https://sputnikportal.rs/20211212/otkrivena-misterija-porodice-koja-hoda-cetvoronoske-do-2005-su-ih-krili-1132420402.html
Откривена мистерија породице која хода четвороношке, до 2005. су их крили
Откривена мистерија породице која хода четвороношке, до 2005. су их крили
Sputnik Србија
Од 19 деце коју су родили Ресит и Хатиџе Улас – петоро четвороножне браће и сестара – користе стопала и дланове са задивљујућом агилношћу, а ту појаву... 12.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-12T17:26+0100
2021-12-12T17:26+0100
2021-12-12T17:26+0100
свет
свет
стил живота
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0c/1132420308_7:0:1031:576_1920x0_80_0_0_6571169a638ece3a1bb0ed16cdd3efe0.png
Људима је толико тешко и неприродно да ходају овим путем да се то често користи као задатак издржљивости у америчкој војсци – али за ову породицу, то је реалност.Разни теоретичари тврде да браћа и сестре Улас ходају као што су наши рани преци ходали четвороношке, дајући нам увид у далеку прошлост. Али за разлику од примата од којих су људи еволуирали, браћа и сестре породице Улас не користе руке за ходање, већ користе само дланове, што их чини веома жуљевитим.Неки научници су ово стање описали као „назадну еволуцију“, што је изазвало критике других стручњака, који кажу да је то мешавина генетских и фактора околности.Сестре Сафија, Хазер, Сенем и Емине и брат Хусеин годинама су мучили окрутне сељане у провинцији Хатај на југу Турске, у близини границе са Сиријом, каменовали их и вређали, називајући их погрдним именима.И шести брат је ходао четвороношке, али је, нажалост, умро када је имао пет година. Због подсмеха, жене из породице Улас често остају у близини куће, али према речима научника који су проучавали породицу, њихов брат понекад одлута неколико километара и има основне интеракције са другим сељанима.Нико од петоро људи, који сада имају између 25 и 41 године, није похађао школу, али су могли да науче довољно курдског да комуницирају са својом породицом. Више од две деценије постојање породице држано је у тајности, тајна за остатак света, све док двојица британских научника нису 2005. године видели необјављени рад турског професора.Турски научници спекулишу да се ради о поремећају који је предложио еволуциони биолог Унер Тан, а који се зове Унер Тан синдром – у којем људи који пате од овог синдрома ходају на све четири и имају озбиљне сметње у развоју, сугеришући да је то облик „обрнуте еволуције“.Али ову теорију осудио је британски психолог Николас Хамфри, који ју је описао као „неодговорну” и „увредљиву” након што је сам упознао и посматрао породицу. Говорећи у документарцу Би-Би-Сија, професор Хамфри је рекао:Закључак професора Тана одбацили су Хамфри и још два британска стручњака, неуронаучник Роџер Кејнс и медицински научник Џон Скојлс, који су тврдили да је њихов потез последица спајања два ретка феномена. Верују да је то због генетских и развојних околности.Браћа и сестре Улас, чији су родитељи рођаци, сви пате од урођеног оштећења мозга, церебеларне атаксије, што значи да им је тешко да балансирају на две ноге, па се њихов моторички развој каналише у пузање. Али научници сматрају да то није „довољно објашњење“ за такав потез, тврдећи да је главни фактор њихово стање у околностима и окружењу.Професор Николас Хамфри је рекао: „Знамо да је мајка рађала бебе изузетно брзом секвенцом. У року од пет година рођено је седморо деце, од којих је четворо касније било четвороножно. Мислим да уопште не треба да се чудимо, иако је ово екстреман случај, да култура може бити толико утицајна када све више схватимо да је тако мало нашег понашања деце или одраслих заправо програмирано генима“, пише Сан.Гени нам дају одређене потенцијале и они су у интеракцији са културом у којој се налазимо.У документу за дискусију који су објавили Хамфри, Скојлс и Кејнс, научници су тврдили да се ово стање можда никада више неће видети:Међутим, чак и ако је то заиста једнократно патолошко стање, мислимо да се из тога могу извући антрополошке поуке. Јер, као што смо истакли на почетку, ход ових одраслих четвороножаца има невиђене карактеристике које се не виде код новорођенчади или других примата: посебно, то је случај ходања са скочним зглобом, у комбинацији са типичном људском двоножном употребом задњих ногу.
https://sputnikportal.rs/20201005/pleme-sa-elektricno-plavim-ocima-i-bronzanim-tenom-indonezija-video-foto-1123519090.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, стил живота, друштво
свет, стил живота, друштво
Откривена мистерија породице која хода четвороношке, до 2005. су их крили
Од 19 деце коју су родили Ресит и Хатиџе Улас – петоро четвороножне браће и сестара – користе стопала и дланове са задивљујућом агилношћу, а ту појаву истраживачи су протумачили као корак који је претходио човековом усправном ходу.
Људима је толико тешко и неприродно да ходају овим путем да се то често користи као задатак издржљивости у америчкој војсци – али за ову породицу, то је реалност.
Разни теоретичари тврде да браћа и сестре Улас ходају као што су наши рани преци ходали четвороношке, дајући нам увид у далеку прошлост. Али за разлику од примата од којих су људи еволуирали, браћа и сестре породице Улас не користе руке за ходање, већ користе само дланове, што их чини веома жуљевитим.
Неки научници су ово стање описали као „назадну еволуцију“, што је изазвало критике других стручњака, који кажу да је то мешавина генетских и фактора околности.
Сестре Сафија, Хазер, Сенем и Емине и брат Хусеин годинама су мучили окрутне сељане у провинцији Хатај на југу Турске, у близини границе са Сиријом, каменовали их и вређали, називајући их погрдним именима.
И шести брат је ходао четвороношке, али је, нажалост, умро када је имао пет година. Због подсмеха, жене из породице Улас често остају у близини куће, али према речима научника који су проучавали породицу, њихов брат понекад одлута неколико километара и има основне интеракције са другим сељанима.
Нико од петоро људи, који сада имају између 25 и 41 године, није похађао школу, али су могли да науче довољно курдског да комуницирају са својом породицом. Више од две деценије постојање породице држано је у тајности, тајна за остатак света, све док двојица британских научника нису 2005. године видели необјављени рад турског професора.
Турски научници спекулишу да се ради о поремећају који је предложио еволуциони биолог Унер Тан, а који се зове Унер Тан синдром – у којем људи који пате од овог синдрома ходају на све четири и имају озбиљне сметње у развоју, сугеришући да је то облик „обрнуте еволуције“.
Али ову теорију осудио је британски психолог Николас Хамфри, који ју је описао као „неодговорну” и „увредљиву” након што је сам упознао и посматрао породицу. Говорећи у документарцу Би-Би-Сија, професор Хамфри је рекао:
„Нећу ништа да кажем о овоме, мислим да је опис ове породице професора Тана као ‘деволуције‘, као еволуционог повратка, не само научно неодговоран већ и дубоко увредљив за ову породицу.“
Закључак професора Тана одбацили су Хамфри и још два британска стручњака, неуронаучник Роџер Кејнс и медицински научник Џон Скојлс, који су тврдили да је њихов потез последица спајања два ретка феномена. Верују да је то због генетских и развојних околности.
Браћа и сестре Улас, чији су родитељи рођаци, сви пате од урођеног оштећења мозга, церебеларне атаксије, што значи да им је тешко да балансирају на две ноге, па се њихов моторички развој каналише у пузање. Али научници сматрају да то није „довољно објашњење“ за такав потез, тврдећи да је главни фактор њихово стање у околностима и окружењу.
Професор Николас Хамфри је рекао: „Знамо да је мајка рађала бебе изузетно брзом секвенцом. У року од пет година рођено је седморо деце, од којих је четворо касније било четвороножно. Мислим да уопште не треба да се чудимо, иако је ово екстреман случај, да култура може бити толико утицајна када све више схватимо да је тако мало нашег понашања деце или одраслих заправо
програмирано генима“,
пише Сан.
Гени нам дају одређене потенцијале и они су у интеракцији са културом у којој се налазимо.
У документу за дискусију који су објавили Хамфри, Скојлс и Кејнс, научници су тврдили да се ово стање можда никада више неће видети:
„Ако је истрајност четвороножног ходања код ове браће и сестара резултат не само слабо развијеног мозга, већ и комбинације необичних фактора – генетских, физиолошких, психолошких и социјалних – онда, у мери у којој комбинација ових фактора у једном – породица која је веома невероватна.То је синдром који се можда више никада неће видети“, написали су.
Међутим, чак и ако је то заиста једнократно патолошко стање, мислимо да се из тога могу извући антрополошке поуке. Јер, као што смо истакли на почетку, ход ових одраслих четвороножаца има невиђене карактеристике које се не виде код новорођенчади или других примата: посебно, то је случај ходања са скочним зглобом, у комбинацији са типичном људском двоножном употребом задњих ногу.
