https://sputnikportal.rs/20211211/da-li-su-televizijske-serije-pretnja-sedmoj-umetnosti--orbita-kulture-1132364156.html
Да ли су телевизијске серије претња седмој уметности | Орбита културе
Да ли су телевизијске серије претња седмој уметности | Орбита културе
Sputnik Србија
Да ли је само пандемија разлог планетарног ширења продукције телевизијских серија и да ли филм посустаје пред новим изазовима које пред њега постављају... 11.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-11T10:00+0100
2021-12-11T10:00+0100
2021-12-11T10:00+0100
подкаст
орбита културе
спутњик видео
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0a/1132377901_29:0:1273:700_1920x0_80_0_0_2feeeece656c64a9b1a53192233c6234.png
Да ли су телевизијске серије претња седмој уметности | Орбита културе
Sputnik Србија
Да ли су телевизијске серије претња седмој уметности | Орбита културе
Шта су предности телевизијских серија у односу на филмове, за „Орбиту културе“ откривају Невена Даковић, професор теорије филма на Факултету драмских уметности, Станко Црнобрња теоретичар медија, ТВ редитељ и професор на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум и Саша Радојевић, филмски критичар и уредник у редакцији драмског и домаћег серијског програма на РТС-у.Шта је изложено на поставци „Лубарда – једна прича“, отвореној у галерији Дома Војске, којих се 29 репрезентативних дела нашло пред публиком, сазнајемо од једне од кустоскиња ове изложбе Дине Павић.Зашто му се понекад чини да су се сви ужаси из руске историје догађали само зато да би била написана сва она предивна књижевна дела, да би свет добио Достојевског, Булгакова, Мајаковског или Хармса, у ексклузивном разговору за Спутњик објашњава руско-немачки писац Владимир Каминер, аутор књиге „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле“ коју је недавно објавила кућа „Лагуна“.О каквом би свету и са каквим осећајем Јован Дучић данас писао, да ли би 21. век и нас у њему видео у злату и сјају, као у „Златним сонетима“, или би то ипак била она суморна слика „жишка у дому сиромаха“; да ли је Дучићев „потоњи човек“ који се плаши своје сенке добра слика наше савремености - за Спутњик открива академик, песник и драмски писац Љубомир Симовић. Аутора надахните беседе о Дучићу изговорене у Академији наука питамо и да ли је његово укупно стваралаштво заправо хроника времена и има ли у њој оптимизма.„Глумци о Достојевском – Бити ту за све и за сваког", уметничка је трибина која ће се одржати у суботу у 20 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка, а зашто је замишљена да буде и хуманитарног карактера – за Орбиту објашњавају директора Завода Марко Крстић и глумица, једна од учесница трибине Вјера Мујовић.Емисију „Орбита културе“ можете слушати на таласима Студија Б, суботом од 10.00 до 12.00 сати, као и на нашем сајту.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
орбита културе, спутњик видео, аудио
орбита културе, спутњик видео, аудио
Да ли су телевизијске серије претња седмој уметности | Орбита културе
Да ли је само пандемија разлог планетарног ширења продукције телевизијских серија и да ли филм посустаје пред новим изазовима које пред њега постављају „Нетфликс“ и друге снажне светске платформе?
Шта су предности телевизијских серија у односу на филмове, за „Орбиту културе“ откривају Невена Даковић, професор теорије филма на Факултету драмских уметности, Станко Црнобрња теоретичар медија, ТВ редитељ и професор на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум и Саша Радојевић, филмски критичар и уредник у редакцији драмског и домаћег серијског програма на РТС-у.
Шта је изложено на поставци „Лубарда – једна прича“, отвореној у галерији Дома Војске, којих се 29 репрезентативних дела нашло пред публиком, сазнајемо од једне од кустоскиња ове изложбе Дине Павић.
Зашто му се понекад чини да су се сви ужаси из руске историје догађали само зато да би била написана сва она предивна књижевна дела, да би свет добио Достојевског, Булгакова, Мајаковског или Хармса, у ексклузивном разговору за Спутњик објашњава руско-немачки писац Владимир Каминер, аутор књиге „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле“ коју је недавно објавила кућа „Лагуна“.
О каквом би свету и са каквим осећајем Јован Дучић данас писао, да ли би 21. век и нас у њему видео у злату и сјају, као у „Златним сонетима“, или би то ипак била она суморна слика „жишка у дому сиромаха“; да ли је Дучићев „потоњи човек“ који се плаши своје сенке добра слика наше савремености - за Спутњик открива академик, песник и драмски писац Љубомир Симовић. Аутора надахните беседе о Дучићу изговорене у Академији наука питамо и да ли је његово укупно стваралаштво заправо хроника времена и има ли у њој оптимизма.
„Глумци о Достојевском – Бити ту за све и за сваког", уметничка је трибина која ће се одржати у суботу у 20 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка, а зашто је замишљена да буде и хуманитарног карактера – за Орбиту објашњавају директора Завода Марко Крстић и глумица, једна од учесница трибине Вјера Мујовић.
Емисију „Орбита културе“ можете слушати на таласима Студија Б, суботом од 10.00 до 12.00 сати, као и на нашем сајту.
