https://sputnikportal.rs/20211207/srpska-pred-vaznom-odlukom-hoce-li-uspeti-da-vrati-oteto-1132267208.html
Српска пред важном одлуком: Хоће ли успети да врати отето
Српска пред важном одлуком: Хоће ли успети да врати отето
Sputnik Србија
Наредних дана очекује се да парламент Републике Српске повуче сагласности са преноса појединих надлежности са нивоа ентитета на ниво заједничких органа БиХ. Да ли се Српска налази пред реализацијом циљева да јој се врати отето или јој предстоје нови изазови била је тема трибине „Република Српска – враћање отетих надлежности“.
2021-12-07T22:21+0100
2021-12-07T22:21+0100
2021-12-08T11:22+0100
регион
милорад додик
република српска (рс)
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/07/1132258021_90:10:3073:1688_1920x0_80_0_0_70f8606264952cc190a35c23dcc698d5.jpg
У протеклих 26 година од потписивања Дејтонског споразума, ненадлежни органи својим одлукама мењали су уставну структуру БиХ преносећи надлежности са Републике Српске на ниво БиХ. То је чињено одлукама високог представника, одлукама Уставног суда и Парламентарне скупштине БиХ, доношењем подзаконских аката Савета министара и других органа на нивоу БиХ без изричите надлежност БиХ, условљавањем од стране међународних организација и органа Европске уније и све то у супротности са Уставом БиХ.За сва три народа будућност БиХ је могућа само ако се Устав БиХ доследно примењује, односно повратком на изворно слово Дејтонског споразума, рекао је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић.Страх да питање Српске не утиче на став Србије о КиМПрема речима некадашњег шефа југословенске дипломатије Владислава Јовановића, помирљиве изјаве међународних представника према РС последица су заинтересованости да прејак притисак на Републику Српску не постиже жељени резултат код Србије у вези са КиМ.Професор Факултета за међународну политику и безбедност Душан Пророковић уочава незадовољство званичног Сарајева уочи и након недавне седнице Савета безбедности УН, где због неслагања Русије и Кине није присуствовао тзв. високи представник Кристијан Шмит.Хоће ли Српска живети пуним капацитетом или ће нестатиПредстојећа седница Народне скупштине о враћању ентитетских надлежности за Републику Српску има историјски значај, што је парадоксално, јер успостављање уставног стања у складу са Дејтонским споразумом требало би да буде нешто нормално, а не изузетно, каже политиколог Ненад Кецмановић.Осим дводеценијског, нелегитимног дерогирања изворног Дејтона од стране разних, искључиво западних високих представника, управо су овогодишњи потези и ставови политичког Запада у БиХ послужили као окидач најновије кризе у БиХ, рекао је политиколог Александар Павић.Војска РС је уставна категоријаУ осврту на најављено повлачење сагласности Српске о заједничкој војсци, стручњак за међународне односе Жељко Будимир подсећа да је Војска Републике Српске уставна категорија и постојала је до 2007, када се кроз програм реформи укидају ентитетске војске и формирају Оружане снаге БиХ (ОС БиХ).У току спровођења програма реформи из области одбране политички актери у Републици Српској су предлагали демилитаризацију, као једно од решења за БиХ као постконфликтно друштво. Међутим, за САД које су кључно утицале на процес реформе одбране у БиХ, демилитаризација није била прихватљиво решење, наводи он.Република Српска је 2017. године донела резолуцију о војној неутралности, која је противна свим стратешким документима из области одбране, где је НАТО циљ и сврха постојања ОС БиХ. Такође, данас се ОС БиХ налазе под потпуном доминацијом Бошњака, како по командној структури, тако и по броју припадника, подсећа Будимир.
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
бих, република српска, војска републике српске, надлежности
бих, република српска, војска републике српске, надлежности
Српска пред важном одлуком: Хоће ли успети да врати отето
22:21 07.12.2021 (Освежено: 11:22 08.12.2021) Наредних дана очекује се да парламент Републике Српске повуче сагласности са преноса појединих надлежности са нивоа ентитета на ниво заједничких органа БиХ. Да ли се Српска налази пред реализацијом циљева да јој се врати отето или јој предстоје нови изазови, била је тема трибине „Република Српска — враћање отетих надлежности“.
У протеклих 26 година од потписивања Дејтонског споразума, ненадлежни органи својим одлукама мењали су уставну структуру БиХ преносећи надлежности са Републике Српске на ниво БиХ. То је чињено одлукама високог представника, одлукама Уставног суда и Парламентарне скупштине БиХ, доношењем подзаконских аката Савета министара и других органа на нивоу БиХ без изричите надлежност БиХ, условљавањем од стране међународних организација и органа Европске уније и све то у супротности са Уставом БиХ.
За сва три народа будућност БиХ је могућа само ако се Устав БиХ доследно примењује, односно повратком на изворно слово Дејтонског споразума, рекао је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић.
Страх да питање Српске не утиче на став Србије о КиМ
Према речима некадашњег шефа југословенске дипломатије Владислава Јовановића, помирљиве изјаве међународних представника према РС последица су заинтересованости да прејак притисак на Републику Српску не постиже жељени резултат код Србије у вези са КиМ.
„Ти и неки други разлози, а посебно интереси НАТО-а за овај простор, отварају могућност Републици Српској за некажњиво враћање неких дејтонских овлашћења која су раније насилно од ње одузета од стране пробошњачких високих представника. Јавни пробошњачки ставови, због своје очигледне анахроности, имаће у процесу стабилизовања БиХ све мању подршку њихових западних пријатеља, укључујући и Турску, због њених ширих економских и геополитичких интереса на Балкану“, сматра Јовановић.
Професор Факултета за међународну политику и безбедност Душан Пророковић уочава незадовољство званичног Сарајева уочи и након недавне седнице Савета безбедности УН, где због неслагања Русије и Кине није присуствовао тзв. високи представник Кристијан Шмит.
„Према ономе што гледамо и слушамо, у бошњачком корпусу јесу изневерена нека очекивања. Међутим, овде треба поставити питање: на чему бејаху заснована та очекивања? Иако се мишљење како су дојучерашњи савезници издали Босну донекле може разумети посматрајући све из дневнополитичке перспективе Бошњака, сагледавајући целокупан процес који се одиграва последњих четврт века из угла колективног Запада, о издаји није могуће говорити! Чак напротив, у САД и кључним европским земљама немају разлога да своје одлуке базирају на ставу како било шта дугују било коме на Балкану, а поготово то није случај у њиховом односу према Бошњацима“, рекао је Пророковић.
Хоће ли Српска живети пуним капацитетом или ће нестати
Предстојећа седница Народне скупштине о враћању ентитетских надлежности за Републику Српску има историјски значај, што је парадоксално, јер успостављање уставног стања у складу са Дејтонским споразумом требало би да буде нешто нормално, а не изузетно, каже политиколог Ненад Кецмановић.
„До краја месеца, Српска ће одлучити хоће ли живети пуним уставним капацитетом или је ускоро неће ни бити“, тврди Кецмановић.
Осим дводеценијског, нелегитимног дерогирања изворног Дејтона од стране разних, искључиво западних високих представника, управо су овогодишњи потези и ставови политичког Запада у БиХ послужили као окидач најновије кризе у БиХ, рекао је политиколог Александар Павић.
„Политички Запад покушава да врати сат уназад у 1990. године и време једнополарног света, када су западне престонице диктирале услове остатку света. У садашњем контексту, понашање Запада се такође може посматрати у кључу свесног и намерног заоштравања према све јачим конкурентима, Русијом и Кином, које на овим просторима, парадоксално, подржавају изворни Дејтон више него западне силе које су његови главни творци. Запад игра опасну игру распиривања новог Хладног рата и нове блоковске поделе Европе и српски фактор на просторима Србије и БиХ је, поново, сметња таквој новој опасној геополитичкој великој игри“, каже Павић.
Војска РС је уставна категорија
У осврту на најављено повлачење сагласности Српске о заједничкој војсци, стручњак за међународне односе Жељко Будимир подсећа да је Војска Републике Српске уставна категорија и постојала је до 2007, када се кроз програм реформи укидају ентитетске војске и формирају Оружане снаге БиХ (ОС БиХ).
У току спровођења програма реформи из области одбране политички актери у Републици Српској су предлагали демилитаризацију, као једно од решења за БиХ као постконфликтно друштво. Међутим, за САД које су кључно утицале на процес реформе одбране у БиХ, демилитаризација није била прихватљиво решење, наводи он.
„Циљ је био створити заједничку војску у БиХ састављену из три компоненте и интегрисати је у НАТО, чиме би се наставио процес проширења НАТО алијансе на југоисток Европе. Са друге стране, бошњачка страна је у формирању ОС БиХ видела прилику да се формира војна сила под њеном контролом и командом, ради стратешког одвраћања унутрашњег ’непријатеља‘. Од оснивања до данас ОС БиХ нису у стању да испуне ниједну мисију које су прописане Законом о одбрани БиХ, а као највећи успех истиче се учешће у страним војним мисијама под НАТО командом“, истакао је он.
Република Српска је 2017. године донела резолуцију о војној неутралности, која је противна свим стратешким документима из области одбране, где је НАТО циљ и сврха постојања ОС БиХ. Такође, данас се ОС БиХ налазе под потпуном доминацијом Бошњака, како по командној структури, тако и по броју припадника, подсећа Будимир.
„Српска и хрватска компонента у ОС БиХ нису довољно попуњене, а три кључна места у сектору одбране држе Бошњаци. Овакво стање у ОС БиХ је неодрживо и директно је противно интересима Републике Српске, која на уставним основама мора редефинисати свој однос и учешће у систему одбране БиХ“, закључио је он.
