https://sputnikportal.rs/20211207/sta-je-pozadina-istorijske-poruke-pape-koja-se-do-sada-nije-cula-iz-vatikana-1132267993.html
Шта је позадина историјске порукe папе која се до сада није чула из Ватикана
Шта је позадина историјске порукe папе која се до сада није чула из Ватикана
Sputnik Србија
Раскол остаје дубок као што је и био. Зрачак наде је околност да радикални ислам подједнако угрожава и западне и православне хришћане и ту постоје предуслови... 07.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-07T19:29+0100
2021-12-07T19:29+0100
2023-03-16T14:39+0100
друштво
папа фрања
извињење
католичка црква
владета јанковић
религија
екуменизам
православље
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/07/1132266746_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_8990e7d3e7ca88d351f2a410584ad926.jpg
Некадашњи амбасадор Србије у Ватикану није изненађен папиним извињењем. Он подсећа да је први корак ка екуменизму, скидање узајамних анатема папе Павла шестог и цариградског патријарха Атинагора 1963. године, изазвао тежак отпор на обе стране, посебно на православној.„Никада та екуменистичка идеја која постоји заправо није ухватила дубок корен. Међутим, ово што је актуелни папа изрекао у виду извињења, макар не у тој мери и тим интензитетом, није рекао ниједан поглавар римокатоличке цркве до сада“, истиче Владета Јанковић.Извињење позитивно, раскол остајеОн додаје да је, очекивано, извињење Католичке цркве добро примљено у неким круговима у Цариграду, па и у самој Грчкој, у званичној цркви, али да у Русији, у добром делу православног света, није оставило неки утисак.„Извињење би евентуално могло бити основ за стварање заједничког фронта у одбрани од милитантног ислама, али раскол остаје онакав какав је био“, каже Јанковић.Упитан како је дошло до великог извињења, да ли је ово можда лична одлука папе који се показао као до сада најнеконвенционалнији човек Ватикана или је реч о добро смишљеном потезу Свете столице, наш саговорник каже да у свакој цркви, као и у сваком друштву, постоји тврда линија, али и они који су отворенији за сарадњу. Тако је и у Католичкој цркви, доста тога зависи од момента, у ком тренутку која од те две струје је јача.„У овом тренутку рекао бих да је јача либерална струја, не само захваљујући папи Фрањи који је, не заборавимо, Јужноамериканац, језуита, а они су данас јако лево оријентисани, на известан начин су скоро на позицијама марксизма. Са друге стране, а то је врло важно, имате онога ко је на челу ватиканске администрације. Секретар Пјетро Паролин је врло близак екуменистичкој идеји. То знам из сарадње с њим, он је био задужен за нас у време када сам био амбасадор. У више махова сам га чуо непосредно, а он је данас водећа личност у извршној политици Ватикана. Када се поклопе те две околности, тиме се може објаснити овај иступ папе“, каже Јанковић.Утицај ЦариградаОн додаје да из вида не треба изгубити још један елемент, утицај Цариградске патријаршије која је врло блиска Ватикану, далеко ближа него било која друга православна црква.Како је реаговала тврда струјаИпак, отпор према папином извињењу, па и самој посети Грчкој је евидентан. Јанковић подсећа да се у тој земљи поред реакција званичне Православне цркве на чијем је челу митрополит, може чути и реч екстремиста, старокалендараца који су најтврђа могућа линија у православљу.„Трећи елемент који није нимало за потцењивање је монаштво, пре свега светогорско, али и из других бројних манастира, које је увек врло радикално. И данас је на Светој гори манастир Есфигмен који држи црну заставу на пола копља све време, на прочељу му пише ’православље или смрт‘. То је њихова девиза, они апсолутно неће да знају за било какво приближавање Католичкој цркви и екуменистичкој идеји. Отуда је један део јавности у Грчкој тако реаговао“, каже Јанковић и додаје да је сигуран да су с тим рачунали и званична грчка црква и Света столица.Циклични процеси, без радикалних заокретаВладету Јанковића смо питали и у којој мери глобална политичка кретања и брзина у доношењу круцијалних потеза утичу на живот Цркве и овакве одлуке.Он каже да није сигуран да је идеја о убрзавању добро заснована, јер се многи од тих потеза повуку, али се и преиспитују и релативизују, па радикални заокрети ретко опстану и Црква то добро зна.„Ако постоји конзервативна и дубоко у традицији укорењена установа, то је Римокатоличка црква. Ту су промене јако споре, нема говора да би, рецимо, понтификат једног папе нешто променио што је сама суштина. То је као нека амплитуда у току векова, смењују се периоди отопљавања, ублажавања и јаког притиска и чврсте линије. Те ствари уопште, али и ову савремену политику, појаву коју сте уочили, треба гледати у историјској дијахроној перспективи, то су процеси који се понављају циклично“, закључује Јанковић.
https://sputnikportal.rs/20211206/papa-franja-se-izvinio-pravoslavcima-1132244094.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/07/1132266746_204:0:2935:2048_1920x0_80_0_0_b918c90ee6d2b607756a929e2d94098f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
папа се извинио, папа, православље, извињење, католичка црква, екуменизам, владета јанковић, papa se izvinio, papa, izvinjenje, katolicka crkva, pravoslavlje, ekumenizam, vladeta jankovic,
папа се извинио, папа, православље, извињење, католичка црква, екуменизам, владета јанковић, papa se izvinio, papa, izvinjenje, katolicka crkva, pravoslavlje, ekumenizam, vladeta jankovic,
Шта је позадина историјске порукe папе која се до сада није чула из Ватикана
19:29 07.12.2021 (Освежено: 14:39 16.03.2023) Раскол остаје дубок као што је и био. Зрачак наде је околност да радикални ислам подједнако угрожава и западне и православне хришћане и ту постоје предуслови за стварање заједничког фронта, каже за Спутњик проф. др Владета Јанковић поводом извињења папе Фрање православцима за поступке католика који су били разлог раскола између хришћана.
Некадашњи амбасадор Србије у Ватикану није изненађен папиним извињењем. Он подсећа да је први корак ка екуменизму, скидање узајамних анатема папе Павла шестог и цариградског патријарха Атинагора 1963. године, изазвао тежак отпор на обе стране, посебно на православној.
„Никада та
екуменистичка идеја која постоји заправо није ухватила дубок корен. Међутим, ово
што је актуелни папа изрекао у виду извињења, макар не у тој мери и тим интензитетом, није рекао ниједан поглавар римокатоличке цркве до сада“, истиче
Владета Јанковић.
Извињење позитивно, раскол остаје
Он додаје да је, очекивано, извињење Католичке цркве добро примљено у неким круговима у Цариграду, па и у самој Грчкој, у званичној цркви, али да у Русији, у добром делу православног света, није оставило неки утисак.
„Извињење би евентуално могло бити основ за стварање заједничког фронта у одбрани од милитантног ислама, али раскол остаје онакав какав је био“, каже Јанковић.
Упитан како је дошло до великог извињења, да ли је ово можда лична одлука папе који се показао као до сада најнеконвенционалнији човек Ватикана или је реч о добро смишљеном потезу Свете столице, наш саговорник каже да у свакој цркви, као и у сваком друштву, постоји тврда линија, али и они који су отворенији за сарадњу. Тако је и у Католичкој цркви, доста тога зависи од момента, у ком тренутку која од те две струје је јача.
„У овом тренутку рекао бих да је јача либерална струја, не само захваљујући папи Фрањи који је, не заборавимо, Јужноамериканац, језуита, а они су данас јако лево оријентисани, на известан начин су скоро на позицијама марксизма. Са друге стране, а то је врло важно, имате онога ко је на челу ватиканске администрације. Секретар Пјетро Паролин је врло близак екуменистичкој идеји. То знам из сарадње с њим, он је био задужен за нас у време када сам био амбасадор. У више махова сам га чуо непосредно, а он је данас водећа личност у извршној политици Ватикана. Када се поклопе те две околности, тиме се може објаснити овај иступ папе“, каже Јанковић.
Он додаје да из вида не треба изгубити још један елемент,
утицај Цариградске патријаршије која је врло блиска Ватикану, далеко ближа него било која друга православна црква.
„То је нешто што мислим да има утицаја и у Грчкој. Није случајно што је папа ово рекао управо у Атини, а не на неком другом месту.“
Како је реаговала тврда струја
Ипак, отпор према папином извињењу, па и самој посети Грчкој је евидентан. Јанковић подсећа да се у тој земљи поред реакција званичне Православне цркве на чијем је челу митрополит, може чути и реч екстремиста, старокалендараца који су најтврђа могућа линија у православљу.
„Трећи елемент који није нимало за потцењивање је
монаштво, пре свега светогорско, али и из
других бројних манастира, које је увек врло радикално. И данас је на Светој гори манастир Есфигмен који држи црну заставу на пола копља све време, на прочељу му пише ’
православље или смрт‘. То је њихова девиза, они апсолутно неће да знају за било какво приближавање Католичкој цркви и екуменистичкој идеји. Отуда је један део јавности у Грчкој тако реаговао“, каже Јанковић и додаје да је сигуран да су с тим рачунали и званична грчка црква и Света столица.
Циклични процеси, без радикалних заокрета
Владету Јанковића смо питали и у којој мери глобална политичка кретања и брзина у доношењу круцијалних потеза утичу на живот Цркве и овакве одлуке.
Он каже да није сигуран да је идеја о убрзавању добро заснована, јер се многи од тих потеза повуку, али се и преиспитују и релативизују, па радикални заокрети ретко опстану и Црква то добро зна.
„Ако постоји конзервативна и дубоко у традицији укорењена установа, то је Римокатоличка црква. Ту су промене јако споре, нема говора да би, рецимо, понтификат једног папе нешто променио што је сама суштина. То је као нека амплитуда у току векова, смењују се периоди отопљавања, ублажавања и јаког притиска и чврсте линије. Те ствари уопште, али и ову савремену политику, појаву коју сте уочили, треба гледати у историјској дијахроној перспективи, то су процеси који се понављају циклично“, закључује Јанковић.