Хоће ли НАТО створити „климатску војску“
22:01 14.12.2021 (Освежено: 15:41 15.12.2021)
© AP Photo / Mindaugas Kulbis
Пратите нас
Док Вашингтон сматра да је Русија „изневерила свет“ стављањем вета на резолуцију Уједињених нација која је климатске промене представила као претњу за међународни мир, руски експерти и политичари поручују да климом треба да се баве научници, а не „политички кабинети“.
Москва је рекла „њет“ зато што смисао тог документа није брига о животној средини, већ покушај да се климатска питања претворе у још једну могућност мешања у послове других држава. Другим речима, Америка, која губи улогу глобалног лидера и светског полицајца, заправо тражи прилику да интервенише где год пожели. То значи да би под изговором да нека земља лоше утиче на климу могло да уследи мешање у унутрашње ствари одређене државе, да јој се уводе санкције, да се кажњава, окупира, блокира.
Примера ради, Белорусија је уз помоћ Русије изградила нуклеарну електрану, док је њен сусед Литванија затворила своју, па су Литванци позивали своје европске партнере на бојкот и да не купују белоруску електричну енергију, јер наводно та електрана штети животној средини региона.
По овој резолуцији, било би могуће, на пример, послати трупе — међународне снаге УН — у Белорусију, како би зауставили рад те нуклеарке.
Такође, уношење овог нацрта резолуције у Савет безбедности УН тумачи се као још један покушај политизације климатске агенде након што су политизоване и све друге. Запад покушава да повеже климу и људска права, климатску и енергетску безбедност, климатску и војну безбедност, како би наметнуо своју вољу и умешао се у послове оних суверених држава које се са тим не слажу.
„Можете узети било који проблем који постоји у свету, на глобалном нивоу, и повезати га са безбедносним аспектима. Питања животне средине и безбедности, климатска и безбедносна питања... Очигледно је да је могуће бесконачно девалвирати суштински улогу Савета безбедности. Улога Савета безбедности је да одржава међународни мир и безбедност, али последњих година западне земље у тој институцији намећу питања која су вештачке природе, која ни на који начин озбиљно не утичу на питања међународне безбедности. Можемо рећи да су, на пример, права ЛГБТ заједнице и безбедносна питања. Такве глупости се могу набрајати у недоглед“, каже за Спутњик бивши заменик генералног секретара Уједињених нација Сергеј Орџоникидзе.
Према његовим речима, циљ свега тога је својеврсно затрпавање дневног реда Савета безбедности вештачки смишљеним питањима како би се спречило разматрање заиста озбиљних проблема међународне безбедности.
„И, пре свега, и онога што се тиче Русије, и безбедности Европе, и приближавања НАТО-а границама наше земље, укључујући и наоружавање Украјине, ситуације на Блиском истоку и у Африци и многих других регионалних проблема. Они не желе да се ти истински проблеми разматрају у Савету безбедности, тако да је овде све очигледно и јасно“, каже Орџоникидзе.
Америка зарад својих интереса „обрађује“ друге земље
Покушаји да се климатске промене представе као претња међународној безбедности скрећу пажњу Савета безбедности са правих узрока оружаних сукоба и других нагомиланих безбедносних проблема, а стални представник Русије при УН Василиј Небензја нагласио је да то одговара оним државама које су активно допринеле избијању таквих сукоба, или су водиле војне операције заобилазећи Савет безбедности, или једноставно не желе да пруже неопходну помоћ развоју земаља којима је та помоћ потребна.
Према његовим речима, Русија сматра да би усвајање ове резолуције представљало темпирану бомбу која би омогућила да свака држава буде уврштена на дневни ред СБ УН, „ако некоме буде неугодна“.
Због свега наведеног, Москва је била принуђена да спречи политизацију климатских питања.
Русија је ставила вето на историјски нацрт резолуције Савета безбедности УН која је доводила климатске промене у везу са војним сукобима и социјалним тензијама.
Климатске промене назване су кључним ризиком по светски мир, безбедност и стабилност, а да је усвојен, нацрт би био прва резолуција која доводи у везу климу и међународни мир.
Од 193 чланице УН, 113 је подржало предлог, међу којима и 12 од 15 чланица СБ. Међутим, Индија је била против, Москва је ставила вето, а Кина је била уздржана.
Експерти претпостављају да је Кина остала уздржана, јер није хтела додатно да заоштрава ионако напете односе са САД, а на питање зашто је тако много земаља подржало ту резолуцију, Орџоникидзе каже:
„Зато што им није битно. Американци, пре него што унесу резолуцију на разматрање, раде по амбасадама, односно, активно делују по светским престоницама, где траже подршку уз лепе жеље и нудећи подршку и конкретну помоћ одређеним државама. Већина земаља је, генерално, равнодушна према овом питању. Односно, не виде намеру САД и земаља НАТО-а да скрену Савет безбедности са главних проблема међународне безбедности. Осим тога, Американци такође могу да запрете смањењем помоћи одређеној земљи. Они увек спроводе тако активан рад у престоницама разних земаља да би придобили подршку за неке своје идеје“, објашњава Орџоникидзе.
Хоће ли НАТО створити „климатску војску“?
Коментаришући тезе да је Запад хтео да искористи резолуцију о повезаности климе и конфликата да ослаби Кину, Русију и Иран, а да је Москва то спречила, Орџоникидзе каже да та резолуција не може умањити утицај ових држава.
„То неће променити моћ наше земље и Кине. Војно-политичка димензија нашег утицаја се неће променити ни на који начин. Ово је управо типична политичка саботажа УН, а посебно Савета безбедности као главног тела УН одговорног за одржавање мира и безбедности. О томе се ради“, сматра Орџоникидзе.
Још једно питање које је отворено у руској јавности јесте да ли ће НАТО можда створити „климатску војску.“
„Ако хоће да кажу да ће неке њихове хемијске трупе променити назив у ’климатске‘, онда се поставља питање хемијске конвенције, ко је потписао, ко је ратификовао, зашто није потписао, зашто није ратификовао. То отвара многа питања. Пентагон већ дуже време спроводи експерименте којима утиче на климу, вероватно размишљајући о томе како ће то у будућности искористити у војне сврхе. Наравно, клима је од великог значаја, у најширем смислу. Рецимо, у току је војна офанзива, а спустила се густа магла и ништа се не види. То компликује и отежава деловање авијације или артиљерије. Дакле, има много начина и могућности да се утиче на конкретан карактер борбених дејстава“, каже Орџоникидзе.
Експерти закључују да је став Русије по питању ове резолуције исправан и адекватан и истичу да климатске промене захтевају стручан, научни приступ, а не политички.
4 Новембар 2021, 21:10
