Класична уцена: Немачки туриста Шмит забацио нову удицу за Републику Српску
Пратите нас
Предлог такозваног високог представника у БиХ да се Инцков наметнути закон о забрани негирања геноцида замени истим таквим законом усвојеним у Парламентарној скупштини БиХ, није ништа друго него класична уцена. Ради се о томе да је немачки туриста Шмит забацио удицу коју политички представници РС неће загристи.
Кристијана Шмита на функцију високог представника није именовао Савет безбедности УН, те тако он нема право да се као високи представник представља, коментарише последње потезе такозваног високог представника професор бањалучког Правног факултета Милан Благојевић.
Удица немачког туристе Шмита
Подсећамо, такозвани високи представник за БиХ Кристијан Шмит поручио је да је спреман да повуче наметнуту одлуку Валентина Инцка о изменама кривичног закона БиХ, уколико Парламентарна скупштина БиХ донесе сличан закон којим би се, како је рекао, „забранили одређени облици говора мржње, укључујуц́и и негирање сваког геноцида и величање осуђених ратних злочинаца".
„Уколико би се прихватио Шмитов предлог, то би било легитимисање криминалне одлуке Валентина Инцка. Прво, Инцко ни према једном извору права, како међународног, тако и унутрашњег, не може да намеће било какве правне акте, а камоли законе. Стога, уколико би такав закон био усвојен у Парламентарној скупштини БиХ, то би била конвалидација Инцкове одлуке, њено претварање у слово закона, а тиме, на посредан начин, и потврђивање да високи представник има право да намеће законе иако такво право за њега није прописано ни једним извором права“, објашњава он.
Уз то, наш саговорник напомиње да је право сваког парламентарца у свакој држави на свету да слободном међусобном расправом одлуче хоће ли усвојити неки закон или неће.
„Дакле, не може се члановима парламента суверене државе условљавати да усвоје неки закон и какву ће садржину тај закон имати. Да ли ће усвојити закон и какву ће садржину закон имати, о томе треба да, неспутани од било кога, слободно одлучују чланови парламента суверене државе, а не да им се каже да усвоје неки закон па ће да други закон бити повучен“, констатује Благојевић.
Шмит у закону не мења ништа у односу на Инцка
Према речима бањалучког политичког аналитичара Анђелка Козомаре, Срби ни по коју цену не смеју да пређу преко својих ставова и одлука о Шмиту и он не верује да ће учествовати у раду заједничких органа које овај, како га наш саговорник назива, немачки туриста, сазива.
У протеклих неколико дана, стицао се утисак да Шмит све ради са циљем да се додвори Србима, не би ли се вратили у заједничке институције и почели да контакте са њим. Врхунац тога је Шмитова понуда да Срби гласају за доношење закона о забрани негирања геноцида у Парламентарној скупштини БиХ, не би ли им тако пружио шансу да гласају за закон који ни приближно не би одговарао свим народима у БиХ, каже не без ироније Козомара.
„Видели смо у образложењу Кристијана Шмита да понавља ставове које је Инцко ставио у свој закон. У ствари, ту се ништа не би променило, него би само формално постојао закон који је усвојила Парламентарна скупштина, односно домаћи органи. Знамо да су Срби у старту рекли да су против садржаја писма и да су против тога да један неизабрани странац намеће законе поред постојећих органа и институција у држави“, истиче он.
Због тога је реакција српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, који је одбацио Шмитов предлог, логична, додаје Козомара.
Закон неће проћи
Парламентарна скупштина БиХ састоји се из два дома – Дома народа и Представничког дома, у којима су равноправно заступљена сва три конститутивна народа у БиХ. У Дому народа, Срби, Хрвати и Бошњаци имају по пет делегата, док у Представничком дому имају по четрнаест.
Гласање се изводи тако што, ако за предлог једног закона не гласа две трећине посланика из редова једног од народа, он не може бити усвојен. Козомара сматра да ће српски посланици по овом питању показати јединство – четири опозициона посланика све време од Инцкове наметнуте одлуке говоре да су против оваквог закона и предлагали су да се усвоји усаглашени закон.
Тешко је веровати да би било ко од четири опозициона посланика прихватио Шмитово решење. Ипак Козомара напомиње да Додиков СНСД са коалиционим партнерима у Представничком дому има девет посланика, док је за национални вето потребно десет, што би евентуално могао да буде проблем ако се опозиција буде понела као недавно на Скупштини Републике српске када није подржала Додиков предлог за заштиту српског националног интереса.
„Међутим, после Представничког дома, закон би ишао на оверу у Дом народа, где СНСД има апсолутну већину – од пет српских посланика, он има четири и закон не може да прође. Значи, без обзира на понашање опозиције, закон не би могао проћи у Дому народа“, објашњава Козомара.
Бивши и последњи легитимно изабрани високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко јула ове године наметнуо је измене кривичног закона БиХ којима се забрањује негирање геноцида. Ова одлука само је распламсала ионако тешку политичку кризу у БиХ и још више удаљила два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
Званична Бањалука одбила је да призна наметнути закон, а Народна скупштина Републике Српске усвојила је одлуку да српски представници у заједничким институцијама престану да учествују у њиховом раду.
Питање наметања закона од стране високог представника једно је од разлога због чега Русија и Кина нису у савету безбедности УН гласале за избор Кристијана Шмита за високог представника уз напомену да у БиХ треба да буде све мање страног мешања.
Шмитов предлог подржала је и америчка амбасада у БиХ. Она је позвала Парламентарну скупштину БиХ да испуни Шмитов захтев.
„Позивамо Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине да послушају позив високог представника Кристијана Шмита за усвајање амандмана на Кривични закон, којим би се испунили стандарди на путу БиХ ка Европској унији и помирења“, саопштено је из америчке амбасаде у Сарајеву.
