https://sputnikportal.rs/20211206/sta-srbija-moze-da-ocekuje-posle-ukidanja-carina-na-celik-izmedju-amerike-i-eu-1132234981.html
Шта Србија може да очекује после укидања царина на челик између Америке и ЕУ
Шта Србија може да очекује после укидања царина на челик између Америке и ЕУ
Sputnik Србија
Царине на челик и алуминијум између Сједињених Америчких Држава и ЕУ од 1. децембра званично више не постоје, а да ли ће бити укинуте европске квоте на увоз... 06.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-06T19:19+0100
2021-12-06T19:19+0100
2021-12-06T19:19+0100
економија
свет – економија
челик
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/16/1124908091_0:98:1920:1178_1920x0_80_0_0_ea9ee3c2f56ee14ad44d652ce22f4f89.jpg
Џозеф Бајден, председник САД и Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије пописали су на самиту Г-7 у Риму споразум о укидању царина на увоз европског челика и алуминијума, које је наметнула Трампова администрација. Тако су окончали затегнуте трговинске односе, а ЕУ је најавила да од 1. децембра неће више примењивати уведене реципрочне мере на увоз америчких производа.Позиција смедеревске железареОграничења у извозу смедеревска железара је компензовала растом вредности овог метала на светском тржишту и до новембра ове године, према подацима Министарства финансија, извезла је челик у вредности од око 619,6 милиона евра, што је 1,5 пута више него у истом периоду 2020.Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, сматра да је мала вероватноћа да квоте на челик из Србије буду укинуте у догледно време. Челик из наше земље је у производњи кинеског ХБИС-а, а ЕУ не гледа благонаклоно на систем кинеске технологије. С друге стране, челик је стратешки производ, који мора да се чува.Станић наводи да када се погледа извоз ХБИС-а, он је пао количински за око 6,5одсто у просеку, а растао је вредносно за око 67 одсто, што је последица поскупљења.Иван Николић, научни сарадник Економског института, каже да кинеска ХБИС група челик из Смедерева углавном извози у ЕУ. Он наводи пример трећег тромесечја у коме је извезено челика у вредности од 320 милиона евра, а 2020. у истом периоду 127 милиона. А у трећем кварталу је за 100 милиона евра извезено више него у другом кварталу ове године.САД су у јуну 2018. увеле царину од 25 одсто на европски челик и од 10 одсто на европски алуминијум, наводећи као разлог забринутост за националну безбедност. ЕУ је укључила контрамере за амерички извоз у вредности од 6,4 милијарде евра. Додатно, да би заштитила своје челичане ЕУ је већ наредне године увела квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија.Цене неће падатиАли и ако квоте не буду укинуте, наш једини извозник ће тај мањак вероватно моћи донекле да компензује ценама. Цене челика би могле знатно да порасту наредних година, сматра Т. В. Нарендран, генерални директор компаније „Тата Стил“, водећег индијског произвођача челика и једног од највећих на свету.У последњих седам-осам година, просечна цена топло ваљаног челика била је око 400 или 450 америчких долара по метричкој тони, док ће дугорочни просек у наредним годинама вероватно бити изнад 600 долара, оценио је Нарендран.Објаснио је да ће на тржишту челика доћи до неколико промена, укључујући растуће трошкове и све већу улогу Кине.Према његовим речима, Кина је на свом врхунцу извозила више него што је Индија производила, али се кинески извоз челика од тада преполовио на око 60 милиона тона годишње и могао би додатно да опадне како се земља буде кретала ка остварењу циљева нето нулте емисије угљеника, пренела је е-капија.Први пут потражњу за челиком не покреће Кина, додао је он, напомињући да Светска асоцијација за челик процењује да ће раст потрошње ове године долазити и из других земаља, имајући у виду да западни свет улаже у инфраструктуру. Амерички председник је недавно потписао двопартијски закон о инфраструктури вредан више од хиљаду милијарди долара.
https://sputnikportal.rs/20211123/ocekuje-se-znacajan-skok-cene-celika-kvadrat-bi-mogao-opet-da-poskupi-1131847225.html
https://sputnikportal.rs/20211104/energija-zelena-a-crno-nam-se-pise-kako-spasiti-planetu-i-unistiti-covecanstvo-1131269606.html
https://sputnikportal.rs/20210727/novi-ekonomski-rat-na-pomolu-kina-odgovorila-evropskoj-uniji-1127799138.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, челик, србија – економија
свет – економија, челик, србија – економија
Шта Србија може да очекује после укидања царина на челик између Америке и ЕУ
Царине на челик и алуминијум између Сједињених Америчких Држава и ЕУ од 1. децембра званично више не постоје, а да ли ће бити укинуте европске квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија, још се не спомиње.
Џозеф Бајден, председник САД и Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије пописали су на самиту Г-7 у Риму споразум о укидању царина на увоз европског челика и алуминијума, које је наметнула Трампова администрација. Тако су окончали затегнуте трговинске односе, а ЕУ је најавила да од 1. децембра неће више примењивати уведене реципрочне мере на увоз америчких производа.
Позиција смедеревске железаре
Ограничења у извозу смедеревска железара је компензовала растом вредности овог метала на светском тржишту и до новембра ове године, према подацима Министарства финансија, извезла је челик у вредности од око 619,6 милиона евра, што је 1,5 пута више него у истом периоду 2020.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, сматра да је мала вероватноћа да квоте на челик из Србије буду укинуте у догледно време. Челик из наше земље је у производњи кинеског ХБИС-а, а ЕУ не гледа благонаклоно на систем кинеске технологије. С друге стране, челик је стратешки производ, који мора да се чува.
Станић наводи да када се погледа извоз ХБИС-а, он је пао количински за око 6,5одсто у просеку, а растао је вредносно за око 67 одсто, што је последица поскупљења.
„Цена челика у последње време расте зато што је тражња већа од понуде. Понуда је додатно пала због смањене производње у Кини, јер је мања тражња кинеске грађевинске индустрије. Осим тога, Кина је због еколошких проблема и загађења ваздуха смањила производњу угља. Наравно, ту су и инфлаторни притисци. Током наредне године се очекује да цена челика остане висока“, наглашава Станић.
Иван Николић, научни сарадник Економског института, каже да кинеска ХБИС група челик из Смедерева углавном извози у ЕУ. Он наводи пример трећег тромесечја у коме је извезено челика у вредности од 320 милиона евра, а 2020. у истом периоду 127 милиона. А у трећем кварталу је за 100 милиона евра извезено више него у другом кварталу ове године.
САД су у јуну 2018. увеле царину од 25 одсто на европски челик и од 10 одсто на европски алуминијум, наводећи као разлог забринутост за националну безбедност. ЕУ је укључила контрамере за амерички извоз у вредности од 6,4 милијарде евра. Додатно, да би заштитила своје челичане ЕУ је већ наредне године увела квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија.
Али и ако квоте не буду укинуте, наш једини извозник ће тај мањак вероватно моћи донекле да компензује ценама. Цене челика би могле знатно да порасту наредних година, сматра Т. В. Нарендран, генерални директор компаније „Тата Стил“, водећег индијског произвођача челика и једног од највећих на свету.
У последњих седам-осам година, просечна цена топло ваљаног челика била је око 400 или 450 америчких долара по метричкој тони, док ће дугорочни просек у наредним годинама вероватно бити изнад 600 долара, оценио је Нарендран.
Објаснио је да ће на тржишту челика доћи до неколико промена, укључујући растуће трошкове и све већу улогу Кине.
Према његовим речима, Кина је на свом врхунцу извозила више него што је Индија производила, али се кинески извоз челика од тада преполовио на око 60 милиона тона годишње и могао би додатно да опадне како се земља буде кретала ка остварењу циљева нето нулте емисије угљеника,
пренела је е-капија.
Први пут потражњу за челиком не покреће Кина, додао је он, напомињући да Светска асоцијација за челик процењује да ће раст потрошње ове године долазити и из других земаља, имајући у виду да западни свет улаже у инфраструктуру. Амерички председник је недавно потписао двопартијски закон о инфраструктури вредан више од хиљаду милијарди долара.
