https://sputnikportal.rs/20211209/okrece-li-berlin-ledja-moskvi--1132341664.html

Окреће ли Берлин леђа Москви

Окреће ли Берлин леђа Москви

Sputnik Србија

Да ли ће се политика Берлина променити према Русији после избора Олафа Шолца на место савезног канцелара, питање је које је отворено у руској јавности одмах... 09.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-09T20:07+0100

2021-12-09T20:07+0100

2021-12-10T12:57+0100

русија

русија

немачка

русија – политика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/09/1132345427_0:189:2244:1451_1920x0_80_0_0_1df652ade51954177e7591e17c38d77a.jpg

Руски експерти очекују да се политички курс Берлина вероватно неће драстично променити, укључујући и однос према Русији, док званична Москва такође рачуна на континуитет политике Берлина у билатералним односима, укључујући и питање „Северног тока 2“. Портпарол Кремља Дмитриј Песков констатовао је да Москва и Берлин имају несугласице, али да их уједињује схватање да проблеми могу и треба да се решавају само дијалогом.Александар Камкин, научни сарадник Центра за германистику при Институту Европе Руске академије наука, сматра да се на глобалном нивоу политички вектори Немачке неће мењати. Берлин ће остати привржен неговању трансатлантских односа, па не треба очекивати корените промене у спољној политици у источном правцу.„Мислим да се ништа драматично неће десити, али биће доста прогресивног развоја. Шолц је несумњиво искусан политичар. Он доследно иде ка циљевима, спроводећи политику малих корака. Њега не називају узалуд ’Шолцомат‘ или, што би се рекло, политички робот — емоције су му стране, као и нагле промене у политици коју спроводи. Он је, без сумње, фокусиран на трансатлантске вредности, а за њега је главно јачање немачко-америчких односа“, сматра Камкин.Шолцов принцип „сеоске дискотеке“Коментаришући избор социјалисте за новог шефа владе, немачки медији истичу да се Социјалдемократска партија традиционално залаже за блиске везе са Русијом и да је ово наставак тзв. „нове источне политике“ коју је формулисао социјалистички канцелар Вили Брант раних седамдесетих година прошлог века и која је послужила за зближавање Русије и Немачке.Међутим, Камкин сматра да Шолц није Брант и да не би требало очекивати неке значајне пробоје у дијалогу Москве и Берлина. Експерт је уверен да ће нови немачки канцелар покушати да одржи баланс између Москве, Кијева и других политичких играча.Летос, током предизборне дебате, Шолц је слао добре сигнале Русији и залагао се за успостављање директног дијалога између Москве и ЕУ, али се због тога нашао на мети критика лидерке „Зелених“ Аналене Бербок, прве министарке спољних послова Немачке и најоштријег критичара Владимира Путина у новој немачкој влади.Док се Шолц залаже за „Северни ток 2“, Бербокова жели да стопира пуштање у рад тог гасовода који гас из Русије кроз Балтичко море доводи директно у Немачку. Један од њених аргумената је да гасовод Немачку чини превише зависном од Русије, док Украјина остаје на цедилу, јер је „Северни ток 2“ заобилази.Умерена политика према РусијиМеђутим, у јеку хистерије коју распирују западни медији писањима да Русија наводно планира инвазију на ту земљу, Шолц и Бербокова имају сличне ставове о том питању. Бербокова је упозорила да би Русија, у случају да „поново“ повреди државност Украјине, платила високу политичку и економску цену, док је Шолц, одговарајући на питање да ли је Берлин спреман да искористи гасовод „Северни ток 2“ као полугу притиска у ситуацији око Украјине, рекао да сви треба да поштују принцип неповредивости граница, те да ће у супротном уследити „последице“.Експерти оцењују да ће Шолц у својој спољној политици морати да усаглашава своје ставове са ставовима других партија који су прописани у коалиционом уговору, мада неки аналитичари виде и његову улогу у сузбијању антируске реторике Зелених, пре свега шефице дипломатије Аналене Бербок и вицеканцелара Роберта Хабека.Странке „семафор коалиције“ — социјалдемократе, Зелени и либерали — потписале су коалициони споразум којим је озваничен крај шеснаестогодишње владавине Ангеле Меркел.Управо у споразуму који су потписале три партије, наводи се да Немачка остаје привржена сарадњи у оквиру Европске уније и Северноатлантске алијансе, а такође се позива на развој „нове источне политике“ на нивоу ЕУ и јачање улоге Организације за европску безбедност и сарадњу. Русија је названа „важним играчем у међународној арени“ са којим влада намерава да води „конструктиван дијалог“, док истовремено захтева „хитан прекид покушаја дестабилизације Украјине, насиља у источној Украјини и незаконите анексије Крима“.Самог Шолца политиколози називају присталицом „умерене политике“ према Русији. Он намерава да настави сарадњу са Русијом у решавању проблема као што су борба против пандемије и климатских промена, предлаже увођење безвизног режима за Русе млађе од 25 година, као и проширење могућности за Русе да студирају и раде у Немачкој. Што се Украјине тиче, Шолц не види у блиској будућности могућност уласка Украјине у НАТО и ЕУ, противи се испоруци оружја Украјини, сматрајући да такав корак дискредитује позицију Немачке као чланице Нормандијског формата и Минског процеса.Шолц, који је четврти послератни канцелар Немачке из редова социјалдемократа после Вилија Бранта, Хелмута Шмита и Герхарда Шредера, од 2007. године је готово непрекидно на владајућим дужностима — најпре као министар рада, затим као први градоначелник Хамбурга, а 2018. прелази у Савезну владу и постаје министар финансија и вицеканцелар.

немачка

2021

Вести

sr_RS

русија, немачка, русија – политика