https://sputnikportal.rs/20211207/vasington-o-rusiji-i-nesirenju-nato-samo-sprovodimo-politiku-otvorenih-vrata-1132246988.html
Вашингтон о Русији и неширењу НАТО: Само спроводимо политику отворених врата
Вашингтон о Русији и неширењу НАТО: Само спроводимо политику отворених врата
Sputnik Србија
Вашингтон не сматра да је прекршио обећање дато Русији о неширењу НАТО на Исток, само спроводи своју политику „отворених врата“, рекао је представник Стејт департмента за медије Нед Прајс.
2021-12-07T09:11+0100
2021-12-07T09:11+0100
2021-12-07T09:11+0100
свет
свет
русија
политика
нато
америка
ширење нато-а
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110925/34/1109253402_0:482:3561:2485_1920x0_80_0_0_f2c7ecd733b8b73c139088fa554c1611.jpg
НАТО је одбрамбени савез, а идеје да Алијанса или претенденти на чланство, попут Украјине, могу да представљају претњу по Русију биле би смешне да ситуација није тако озбиљна, навео је Прајс.Он је о томе говорио на редовном брифингу након подсећања новинара о томе да је још 1990. године тадашњи амерички државни секретар Џејмс Бејкер обећао бившем председнику СССР Михаилу Горбачову да неће бити ширења НАТО на Исток „ни инч“.Прајс је додао и да САД подржавају право Украјине да „одлучује о својој будућности“ у контексту чланства у НАТО, а забринутост у Вашингтону не изазива то питање, већ Русија.На поновљено новинарско питање да ли у Вашингтону сматрају да је Бејкерово обећање било погрешно и да ли је прекршено и да ли су свесни да је Русија спремна да одговори на то, Прајс се позвао да политику Америке која је била потврђена на самиту НАТО у Букурешту 2008. године, не дајући конкретан одговор.Подсетимо, председник Русије Владимир Путин је 1. децембра предложио да се крене у преговоре око постизања правних гаранција за неширење НАТО-а на исток.Путин је нагласио да је најважнији задатак руске дипломатије: добијање поузданих и дугорочних гаранција безбедности.Руски председник је недавно говорио и о „црвеним линијама“ за Русију и у том контексту навео је, између осталог, повећано присуство НАТО-а у Украјини, али и потенцијални улазак те бивше совјетске републике у састав Алијансе.Договор Бејкер-ГорбачовНакон што је 1989. пао Берлински зид, јавило се питање чији савезник ће сада бити Немачка — амерички, односно НАТО-а, Совјетског Савеза, то јест Варшавског пакта, или ничији. У Бушовој администрацији одлучили су да уједињена Немачка треба да постане део НАТО-а.У фебруару 1990. године САД су Русији дале понуду на чији садржај указује транскрипт преговора у Москви. Према тој понуди тадашњи државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио о спремности да пружи СССР-у јаке гаранције да се пакт неће проширити „ни инч“ у замену за подршку америчкој позицији у Немачкој.За мање од недељу дана касније Михаил Горбачов је пристао. Никакав формални договор није закључен. Међутим, за обе стране било је очигледно да је реч о „услузи за услугу“: Горбачов подржава савез Немачке и Запада, а САД ограничавају ширење НАТО-а.Међутим, интерни меморандуми и евиденција представника Бушове администрације су показали да су се већ истог месеца Сједињене Државе предомислиле и одлучиле да одустајање од проширења војне алијансе није у њиховом интересу.Већ до октобра разговарали су о томе када треба „источноевропским демократијама“ да покажу да је НАТО спреман да их прихвати. Притом су Американци, изгледа, и даље покушавали да убеде Русе да су интереси Москве у овој ситуацији узети у обзир.Стога не чуди да је Русија била бесна када је НАТО почео да позива у своје чланство Пољску, Мађарску, Чешку, балтичке и друге земље.
https://sputnikportal.rs/20211201/lavrov-nato-pokusava-da-pretvori-ukrajinu-u-antirusiju-1132076446.html
америка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
америка, русија, нато, ширење нато на исток, обећање, прекршено обећање, политика отворених врата, amerika, rusija, nato, širenje nato na istok, obećanje, prekršeno obećanje, politika otvorenih vrata
америка, русија, нато, ширење нато на исток, обећање, прекршено обећање, политика отворених врата, amerika, rusija, nato, širenje nato na istok, obećanje, prekršeno obećanje, politika otvorenih vrata
Вашингтон о Русији и неширењу НАТО: Само спроводимо политику отворених врата
Вашингтон не сматра да је прекршио обећање дато Русији о неширењу НАТО на Исток, само спроводи своју политику „отворених врата“, рекао је представник Стејт департмента за медије Нед Прајс.
„Јасно смо ставили до знања ... да су врата НАТО отворена и да смо привржени таквој политици“, рекао је Прајс и додао да Алијанса мора да има такву опцију.
НАТО је одбрамбени савез, а идеје да Алијанса или претенденти на чланство, попут Украјине, могу да представљају претњу по Русију биле би смешне да ситуација није тако озбиљна, навео је Прајс.
Он је о томе говорио на редовном брифингу након подсећања новинара о томе да је још 1990. године тадашњи амерички државни секретар Џејмс Бејкер обећао бившем председнику СССР Михаилу Горбачову да неће бити ширења НАТО на Исток „ни инч“.
Прајс је додао и да САД подржавају право Украјине да „одлучује о својој будућности“ у контексту чланства у НАТО, а забринутост у Вашингтону не изазива то питање, већ Русија.
На поновљено новинарско питање да ли у Вашингтону сматрају да је Бејкерово обећање било погрешно и да ли је прекршено и да ли су свесни да је Русија спремна да одговори на то, Прајс се позвао да политику Америке која је била потврђена на самиту НАТО у Букурешту 2008. године, не дајући конкретан одговор.
Подсетимо, председник Русије Владимир Путин је 1. децембра предложио да се крене у преговоре око постизања
правних гаранција за неширење НАТО-а на исток.
Путин је нагласио да је најважнији задатак руске дипломатије: добијање поузданих и дугорочних гаранција безбедности.
Руски председник је недавно говорио и о „црвеним линијама“ за Русију и у том контексту навео је, између осталог, повећано присуство НАТО-а у Украјини, али и потенцијални улазак те бивше совјетске републике у састав Алијансе.
Након што је 1989. пао Берлински зид, јавило се питање чији савезник ће сада бити Немачка — амерички, односно НАТО-а, Совјетског Савеза, то јест Варшавског пакта, или ничији. У Бушовој администрацији одлучили су да уједињена Немачка треба да постане део НАТО-а.
У фебруару 1990. године САД су Русији дале понуду на чији садржај указује транскрипт преговора у Москви. Према тој понуди тадашњи државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио о спремности да пружи СССР-у јаке гаранције да се пакт неће проширити „ни инч“ у замену за подршку америчкој позицији у Немачкој.
За мање од недељу дана касније Михаил Горбачов је пристао. Никакав формални договор није закључен. Међутим, за обе стране било је очигледно да је реч о „услузи за услугу“: Горбачов подржава савез Немачке и Запада, а САД ограничавају ширење НАТО-а.
Међутим, интерни меморандуми и евиденција представника Бушове администрације су показали да су се већ истог месеца Сједињене Државе предомислиле и одлучиле да одустајање од проширења војне алијансе није у њиховом интересу.
Већ до октобра разговарали су о томе када треба „источноевропским демократијама“ да покажу да је НАТО спреман да их прихвати. Притом су Американци, изгледа, и даље покушавали да убеде Русе да су интереси Москве у овој ситуацији узети у обзир.
Стога не чуди да је Русија била бесна када је НАТО почео да позива у своје чланство Пољску, Мађарску, Чешку, балтичке и друге земље.
