Свет све несигурније место: Све пада, само продаја оружја расте — Американци је предводе
18:15 12.12.2021 (Освежено: 11:18 13.12.2021)
© Sputnik / Лола ЂорђевићНаоружање хеликоптера Ми-17В5
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Упркос пандемији ковида и паду глобалне привреде, трговина оружјем је у прошлој години забележила раст, што је, по оцени војног аналитичара Александра Радића, потврда да је свет постао несигурније место које карактерише неповерење у будућност.
Према најновијем извештају Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ) о 100 највећих светских произвођача оружја, трговина оружјем у прошлој години била је вредна 531 милијарду долара.
Оно што је, међутим, илустративније је да је, према подацима ММФ-а, 2020. годину обележену битком са ковидом светска економија завршила са падом од 3,1 одсто, док је у исто време продаја оружја сто највећих произвођача порасла 1,3 одсто.
Више од половине оружја продали Американци
Најпрофитабилнијој индустрији у свету ни пандемија није могла ништа. Ништа локдаун, ништа покидани ланци снабдевања, несигурни потрошачи. Од укупног промета оружја сто највећих произвођача у свету, 54 одсто су оствариле америчке компаније.
Далеко иза њих, 13 одсто колача припало је кинеским фирмама, а 7,1 одсто британским. Следе руске које су чиниле пет одсто укупне трговине, 4,7 је отпало на француске, а 1,7 одсто на немачке компаније. Све друге су учествовале у преосталих 15, 3 одсто вредности трговине оружјем.
© AP Photo / Allison DinnerОд укупног промета оружја у свету, далеко највише, 54 одсто, су оствариле америчке компаније
Од укупног промета оружја у свету, далеко највише, 54 одсто, су оствариле америчке компаније
© AP Photo / Allison Dinner
На шта то указује?
„Убрзало се све зато што је свет постао несигурнији. То јесте потврда неповерења у то каква ће бити будућност и шта све може да се догоди и многе земље су повећале војне трошкове. Рокови јесу били пролонгирани, било је проблема од Америке до Кине због пандемије, пала је ефикасност у производњи, било је прекида рада, али се то не одражава на укупну суму која се троши на наоружање, која је у порасту“, каже за Спутњик Радић.
Тренд раста трошкова за наоружање
Он притом напомиње да пандемија није ништа променила када је у питању тренд. Чињеница је, каже, да су за разлику од дугог периода после Хладног рата када су буџети за наоружање стално смањивани, последњих година државе прилично склоне да улажу у оружје и јачање оружаних снага.
Посебно напомиње да је Кина нагло расла са својим потенцијалима и да су, већ традиционално, заливске земље постизале рекорде у својим набавкама.
„Чак и код нас у Србији где је донедавно, до 2016—2017, потрошња за набавке била маргинална у војном буџету, у једном тренутку је дошло до раста, па је у 2020. са око 300 милиона њихова вредност порасла на 322 милиона евра , а 2021. се отишло до сада на 593 милиона евра за разне врсте капиталних улагања у набавке наоружања и војне опреме“, каже наш саговорник.
Радић напомиње да је светско тржиште много комплексније него што у први мах изгледа, јер није реч само о уговорима за набавку готовог наоружања, пошто многе земље кроз кооперацију увозе компоненте да би дошле до свог финалног производа. Уз Израел који то већ увелико ради, као и традиционалне силе, сада су ту и Бразил, Иран, Турска, Јужна Кореја.
© Sputnik / Уљана Соловјева / Уђи у базу фотографијаРаст трговинре оружјем упркос паду глобалне привреде је знак да је свет постао све несигурније место
Раст трговинре оружјем упркос паду глобалне привреде је знак да је свет постао све несигурније место
© Sputnik / Уљана Соловјева
/ Зарада пегла политику
„Када је реч о томе ко како пролази на тржишту, Американци најбоље стоје јер су они присутни на тржиштима најбоље платежне моћи. Ту је и један комплексан однос између политика заливских земаља и Америке који је често контрадикторан по стриктно политичким механизмима, који се испегла када рецимо Саудијска Арабија закључи велике уговоре са Американцима о куповини наоружања. Онда се сметне с ума како су неки амерички медији помињали учешће Саудијаца у нападу на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године“, указао је овај војни аналитичар.
Нестабилност света
На питање да ли та нестабилност у свету која је довела до раста продаје оружја реалан разлог за страх од неког новог жаришта, наш саговорник каже да је бизнис завршен оног тренутка када је средство купљено и продавца не занима да ли ће оружје бити употребљено.
Није само оружје и потрошња новца за његову набавку индикатор да се нешто дешава, већ је проблем у томе који мотиви покрећу одлуку да се купује ново оружје, истиче Радић.
Он наводи да живимо у свету у коме су правила другачија него пре, да више нема доминантне силе ни два блока као раније, у чијој сенци су неке земље могле да налазе безбедност.
Ово је свет у коме је сваки сценарио могућ, у коме заиста има разлога да се стрепи да може доћи до нових сукоба. Оружје је тада секундарно питање и наћи ће се наоружање ономе коме треба кад уђе у сукоб, закључио је саговорник Спутњика.