https://sputnikportal.rs/20211215/orhan-pamuk-za-sputnjik-nobelova-nagrada-me-stiti-ali-me-cini-i-metom-1132513849.html
Орхан Памук за Спутњик: Нобелова награда ме штити, али ме чини и метом
Орхан Памук за Спутњик: Нобелова награда ме штити, али ме чини и метом
Sputnik Србија
Ако оптужите Орхана Памука да је увредио оснивача модерне турске државе Кемала Ататурка, то ће продати новине и попримити планетарне димензије. Искрено, мислим... 15.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-15T19:41+0100
2021-12-15T19:41+0100
2021-12-16T14:12+0100
култура
орхан памук
друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110931/02/1109310297_0:0:3601:2026_1920x0_80_0_0_ddbcfdcc9b1dce9bf0947fa13e6f176f.jpg
На представљању првог иностраног превода најновијег Памуковог романа „Ноћи куге“, чувени турски нобеловац обратио се путем видео линка мањем броју новинара и представио најновију књигу због које је, већ неко време, на мети власти због вређања Ататурка.Роман „Ноћи куге“ смештен на измишљеном отоманском острву у време треће светске епидемије кугe крајем 19. и почетком 20. века, објављен је у време када се свет бори с највећом савременом кугом: пандемијом вируса корона. Први превод на страни језик управо је објавио његов српски издавач, кућа Геопоетика. „Писао сам овај роман пет година, али сам размишљао о њему четири деценије. У неколико претходних књига које је објавила Геопетика као што су ’Тиха кућа’ и ’Бела тврђава’ назиру се трагови ове велике теме, али је чињеница да ми је било потребно 35 година да истражујем и психолошки се припремим за овај роман“, рекао је Памук на промоцији књиге. Предрасуда је да су муслимани фаталисти Кроз причу о острву погођеном кугом, Памук даје панорамску слику последњих дана Османског царства: од страха пред смрћу до противљења здравственом закључавању, од ходочасничких бродова до побуна против карантина, уз неизоставно разматрање темељних питања живота, смрти и љубави. „У почетку сам о овом роману размишљао као о егзистенцијалистичком делу које ће садржати теме као што су индивидуалност, страх, сукоб с смрћу. То ме је довело до питања оријентализма и фатализма. Оријентализам је дискурс који је Запад осмислио да опише муслиманску, источњачку културу и ја сам дуго размишљао о томе да напишем књигу која ће се обрачунати с предрасудом да су муслимани фаталисти. Радњу сам сместио за време треће светске епидемије куге која је почела 1894. године, у време када је неписменим људима, сељацима, било тешко наметнути и објаснити шта је карантин“, наводи Памук. Он подсећа да је било много аутора који су писали о овој пошасти, а најпознатији је роман Албера Камија „Куга“ који болест користи као метафору за нацистичку Немачку и њену инвазију на Европу. Међу Памуковим узорима су и Данијел Дефо и његова књига „Година куге“ као и историјски роман италијанског писца Алесандра Манзонија „Заручници“. „Ниједан од ових писаца није живео за време епидемије, али су истраживали о томе. Ни ја нисам живео у време пандемије куге, али јесам за време корона вируса“, истиче турски нобеловац. Пандемија подстиче порицање и бес „Хтео сам да истражим како људско биће реагује на било какву масовну болест и схватио да прво настаје снажна реакције, било да је реч о корони или куги, а то је порицање. То поприма веће димензије да владе, у порицању болести, понекад криве народ. Људи отуда постају сумњичави једни према другима, потом следи депресија и нова организација. Дакле, народ мора да се организује у новим околностима, после чега наступа мржња према власти, бес. То су теме мог романа“, открива писац. Памук отуда не истражује само реакције људске заједнице на смртоносну болест, већ и начин на који се ствара нови поредак који би се супротставио снажној, смртоносној епидемији. „Желео сам да мој роман буде студија о стварању малих, независних нација, о открићу њихове аутентичности и језика, развијању секуларне митологије, претварању режима старе империје у државу. Он не треба да упућује на историју Турске или Отоманске империје јер је то универзална прича о развоју нација“, наглашава Памук. Нема демократије у Турској Турска држава, међутим, успела је да пронађе сличност између једног од главних (фиктивних) јунака последњег Памуковог романа и оснивача модерне Турске Мустафе Кемала Ататурка због чега је против турског нобеловца подигнута оптужница због исмевања турске заставе. Памук је раније био гоњен за „вређање турског народа“ након што је јавно говорио о убиству Јермена и Курда 1915. године. Те оптужбе су одбачене 2006. – исте године, када је Памук добио Нобелову награду за књижевност.„У почетку био сам преплашен овом оптужбом. Сада када сам у Истанбулу, не бринем. Рећи да је моја књига критика политике Кемала Ататурка је надреално. Срећом, моја ме слава штити. Али ако ме питате за демократију – у Турској је нема. Неки од мојих пријатеља који су критичари, новинари, уметници, данас су у затвору. Без слободе говора, демократија не постоји“, закључује Памук.
https://sputnikportal.rs/20211115/cuveni-turski-nobelovac-pod-istragom-zbog-navodnog-vredjanja-ataturka--1131599627.html
https://sputnikportal.rs/20211007/ko-je-nobelovac-abdulrazak-gurna--pisac-nasledja-kolonijalizma-iznad-politicke-korektnosti-1130481479.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, орхан памук, друштво
култура, орхан памук, друштво
Орхан Памук за Спутњик: Нобелова награда ме штити, али ме чини и метом
19:41 15.12.2021 (Освежено: 14:12 16.12.2021) Ако оптужите Орхана Памука да је увредио оснивача модерне турске државе Кемала Ататурка, то ће продати новине и попримити планетарне димензије. Искрено, мислим да све што ми се догађа има више везе с љубомором него с политиком. Моја ме слава штити, али ме чини и метом, јер има толико љубоморе, каже за Спутњик Орхан Памук.
На представљању првог иностраног превода најновијег Памуковог романа „Ноћи куге“, чувени турски нобеловац обратио се путем видео линка мањем броју новинара и представио најновију књигу због које је, већ неко време, на мети власти због вређања Ататурка.
Роман „Ноћи куге“ смештен на измишљеном отоманском острву у време треће светске епидемије кугe крајем 19. и почетком 20. века, објављен је у време када се свет бори с највећом савременом кугом: пандемијом вируса корона. Први превод на страни језик управо је објавио његов српски издавач, кућа Геопоетика.
„Писао сам овај роман пет година, али сам размишљао о њему четири деценије. У неколико претходних књига које је објавила Геопетика као што су ’Тиха кућа’ и ’Бела тврђава’ назиру се трагови ове велике теме, али је чињеница да ми је било потребно 35 година да истражујем и психолошки се припремим за овај роман“, рекао је Памук на промоцији књиге.
Предрасуда је да су муслимани фаталисти
Кроз причу о острву погођеном кугом, Памук даје панорамску слику последњих дана Османског царства: од страха пред смрћу до противљења здравственом закључавању, од ходочасничких бродова до побуна против карантина, уз неизоставно разматрање темељних питања живота, смрти и љубави.
„У почетку сам о овом роману размишљао као о егзистенцијалистичком делу које ће садржати теме као што су индивидуалност, страх, сукоб с смрћу. То ме је довело до питања оријентализма и фатализма. Оријентализам је дискурс који је Запад осмислио да опише муслиманску, источњачку културу и ја сам дуго размишљао о томе да напишем књигу која ће се обрачунати с предрасудом да су муслимани фаталисти. Радњу сам сместио за време треће светске епидемије куге која је почела 1894. године, у време када је неписменим људима, сељацима, било тешко наметнути и објаснити шта је карантин“, наводи Памук.
Он подсећа да је било много аутора који су писали о овој пошасти, а најпознатији је роман Албера Камија „Куга“ који болест користи као метафору за нацистичку Немачку и њену инвазију на Европу. Међу Памуковим узорима су и Данијел Дефо и његова књига „Година куге“ као и историјски роман италијанског писца Алесандра Манзонија „Заручници“.
„Ниједан од ових писаца није живео за време епидемије, али су истраживали о томе. Ни ја нисам живео у време пандемије куге, али јесам за време корона вируса“, истиче турски нобеловац.
Пандемија подстиче порицање и бес
„Хтео сам да истражим како људско биће реагује на било какву масовну болест и схватио да прво настаје снажна реакције, било да је реч о корони или куги, а то је порицање. То поприма веће димензије да владе, у порицању болести, понекад криве народ. Људи отуда постају сумњичави једни према другима, потом следи депресија и нова организација. Дакле, народ мора да се организује у новим околностима, после чега наступа мржња према власти, бес. То су теме мог романа“, открива писац.
Памук отуда не истражује само реакције људске заједнице на смртоносну болест, већ и начин на који се ствара нови поредак који би се супротставио снажној, смртоносној епидемији.
„Желео сам да мој роман буде студија о стварању малих, независних нација, о открићу њихове аутентичности и језика, развијању секуларне митологије, претварању режима старе империје у државу. Он не треба да упућује на историју Турске или Отоманске империје јер је то универзална прича о развоју нација“, наглашава Памук.
Нема демократије у Турској
Турска држава, међутим, успела је да пронађе сличност између једног од главних (фиктивних) јунака последњег Памуковог романа и оснивача модерне Турске Мустафе Кемала Ататурка због чега је против турског нобеловца подигнута оптужница због исмевања турске заставе. Памук је раније био гоњен за „вређање турског народа“ након што је јавно говорио о убиству Јермена и Курда 1915. године. Те оптужбе су одбачене 2006. – исте године, када је Памук добио Нобелову награду за књижевност.
„У почетку био сам преплашен овом оптужбом. Сада када сам у Истанбулу, не бринем. Рећи да је моја књига критика политике Кемала Ататурка је надреално. Срећом, моја ме слава штити. Али ако ме питате за демократију – у Турској је нема. Неки од мојих пријатеља који су критичари, новинари, уметници, данас су у затвору. Без слободе говора, демократија не постоји“, закључује Памук.
