https://sputnikportal.rs/20211215/greh-i-pokajanje-kroz-prizmu-pravoslavlja-novo-citanje-zlocina-i-kazne-u-ruskom-domu-1132502460.html

Грех и покајање кроз призму православља: Ново читање Злочина и казне у Руском дому

Грех и покајање кроз призму православља: Ново читање Злочина и казне у Руском дому

Sputnik Србија

Представа „Злочин и казна“, ново читање великог дела Фјодора Достојевског, премијерно се изводи 16. децембра на сцени Руског дома у Београду. Према замисли... 15.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-15T15:24+0100

2021-12-15T15:24+0100

2021-12-15T15:24+0100

култура

друштво

достојевски – два века од рођења

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0f/1132501085_0:105:2859:1713_1920x0_80_0_0_004da801789046d151623f728a520dde.jpg

Представа је постављена у оквиру обележавања 200. годишњице рођења руског писца, а реализована је уз подршку фондације „Руски мир“ и „Руског дома“. Улоге у представи тумаче: Никола Штрбац, Евгенија Ешкина Ковачевић, Даниел Ковачевић, Рада Ђуричин, Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић и Митра Младеновић.Студија греха и покајања у православном свету„Мој редитељски поднаслов и основна индикација за глумце је била да је овај роман студија греха и покајања у православном свету. Наравно, то не значи да се он тиче само православаца, али чини ми се да најбоље кореспондира с нашом савешћу. Раскољников, млади човек који живи у крајњој беди, бивши студент, чини страшан злочин мислећи да има право да убије зато што је, залуђен туђим идејама, уверио себе да је скоро па Наполеон, да практично има право да убије. Оно што се три секунде након тога јавља јесте савест. Управо је наша савест оно што нас усмерава да не радимо такве ствари“, каже редитељ Даниел Ковачевић у разговору за Спутњик.Редитељ додаје да му је идеја водиља била питање како човек, под атаком савести, реагује на сопствени злочин, како га та савест ломи и наводи да се бори против ђавољег принципа који се родио у њему.Ковачевић истиче да је ова драматизација „Злочина и казне“, чији је аутор песник Зоран Костић, у први план поставила ликове који су кључни за духовни пут Раскоњникова од злочина до покајања.„Оно што је Зоран Костић учитао у своју драматизацију поклопило се с мојом замисли. Ликови који се појављују у нашој представи су ту зато што директно утичу на Раскољниковљев пут. Конкретно, Соња је прва нада коју Раскоњников увиђа у свом мраку, зрак светла који га усмерава ка покајању. Порфирије је, пре свега, полицајац Раскољниковљеве душе, његових мисли и срца, који га на крају, својим мислима, а не тиме што га је затворио, усмерава ка покајању. Ту је и Глас мајке којим све и почиње. То је човек који је напустио факултет и практично не ради ништа, оптрећен је страшном количином мисли која неминовно води у депресију. Глас мајке то појачава, јер је Раскољников побегао од своје суштине, од свог васпитања. Мајчин глас га подсећа на то да се удаљио од своје суштине и због тога је веома важан у овој представи“, објашњава Ковачевић.Опомена савременом човеку опседнутом бригом о себиРедитељ истиче да је дело „Злочин и казна“, иако је написано пре више од једног и по века, актуелно и данас, јер је његов кључ – а то су пре свега питања људске природе и принципи човечности – нешто што се не мења.„Мењају се само околности, односно ограде које сви ми имамо. Те ограде су у неким временима шире, у неким временима уже, али сама суштина, оно што је срж, то је исто. Злочин је увек злочин, казна је увек казна, а пут ка оздрављењу је увек исти“, истиче Ковачевић.Надовезујући се на редитељево тумачење Достојевског, глумица Евгенија Ешкина Ковачевић, која у представи игра лик Соње Мармеладове, истиче да је након поновног ишчитавања „Злочина и казне“ током рада на представи била запрепашћена актуелношћу и савременошћу текста који је написан пре више од 150 година.„Била сам запањена колико тај текст и даље описује сва унутрашња стања човека и мислим да је суштинска порука овог романа данас актуелна много више него током протеклих сто година. Конкретно, у Русији је доба социјализма и комунизма трајало мало дуже него у Србији, али и тамо и овде је у то време било срамота мислити на себе, било је друштвено неприхватљиво да човек буде индивидуалиста. Пре пар деценија, када је наступило доба капитализма, човек је постао на неки начин приморан да се окрене себи и својим жељама. И зато је роман 'Злочин и казна' важан за данашње читаоце и гледаоце, јер поставља то питање има ли човек право на све. У наслову романа не стоји 'Убиство и казна' него 'Злочин и казна', јер злочин није само убиство секиром, то је и одузимање нечије имовине, отпуштање човека који својом платом издржава целу породицу, смештање колеги на послу ради напредовања у каријери... све оно са чиме се сусрећемо у капитализму“, каже Евгенија Ешкина Ковачевић.Глумица истиче да већина људи и данас осећа „боцкање“ савести када учини нешто лоше, али да многи прелазе преко тога, уверавајући себе да имају право да добију од живота све најбоље, макар то ишло на штету других.„Данашњи човек, коме је битан само он сам, верује да и други треба сами о себи да брину, да њихова судбина није његова ствар, јер он има право да буде Наполеон у свом свету. Када се преко сопствене савести пређе једном, два, три пута, човек оглуви и више не чује оно што се у њему самом буни против њега, не чује сопствену душу и као да одрвени, изгуби животност“, сматра наша саговорница.Ноћне море Раскољникова осликане у пескуУметници истичу да детективски елемент романа, који читаоце наводи да га читају у даху, није изостављен у представи.„Достојевски је тај важан психолошки елемент свог јунака упаковао у детективску форму, која и током читања, али и током извођења на сцени, ствара повишену температуру. Раскољников је опседнут страхом од полиције и од казне, од које бежи, а ми то радознало пратимо. Иако нам Достојевски на почетку романа открива буквално све – и ко је тај човек и шта је урадио – ми радознало пратимо развој његове душевне борбе са савешћу, ту енергију и силу коју он улаже да побегне од суочавања с патњом“, истиче Даниел Ковачевић.Важна визуелна компонента комада су инсталације у песку које током њеног извођења ствара руски уметник Шеомир Гучепшоко.„Живот Раскољникова након убиства постаје ноћна мора, нешто што се креће између сна и јаве. Песак по својој структури нема чврстину и облик, због чега је налик на сан“, истиче Ковачевић.„Руски театар у Београду“ представом „Злочин и казна“ отвара свој званични позоришни живот. Основан пре неколико година, театар је до сада био посвећен раду с децом и мањим позоришним пројектима, а његови чланови се надају да ће након наступа у Руском дому реализовати и друге представе.

https://sputnikportal.rs/20211130/kako-su-ruski-umetnici-i-dostojevski-probudili-novi-duh-u-narodnom-pozoristu-u-beogradu-1132056774.html

2021

Вести

sr_RS

култура, друштво, достојевски – два века од рођења