https://sputnikportal.rs/20211212/na-delu-napad-na-rusiju-i-kinu-iz-spin-laboratorija-zestoke-invazije-koje-samo-vasington-vidi-1132369894.html
На делу напад на Русију и Кину из спин лабораторија: „Жестоке инвазије“ које само Вашингтон види
На делу напад на Русију и Кину из спин лабораторија: „Жестоке инвазије“ које само Вашингтон види
Sputnik Србија
Спорни и у основи нетачни подаци које из западних обавештајних служби „цуре“ у медије, упозоравајући на руску инвазију Украјине, односно кинески напад на... 12.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-12T13:47+0100
2021-12-12T13:47+0100
2021-12-12T14:35+0100
свет
анализе и мишљења
русија
кина
украјина
сад
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110571/75/1105717593_0:254:3073:1982_1920x0_80_0_0_53407e5a2ab579d66197fb1fca63f7ca.jpg
Експерти тинк-тенк организација нису само изнели претпоставке о могућем нападу Русије и Кине на Украјину и Тајван, које су у својим говорима наговестили амерички званичници и Пентагон, већ су отишли и корак даље цртајући комплетну мапу инвазије и износећи такве детаљима који, бар оном необавештеном делу публике, нису оставиле простор за сумњу у њихову истинитост.Пустиња из које се не излази живТако у ауторском тексту за „Хил“ под насловом „Стратегија за спречавање Кине да преузме Тајван“, Дејвид Очманек, виши међународни истраживач у организацији РАНД и Мајкл О’Ханлон, стручњак за спољну политику америчке институције Брукингс, описује начин на који би Кина могла да изведе инвазију на Тајван. Позивајући се на тврдње Америчког морнаричког института да је Кина изградила реплику бородова америчке флоте у удаљеном делу пустиње Такламакан, наводно у сврху војне обуке, овај двојац стручњака изводи логистичку радњу и закључује да је на помолу ваздушна и копнена офанзива те да би у свом ратном заносу Кина могла да нападне и војне базе САД на западном Пацифику.„То је оглушивање о елементарну логику. Саопштавају без доказа нешто што је у стварности немогуће“, коментарише новинар Бранко Жујовић, некадашњи сарадник кинеског међународног радија, и учесник у пројектима пекиншког универзитета.Неко ко не познаје географију света лако би, каже, могао да закључи да је Тајван острво наспрам Калифорније, а не наспрам матичног дела Кине.Аутори студије препоручују употребу мање софистицираних средстава - брзо потапање или онеспособљавање стотине кинеских бродова и спречавање кинеске војске да без потешкоћа делује у тајванском ваздушном простору. На даље, они саветују америчко Министарство одбране да у те сврхе у наредним годинама повећа војни буџет.Медијска и дипломатска офанзива САД неодољиво, коментарише студију Жујовић, подсећа на видео игру са тенковима, ударима из ваздуха, флотама при чему је акценат стављен на контраобавештајни рад који има за циљ припрему јавног мњења.Дување у ратни рогНесумњиво, каже, да се овакав медијски наратив користи зарад покретања америчке војне индустрије, али и припреме јавног мњења за евентуални сукоб који би у будућности могао да се догоди.„Читаву јесен слушамо о напетостима између Кине и САД, а и сам Џозеф Бајден је више пута поновио да ће бранити Тајван. Америка не одустаје од хладноратовског промишљања, међутим, ово звецкање оружјем нису спремне да поздраве друге земље, амерички савезници као што су Јапан или Јужна Кореја.“На питање, како на овакве бочне ударе реагује Кина те има ли она стратегију као ваљан одговор на америчко дување у ратни рог, Жујовић каже да је Кина свесна да је међународно право и у овом случају на њеној страни.„Боравио сам у Кини када је председник Си Ђипинг саопштио на почетку свог мандата да се спор са Тајваном неће решавати насилно, и да ће то питање вероватно решавати будуће генерације које долазе. Кина је свесна своје нарастајуће снаге и неће лако повући окидач нити ће наивно ући у сукоб са САД“.Реприза Плана ПотковицаСве наше досадашње искуство са функционисањем западних медија, мишљења је новинар Никола Врзић, показује да медији све време имају улогу пропагандног средства и као такви су саставни део обавештајног рада западних служби. У том контексту је, каже, и све што се ових дана помиње у вези са Тајваном и Украјином.Оваквим натписима, сматра, креира се атмосфера у јавности која би требало да оправда антикинеске и антируске потезе Америке и њених сателита. У том кључу указује Врзић, треба читати и немачки Билт који је објавио детаљну скицу руских планова везаних за инвазију на Украјину.Последња истраживања јавног мњења у Америци показују, каже Врзић, да се сада натполовична већина Американаца слаже са ангажовањем америчке војске у Украјини и на Тајвану. Осим у конзервативним деловима америчке јавности, уочљив је, каже, јасан ратни и империјалистички став и то је оно што је забрињавајуће.Објашњавајући везу између медија и обавештајних служби у САД, Врзић каже да су медији њихов озбиљан сегмент рада што је уосталом и документовано.
кина
украјина
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
никола врзић, бранко жујовић, тајван, хибридни рат
никола врзић, бранко жујовић, тајван, хибридни рат
На делу напад на Русију и Кину из спин лабораторија: „Жестоке инвазије“ које само Вашингтон види
13:47 12.12.2021 (Освежено: 14:35 12.12.2021) Спорни и у основи нетачни подаци које из западних обавештајних служби „цуре“ у медије, упозоравајући на руску инвазију Украјине, односно кинески напад на Тајван имају за циљ креирање јавног мњења. Овакве активности саставни су део хибридног рата и реприза операције Птица ругалица која показује како је ЦИА излобирала медије у САД током Хладног рата
Експерти тинк-тенк организација нису само изнели претпоставке о могућем нападу Русије и Кине на Украјину и Тајван, које су у својим говорима наговестили амерички званичници и Пентагон, већ су отишли и корак даље цртајући комплетну мапу инвазије и износећи такве детаљима који, бар оном необавештеном делу публике, нису оставиле простор за сумњу у њихову истинитост.
Пустиња из које се не излази жив
Тако у ауторском тексту за „Хил“ под насловом „Стратегија за спречавање Кине да преузме Тајван“, Дејвид Очманек, виши међународни истраживач у организацији РАНД и Мајкл О’Ханлон, стручњак за спољну политику америчке институције Брукингс, описује начин на који би Кина могла да изведе инвазију на Тајван. Позивајући се на тврдње Америчког морнаричког института да је Кина изградила реплику бородова америчке флоте у удаљеном делу пустиње Такламакан, наводно у сврху војне обуке, овај двојац стручњака изводи логистичку радњу и закључује да је на помолу ваздушна и копнена офанзива те да би у свом ратном заносу Кина могла да нападне и војне базе САД на западном Пацифику.
„То је оглушивање о елементарну логику. Саопштавају без доказа нешто што је у стварности немогуће“, коментарише новинар Бранко Жујовић, некадашњи сарадник кинеског међународног радија, и учесник у пројектима пекиншког универзитета.
Неко ко не познаје географију света лако би, каже, могао да закључи да је Тајван острво наспрам Калифорније, а не наспрам матичног дела Кине.
"Ова прича које су тинк-тенк организације покренуле и у спрези са медијима пласирале у јавности имају низ нелогичности. Најексплицитнији је онај део везан за активности кинеске војске у пустињи Такламакан. Као неко ко је боравио у пустињи која се не без разлога сматра најсмртоноснијом о чему сведочи и њено име које у дословном преводу значи Уђеш-не изађеш, или не зна шта прича или намерно пласира неистине“.
Аутори студије препоручују употребу мање софистицираних средстава - брзо потапање или онеспособљавање стотине кинеских бродова и спречавање кинеске војске да без потешкоћа делује у тајванском ваздушном простору. На даље, они саветују америчко Министарство одбране да у те сврхе у наредним годинама повећа војни буџет.
Медијска и дипломатска офанзива САД неодољиво, коментарише студију Жујовић, подсећа на видео игру са тенковима, ударима из ваздуха, флотама при чему је акценат стављен на контраобавештајни рад који има за циљ припрему јавног мњења.
Несумњиво, каже, да се овакав медијски наратив користи зарад покретања америчке војне индустрије, али и припреме јавног мњења за евентуални сукоб који би у будућности могао да се догоди.
„Читаву јесен слушамо о напетостима између Кине и САД, а и сам Џозеф Бајден је више пута поновио да ће бранити Тајван. Америка не одустаје од хладноратовског промишљања, међутим, ово звецкање оружјем нису спремне да поздраве друге земље, амерички савезници као што су Јапан или Јужна Кореја.“
На питање, како на овакве бочне ударе реагује Кина те има ли она стратегију као ваљан одговор на америчко дување у ратни рог, Жујовић каже да је Кина свесна да је међународно право и у овом случају на њеној страни.
„Боравио сам у Кини када је председник Си Ђипинг саопштио на почетку свог мандата да се спор са Тајваном неће решавати насилно, и да ће то питање вероватно решавати будуће генерације које долазе. Кина је свесна своје нарастајуће снаге и неће лако повући окидач нити ће наивно ући у сукоб са САД“.
Све наше досадашње искуство са функционисањем западних медија, мишљења је новинар Никола Врзић, показује да медији све време имају улогу пропагандног средства и као такви су саставни део обавештајног рада западних служби. У том контексту је, каже, и све што се ових дана помиње у вези са Тајваном и Украјином.
Оваквим натписима, сматра, креира се атмосфера у јавности која би требало да оправда антикинеске и антируске потезе Америке и њених сателита. У том кључу указује Врзић, треба читати и немачки Билт који је објавио детаљну скицу руских планова везаних за инвазију на Украјину.
„Све то подсећа на писање немачких медија током трајања агресије на нашу земљу, као и на фамозни план Потковица за који се касније успоставило да је потпуна измишљотина. Присуствујемо репризи онога што се нама дешавало. Матрица примењивана у односу на наш случај сада се понавља на ширем и вишем нивоу, у односу на Русију и Кину, и утолико је опаснија по читав свет“.
Последња истраживања јавног мњења у Америци показују, каже Врзић, да се сада натполовична већина Американаца слаже са ангажовањем америчке војске у Украјини и на Тајвану. Осим у конзервативним деловима америчке јавности, уочљив је, каже, јасан ратни и империјалистички став и то је оно што је забрињавајуће.
Објашњавајући везу између медија и обавештајних служби у САД, Врзић каже да су медији њихов озбиљан сегмент рада што је уосталом и документовано.
