https://sputnikportal.rs/20211207/tri-decenije-od-ubistva-srpske-porodice-zec-u-zagrebu-1132248882.html
Три деценије од убиства српске породице Зец у Загребу
Три деценије од убиства српске породице Зец у Загребу
Sputnik Србија
Данас се навршава 30 година од када су у Загребу хрватски полицајци убили српску породицу Зец, оца Михајла (38), мајку Марију (36) и њихову кћерку (12)... 07.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-07T09:16+0100
2021-12-07T09:16+0100
2021-12-07T09:34+0100
регион
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/266/18/2661880_0:28:1030:607_1920x0_80_0_0_c690f04d92e9215111d2e43ac7904ee7.jpg
Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске, познате под називима "мерчеповци" и "Јесење кише", којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали три члана ове српске породице.Према Мерчеповом наређењу, његов заменик Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.Приликом привођења, увече око 23 часа, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци убио га је Синиша Римац, наводно при покушају бега.Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру.Прво их је одвео у хотел "Панорама", а одатле на Сљеме, где их је убио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму за смеће.Неколико дана после ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат, Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.Александрина сестра Гордана и брат Душан успели су да преживе, јер су се сакрили у кући и тако промакли убицама.Убрзо по проналаску лешева, ухапшени су припадници Мерчепове јединице - Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства.На суђењу је, међутим, утврђено како пред истражним судијом нису имали адвоката којег су по закону за тако тешко дело морали имати, па су њихови ранији искази као незаконити изузети из списа, а оптужени ослобођени "у недостатку доказа".У мају 2016. године Жупанијски суд у Загребу је неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске, стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, и саветника у истом министарству, на пет и по година затвора.Он је осуђен због тога што "није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено".Из чињеничног описа пресуде је, међутим, изостављено 20 жртава за које је, такође, био оптужен, а за које се, наводно, није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су имена Михајла, Гордане и Александре Зец.Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју је, уместо у затворској ћелији, повремено "издржавао" у елитној бањи Крапинске топлице.У спомен на страдање дванаестогодишње српске девојчице, хрватски редитељ Оливер Фрљић и драматург Марин Блажевић направили су позоришну представу "Александра Зец", посвећену, како су рекли аутори, сваком детету-жртви рата, чија премијера је била 2014. године у Ријеци.Године 2018. појавио се и документарни филм под називом "Србенка", такође хрватског аутора Небојше Слијепчевића, који прати припреме и пробе за позоришну представу "Александра Зец", који се бави темама национализма и ксенофобије, односно разматра утицај хрватског друштва и јавног дискурса на животе првенствено деце српске националности, која су рођена у Хрватској годинама након завршетка рата.У марту прошле године хрватски Врховни суд донео је одлуку да се осуђени Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне "у целости остварена сврха кажњавања".У новембру прошле године медији у региону су објавили вест да је умро ратни злочинац Томислав Мерчеп у 69. години живота, подсећајући да је био кандидат на председничким изборима 2000. године, а 2015. године и ВИП-гост на инаугурацији хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион
Три деценије од убиства српске породице Зец у Загребу
09:16 07.12.2021 (Освежено: 09:34 07.12.2021) Данас се навршава 30 година од када су у Загребу хрватски полицајци убили српску породицу Зец, оца Михајла (38), мајку Марију (36) и њихову кћерку (12), саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске, познате под називима "мерчеповци" и "Јесење кише", којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали три члана ове српске породице.
Према Мерчеповом наређењу, његов заменик Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
Приликом привођења, увече око 23 часа, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци убио га је Синиша Римац, наводно при покушају бега.
Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру.
Прво их је одвео у хотел "Панорама", а одатле на Сљеме, где их је убио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму за смеће.
Неколико дана после ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат, Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.
Александрина сестра Гордана и брат Душан успели су да преживе, јер су се сакрили у кући и тако промакли убицама.
Убрзо по проналаску лешева, ухапшени су припадници Мерчепове јединице - Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства.
На суђењу је, међутим, утврђено како пред истражним судијом нису имали адвоката којег су по закону за тако тешко дело морали имати, па су њихови ранији искази као незаконити изузети из списа, а оптужени ослобођени "у недостатку доказа".
У мају 2016. године Жупанијски суд у Загребу је неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске, стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, и саветника у истом министарству, на пет и по година затвора.
Он је осуђен због тога што "није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено".
Из чињеничног описа пресуде је, међутим, изостављено 20 жртава за које је, такође, био оптужен, а за које се, наводно, није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.
Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су имена Михајла, Гордане и Александре Зец.
Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју је, уместо у затворској ћелији, повремено "издржавао" у елитној бањи Крапинске топлице.
У спомен на страдање дванаестогодишње српске девојчице, хрватски редитељ Оливер Фрљић и драматург Марин Блажевић направили су позоришну представу "Александра Зец", посвећену, како су рекли аутори, сваком детету-жртви рата, чија премијера је била 2014. године у Ријеци.
Године 2018. појавио се и документарни филм под називом "Србенка", такође хрватског аутора Небојше Слијепчевића, који прати припреме и пробе за позоришну представу "Александра Зец", који се бави темама национализма и ксенофобије, односно разматра утицај хрватског друштва и јавног дискурса на животе првенствено деце српске националности, која су рођена у Хрватској годинама након завршетка рата.
У марту прошле године хрватски Врховни суд донео је одлуку да се осуђени Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне "у целости остварена сврха кажњавања".
У новембру прошле године медији у региону су објавили вест да је умро ратни злочинац Томислав Мерчеп у 69. години живота, подсећајући да је био кандидат на председничким изборима 2000. године, а 2015. године и ВИП-гост на инаугурацији хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић.
