – друштво
друштво
инострана радна снага
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130792931_0:35:3045:1748_1920x0_80_0_0_fc0a17723cbe9650d967546edafef37a.jpg
Национална служба за запошљавање (НСЗ) је ове године, закључно са 3. децембром, странцима издала укупно 21.328 дозвола за рад. Највише дозвола је издато радницима са средњом стручном спремом, тј. помоћним радницима, али има и високообразованих странаца који раде у Србији.Највише је радника из Кине (8.585 дозвола) и Турске (4.184), а потом Русије (1.255), Индије (994), Украјине (501) и Македоније (452). Укупно је 128 држава из којих су странци који раде у Србији, али је, према подацима НСЗ, радника који су дошли из земаља које нису поменуте мало.Страни радници у СрбијиМилош Турински, портпарол веб-сајта за запошљавање „Послови инфостуд“, каже за „Спутњик“ да Србија увози раднике из иностранства због дефицита радне снаге на домаћем тржишту и да су то првенствено радници за нискоквалификоване позиције.Он је подсетио да је председник општине Аранђеловац Бојан Радовић почетком новембра најавио да ће увозити раднике из Непала, Шри Ланке и Индије, јер на бироу рада у том граду нема довољно младих.„Постоји тенденција да се увози радна снага из сиромашнијих земаља од наше, да би се попуниле све наше потражње, поготово када причамо о нискоквалификованим занимањима. С друге стране, не увозимо само радну снагу за нискоквалификоване позиције. Дефицит влада и на домаћем ИТ тржишту рада, с тим што се ту не ради о класичном увозу радника, већ о ангажовању дигиталних номада. Ти људи су из Западне Европе, Америке, Азије“, каже Турински.Осим грађевинара, курира и достављача, додаје Турински, нашој земљи фале ауто-механичари, тесари, водоинсталатери, фризери, кувари и конобари, за којима је на домаћем тржишту висока потражња.„За те позиције се и даље попуњавају места нашим радницима колико је то могуће. Послодавци који су у могућности то раде побољшањем радних услова, висине зараде, радног времена, рада у сменама“, појашњава Турински.Где Срби иду да радеУ току ове године, НСЗ је посредовала у запошљавању Срба у Словенији, где су највише били тражени возачи, конобари, монтери, електромонтери, грађевински, машински и радници у угоститељству, трговини, производњи хране... Турински потврђује да су српски радници вољни да оду да раде у Словенију, али на списак додаје и Мађарску, друге земље региона и света:„То су најчешће земље Западне Европе, попут Швајцарске, Немачке, земаља Скандинавије, али и Америка, Канада и Аустралија. Деценијама првенствено извозимо медицинске стручњаке: медицинске сестре и лекаре. Извозимо и машинске и електроинжењере, али и ИТ стручњаке. Тамо где код нас влада дефицит су кадрови који се извозе деценијама. Због њиховог je одласка, тј. извоза, поготово у земље Западне Европе, и дошло до превеликог дефицита у нашој земљи.“
https://sputnikportal.rs/20211110/nepal-indija-sri-lanka---stize-radna-snaga-iz-azije-u-sumadiju-1131450581.html
https://sputnikportal.rs/20210911/srbija-radna-snaga-stranci-stefan-djuric-1129681495.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130792931_112:0:2843:2048_1920x0_80_0_0_f8b698b16b4716e1f9ef3d802b9fdfc6.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
одлив мозгова, србија – друштво, друштво, инострана радна снага
одлив мозгова, србија – друштво, друштво, инострана радна снага
Кина, Русија, Узбекистан, Турска... Одакле страни радници долазе у Србију, а куда Срби иду за хлебом
12:25 05.12.2021 (Освежено: 12:41 05.12.2021) Кинези, Турци, Узбекистанци, али и Руси — они су најчешћи страни радници у Србији. Обично раде као курири, достављачи или грађевинари, али и у осталим гранама у којима у нашој земљи влада дефицит радне снаге створен извозом домаћих радника у иностранство.
Национална служба за запошљавање (НСЗ) је ове године, закључно са 3. децембром, странцима издала укупно 21.328 дозвола за рад. Највише дозвола је издато радницима са средњом стручном спремом, тј. помоћним радницима, али има и високообразованих странаца који раде у Србији.
Највише је радника из Кине (8.585 дозвола) и Турске (4.184), а потом Русије (1.255), Индије (994), Украјине (501) и Македоније (452). Укупно је 128 држава из којих су странци који раде у Србији, али је, према подацима НСЗ, радника који су дошли из земаља које нису поменуте мало.
Милош Турински, портпарол веб-сајта за запошљавање „Послови инфостуд“, каже за „Спутњик“ да Србија увози раднике из иностранства због дефицита радне снаге на домаћем тржишту и да су то првенствено радници за нискоквалификоване позиције.
„На првом месту су свакако радници из Узбекистана који обављају послове курирске доставе. Позиција курира-достављача нам је врло дефицитарна, јер се у последњих годину и по дана отворило много предузећа која се баве том делатношћу. С друге стране, дефицит нам влада и у грађевини, за коју увозимо раднике из Кине и Турске“, предочава Турински.
Он је подсетио да је председник општине Аранђеловац Бојан Радовић почетком новембра најавио да ће увозити раднике из Непала, Шри Ланке и Индије, јер на бироу рада у том граду нема довољно младих.
„Постоји тенденција да се увози радна снага из сиромашнијих земаља од наше, да би се попуниле све наше потражње, поготово када причамо о нискоквалификованим занимањима. С друге стране, не увозимо само радну снагу за нискоквалификоване позиције. Дефицит влада и на домаћем ИТ тржишту рада, с тим што се ту не ради о класичном увозу радника, већ о ангажовању дигиталних номада. Ти људи су из Западне Европе, Америке, Азије“, каже Турински.
Осим грађевинара, курира и достављача, додаје Турински, нашој земљи фале ауто-механичари, тесари, водоинсталатери, фризери, кувари и конобари, за којима је на домаћем тржишту висока потражња.
„За те позиције се и даље попуњавају места нашим радницима колико је то могуће. Послодавци који су у могућности то раде побољшањем радних услова, висине зараде, радног времена, рада у сменама“, појашњава Турински.
У току ове године, НСЗ је посредовала у запошљавању Срба у Словенији, где су највише били тражени возачи, конобари, монтери, електромонтери, грађевински, машински и радници у угоститељству, трговини, производњи хране... Турински потврђује да су српски радници вољни да оду да раде у Словенију, али на списак додаје и Мађарску, друге земље региона и света:
„То су најчешће земље Западне Европе, попут Швајцарске, Немачке, земаља Скандинавије, али и Америка, Канада и Аустралија. Деценијама првенствено извозимо медицинске стручњаке: медицинске сестре и лекаре. Извозимо и машинске и електроинжењере, али и ИТ стручњаке. Тамо где код нас влада дефицит су кадрови који се извозе деценијама. Због њиховог je одласка, тј. извоза, поготово у земље Западне Европе, и дошло до превеликог дефицита у нашој земљи.“