https://sputnikportal.rs/20211211/zablude-turskog-sekularizma-svoje-nasledje-u-bosni-cuva-a-pravoslavno-rasprodaje-1132369158.html
Заблуде турског секуларизма: Своје наслеђе у Босни чува, а православно распродаје
Заблуде турског секуларизма: Своје наслеђе у Босни чува, а православно распродаје
Sputnik Србија
Док финансира пројекте обнове онога што доживљава као своје наслеђе у БиХ, Србији, нарочито на КиМ, Турска наводно за потребе буџета руинира, продаје и... 11.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-11T13:26+0100
2021-12-11T13:26+0100
2021-12-21T12:04+0100
свет
анализе и мишљења
турска
православна црква
неоосманизам
цариградска патријаршија
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112293/38/1122933843_0:5:1620:916_1920x0_80_0_0_81e0e91b51ae53a9fc1d58ee9a9e93e3.jpg
Оглашавање продаје православних храмова због, како је објашњено пуњења буџета у економски незавидној ситуацији у којој се Турска нашла, одјекнуло је у хришћанском свету који светиње на простору мале Азије и европског дела Турске не само да сматра јаким симболичким средиштима Хелена и Грка, већ делом свеукупног православног наслеђа.На вест да се храмови Грчке православне цркве у Бурси и Сиријске православне цркве у Мардину продају за 441.000, односно 507.500 евра, РПЦ сматра недопустивим, те такав однос према храмовима било где у свету, речима секретара Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије Игора Јакимчука, Руска црква не може да одобри.Да ли смо ми погрешно тумачили Ататурков модел секуларизма, како објаснити да Турска улаже новац у очување свог наслеђа на Космету, док истовремено крчми оно православно на својој територији, те да ли је ово удар на све вернике или сама оне Цариградске патријаршије чије седиште се налази у истанблуској четврти Фанар, разговарамо са протојерејем ставрофором Дарком Ђогом, професором Православног богословског факултета.Повратак политичког исламаКада данас причамо о Турској, ми је, каже Ђого, гледамо кроз неколико парадигми односа, идентитета, верских заједница и државе за које претпостављамо да из прошлости важе и данас. Међутим, Ататурков модел секуларизма је подразумевао не само некакву одвојеност државе од верских институција већ , указује Ђого, и експлицитну контролу државе над верским институцијама.„Турско Министарство вера је практично служба која надзире, проверава и управља верским пословима. Када размишљамо о контексту секуларне Турске, није остало непознато широј а посебно специјалистичкој јавности да је повратак политичког ислама извршен у задњих 20 и 30 година и то уз помоћ модернистичког концепта односа ислама и политике. Тај модернистички концепт је претпостављао да инструменте којима располаже европска цивилизација, попут демократије и људских права, треба искористити за реисламизацију Турске. Управо таквом политичком и идентитетском динамиком су Ердоган и његова структура дошли на власт“ каже Ђого, оцењујући да ми данас живимо сам крај тога процеса када о Турској треба размишљати кроз једну другачију парадигму - да ће кроз параван грађанског и секуларног уређења заправо провејавати суштина која неће бити ни грађанска ни секуларна него једна врста политичког ислама или исламски фундиране политичке моћи.Претварали цркве у џамије да би их сачували?Дарко Ђого подсећа да Турска већ одавно подржава један потпуно перфидни историјски наратив о томе да су Отомани, Османлије бринули о храмовима и претварали их у џамије како би грађевински задржали те објекте које наводно Ромејско царство није могло да финансира.„То је континуитет неоосманизма који с једне стране настоји да експлоатише хришћанско наслеђе у туристичке сврхе, а с друге да контролише симболички и идентитетски простор Турске тако што реисламизује, односно враћа богослужбену употребу џамијама, док истовремено продаје наше храмове који немају богослужбену употребу, правдајући се наводно секуларним обзирима или, као у овом случају, финансијским потребама“.Покушај дисциплиновања Цариградске патријаршијеНа питање да ли је оглашавање продаје храма Грчке православне цркве шамар у лице Цариграду чија патријаршија се налази у Истанбулу, Ђого каже да је најпре важно знати да односи између Фанара и турских власти од 1453. никада нису били једнострани, једнозначни и опредељени једним чином и актом.„ Они су врло често били супротстављени, по некад су се интереси подударали, нарочито када је у питању колонијални однос према Јужним Словенима, Србима и Бугарима доминантно. Не треба да изненади уколико се покаже да овакав чин представља и врсту опомене и покушај дисциплиновања Фанара“, каже Ђого, уверен да то неће имати већи одјек, и да је могуће да турске власти рачунају на то да Фанар није у прилици да контролише ситуацију у Турској па чак ни да се нешто нарочито буни.Једина сврха Фанара је његова употребна вредностНеке озбиљније геополитичке импликације које би произашле из евентуалног сукоба Цариграда и Анкаре, Ђого искључује. Турска, указује, веома спремно рачуна на своју геостратешку позицију играча који је тренутно потребан и Русији с једне и НАТО-у с друге стране.„Сама Цариградска патријаршија је и Турској и САД неопходна као инструмент. Њена једина вредност је употребна вредност. С обзиром да је Цариград већ направио раскол у Украјини и да генерално гледано настоји да експлоатише некакву своју имагинарну моћ и даље, он може бити занимљива америчкој администрацији али не у обиму у којем би америчка администрација угрозила сопствене интересе у Турској. Ту би САД вагале да ли је Цариград и даље неопходан као елемент притиска на Русију и Балкан или је потребније заштити свог ескпонента“.Све што можемо да очекујемо, каже Ђого, јесте понеки протест патријарха Вартоломеја, понеки текст у грчким медијима, али опет и то треба посматрати у светлу чињенице да су и Турска и Грчка снажно у НАТО окриљу.Из свега, закључује Ђого, важно је извући поуку да се према Турској односима разумно али ни са каквом емпатијом.
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112293/38/1122933843_33:0:1473:1080_1920x0_80_0_0_9b9d81a874d1f555b62e802ea32e917a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
дарко ђого, турски секуларизам, продаја православних храмова
дарко ђого, турски секуларизам, продаја православних храмова
Заблуде турског секуларизма: Своје наслеђе у Босни чува, а православно распродаје
13:26 11.12.2021 (Освежено: 12:04 21.12.2021) Док финансира пројекте обнове онога што доживљава као своје наслеђе у БиХ, Србији, нарочито на КиМ, Турска наводно за потребе буџета руинира, продаје и туристички експлоатише хришћанско наслеђе. Наивна представа о неоосманизму као културном пројекту који треба да подржимо не рачуна ни са историјском дубином нити са геополитичким векторима
Оглашавање продаје православних храмова због, како је објашњено пуњења буџета у економски незавидној ситуацији у којој се Турска нашла, одјекнуло је у хришћанском свету који светиње на простору мале Азије и европског дела Турске не само да сматра јаким симболичким средиштима Хелена и Грка, већ делом свеукупног православног наслеђа.
На вест да се храмови Грчке православне цркве у Бурси и Сиријске православне цркве у Мардину продају за 441.000, односно 507.500 евра, РПЦ сматра недопустивим, те такав однос према храмовима било где у свету, речима секретара Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије Игора Јакимчука, Руска црква не може да одобри.
Да ли смо ми погрешно тумачили Ататурков модел секуларизма, како објаснити да Турска улаже новац у очување свог наслеђа на Космету, док истовремено крчми оно православно на својој територији, те да ли је ово удар на све вернике или сама оне Цариградске патријаршије чије седиште се налази у истанблуској четврти Фанар, разговарамо са протојерејем ставрофором Дарком Ђогом, професором Православног богословског факултета.
Повратак политичког ислама
Када данас причамо о Турској, ми је, каже Ђого, гледамо кроз неколико парадигми односа, идентитета, верских заједница и државе за које претпостављамо да из прошлости важе и данас. Међутим, Ататурков модел секуларизма је подразумевао не само некакву одвојеност државе од верских институција већ , указује Ђого, и експлицитну контролу државе над верским институцијама.
„Турско Министарство вера је практично служба која надзире, проверава и управља верским пословима. Када размишљамо о контексту секуларне Турске, није остало непознато широј а посебно специјалистичкој јавности да је повратак политичког ислама извршен у задњих 20 и 30 година и то уз помоћ модернистичког концепта односа ислама и политике. Тај модернистички концепт је претпостављао да инструменте којима располаже европска цивилизација, попут демократије и људских права, треба искористити за реисламизацију Турске. Управо таквом политичком и идентитетском динамиком су Ердоган и његова структура дошли на власт“ каже Ђого, оцењујући да ми данас живимо сам крај тога процеса када о Турској треба размишљати кроз једну другачију парадигму - да ће кроз параван грађанског и секуларног уређења заправо провејавати суштина која неће бити ни грађанска ни секуларна него једна врста политичког ислама или исламски фундиране политичке моћи.
Претварали цркве у џамије да би их сачували?
Дарко Ђого подсећа да Турска већ одавно подржава један потпуно перфидни историјски наратив о томе да су Отомани, Османлије бринули о храмовима и претварали их у џамије како би грађевински задржали те објекте које наводно Ромејско царство није могло да финансира.
„То је континуитет неоосманизма који с једне стране настоји да експлоатише хришћанско наслеђе у туристичке сврхе, а с друге да контролише симболички и идентитетски простор Турске тако што реисламизује, односно враћа богослужбену употребу џамијама, док истовремено продаје наше храмове који немају богослужбену употребу, правдајући се наводно секуларним обзирима или, као у овом случају, финансијским потребама“.
Покушај дисциплиновања Цариградске патријаршије
На питање да ли је оглашавање продаје храма Грчке православне цркве шамар у лице Цариграду чија патријаршија се налази у Истанбулу, Ђого каже да је најпре важно знати да односи између Фанара и турских власти од 1453. никада нису били једнострани, једнозначни и опредељени једним чином и актом.
„ Они су врло често били супротстављени, по некад су се интереси подударали, нарочито када је у питању колонијални однос према Јужним Словенима, Србима и Бугарима доминантно. Не треба да изненади уколико се покаже да овакав чин представља и врсту опомене и покушај дисциплиновања Фанара“, каже Ђого, уверен да то неће имати већи одјек, и да је могуће да турске власти рачунају на то да Фанар није у прилици да контролише ситуацију у Турској па чак ни да се нешто нарочито буни.
Једина сврха Фанара је његова употребна вредност
Неке озбиљније геополитичке импликације које би произашле из евентуалног сукоба Цариграда и Анкаре, Ђого искључује. Турска, указује, веома спремно рачуна на своју геостратешку позицију играча који је тренутно потребан и Русији с једне и НАТО-у с друге стране.
„Сама Цариградска патријаршија је и Турској и САД неопходна као инструмент. Њена једина вредност је употребна вредност. С обзиром да је Цариград већ направио раскол у Украјини и да генерално гледано настоји да експлоатише некакву своју имагинарну моћ и даље, он може бити занимљива америчкој администрацији али не у обиму у којем би америчка администрација угрозила сопствене интересе у Турској. Ту би САД вагале да ли је Цариград и даље неопходан као елемент притиска на Русију и Балкан или је потребније заштити свог ескпонента“.
Све што можемо да очекујемо, каже Ђого, јесте понеки протест патријарха Вартоломеја, понеки текст у грчким медијима, али опет и то треба посматрати у светлу чињенице да су и Турска и Грчка снажно у НАТО окриљу.
Из свега, закључује Ђого, важно је извући поуку да се према Турској односима разумно али ни са каквом емпатијом.