https://sputnikportal.rs/20211218/buducnost-je-u-spoju-uzvisene-snage-istoka-i-duhovnih-sila-evrope-1132550429.html
Будућност је у споју узвишене снаге Истока и духовних сила Европе
Будућност је у споју узвишене снаге Истока и духовних сила Европе
Sputnik Србија
Димитрије Митриновић био је противник колонијализма и расизма, при чему је критиковао Европу која се, као колонијална сила, водила интересима и понашала... 18.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-18T16:27+0100
2021-12-18T16:27+0100
2021-12-18T16:27+0100
култура
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/11/1132550404_0:0:2730:1537_1920x0_80_0_0_546a2188dc5cb48e982890d2077ac56b.jpg
Његова књига „Видовњаци“ даје ауторову замисао о томе ко је био Димитрије Митриновић, Младобосанац и мистик, припадник чудних тајних друштава који се на прагу Првог светског рата обрео у Лондону где је, у кругу авангардних интелектуалаца, између два светска рата, стварао визију бољег друштва. У периоду између два рата, Европа није била раздвојена на источну и западну. Три велике културне заједнице – романска, германска и словенска – биле су тесно повезане међународним интелектуалним везама. Да би нагласио ту европску димензију, Гвидо ван Хенгел је за своју књигу „Видовњаци“ изабрао тројицу типичних европских протагониста. Поред Митриновића, ту су немачко-јеврејски филозоф Ерих Гуткинд и холандски психијатар и утописта Фредерик Ван Еден. Они су сањари и пророци који су, у деценијама револуција, светских ратова и економских криза, на раскрсници идеологија били духовне вође. Фашизам и нацизам имали улогу религије „После Ајнштајнове теорије, Фројдове психоанализе, Ничеове филозофије и индустријске револуције, људи су, у првој половини двадесетог века, тражили нову религију. Разне политичке идеје као што су фашизам, нацизам, чак и комунизам имали су, за народе, функцију религије која објашњава све. Са утемељењем психоанализе, акценат није био на тражењу новог друштва, већ на проналажењу новог човека. Отуда су наука, идеологија и психологија заузели место које је некад имала религија“, каже за Спутњик Гвидо ван Хенгел. Овај холандски историчар који је студирао у Гронингену, Јени и Београду и докторирао на теми Младе Босне, за Спутњик открива како се заинтересовао за новију историју Балкана и том приликом сусрео се с ликом и делом Димитрија Митриновића. „Рођен сам 1980. године и док сам одрастао деведесетих, на телевизији сам пратио шта се дешавало на Балкану и заинтересовао се за историју њених држава. Историју Балкана почео да сам изучавам прво на универзитету у Немачкој, где је било потребно познавати језик који се говори на Балкану и тако сам дошао у Србију. Припремајући се за докторску тезу, почео сам да истражујем све о мрежи Младе Босне, о томе како је Гаврило Принцип био интелектуално, политички повезан са мислиоцима и револуционарима из Србије, Аустроугарске, западне Европе“, наводи Хенгел. Залагао се за уједињену Југославију и Европу Један од припадника Младе Босне био је и Димитрије Митриновић, филозоф, критичар, преводилац. Из Босне је отишао уочи Првог светског рата и нашао се у Лондону одакле је заговарао своје авангардне идеје као што су уједињена Југославија и јединствена Европа коју чине све државе, без обзира на религију, традицију и историју. Иако је писао писма Хитлеру, краљу Александру, дружио се с великим авангардним сликаром Василијем Кандинским, Митриновић је остао заборављен у нашој култури, а његово дело први је оживео Предраг Палавестра у књизи „Догма и утопија Димитрија Митриновића“. Пре свега познат као велики поборник уједињења јужних Словена, Митриновић је у стварању Југославије видео почетак много већег процеса према уједињењу Европе, а потом и човечанства.„Митриновићеве идеје јесу биле испред времена и доста га људи није разумело. То је мислилац који је имао идеје на којима се заснива Европска унија. Морам рећи и то да је двадесетих и тридесетих година 20. века било доста интелектуалаца који су размишљали о Европској унији. Оно што Митриновића од њих разликује јесте то што је он заговарао и синтезу Азије и Европе. Данас се у Србији доста говори о односу с Кином, што је ново, а за тадашње време, за читаву Европу, то је било непојмљиво“, истиче Хенгел. „Култура за Митриновића значи да сваки појединац може да носи све те културе у себи, дакле и западну духовност и источњачки инстинкт. Синтеза отуда није само сједињавање култура, већ синтеза у једној особи“, тврди наш саговорник. Рат је болест друштва Под утицајем нових открића у науци и психологији, Митриновић је о човечанству говорио као о великом телу у којем сваки народ – или раса – игра кључну улогу како би се тело одржало здравим. Будући да је свет видео као органску целину, рат је доживљавао као болест, поремећен однос у организму. „За време рата доста интелектуалца је мислило да ће рат довести до стварања новог човека. Међутим, то је био човек по немачком стилу, по француском стилу, италијанском. Национализам је био важан и сви интелектуалци су повезивали свој национализам с идејама доласка новог човека, новог божанства… Митриновић и Ван Еден, такође су се залагали за те идеје, али без национализма. То се мени посебно допало“ признаје аутор „Видовњака“. Човечанству су потребни нови видовњаци На питање ко су савремени видовњаци, Хенгел каже да су због демократизације интернета, многи „видовњаци“ ступили на сцену, од којих су многи, заправо, шарлатани, жељни профита. Док они шире своје визије, Митриновићеве теорије и дан данас одјекују. „Иако се ’Видовњаци’ односе на прву половину двадесетог века, то је књига за наше доба. После краја историје, после Хладног рата сви су мислили да ће свет постати либералнији, отворенији, међутим, то се није десило. Човечанство се суочава са великим проблемима као што су природа, капитализам, крах демократије, сукоб Истока и Запада и потребне су му нове идеје. Много тога можемо научити од видовњака који су, отвореног духа, тражили нова решења за проблеме 20. века. Ми морамо да отворимо очи, свест и дух како бисмо пронашли нешто ново. Верујем у то“, закључује Гвидо ван Хенгел.
https://sputnikportal.rs/20211130/krajnja-desnica-brani-evropu-u-ratu-koji-bukti-predvidjanja-danskog-pisca-jens-martina-eriksena-1132028644.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, друштво
Будућност је у споју узвишене снаге Истока и духовних сила Европе
Димитрије Митриновић био је противник колонијализма и расизма, при чему је критиковао Европу која се, као колонијална сила, водила интересима и понашала инстинктивно. После краха колонијализма, Митриновић је будућност човека видео у спајању инстинктивно узвишене источне снаге и духовних сила Европе, каже за Спутњик холандски писац Гвидо ван Хенгел.
Његова књига „Видовњаци“ даје ауторову замисао о томе ко је био Димитрије Митриновић, Младобосанац и мистик, припадник чудних тајних друштава који се на прагу Првог светског рата обрео у Лондону где је, у кругу авангардних интелектуалаца, између два светска рата, стварао визију бољег друштва.
У периоду између два рата, Европа није била раздвојена на источну и западну. Три велике културне заједнице – романска, германска и словенска – биле су тесно повезане међународним интелектуалним везама. Да би нагласио ту европску димензију, Гвидо ван Хенгел је за своју књигу „Видовњаци“ изабрао тројицу типичних европских протагониста. Поред Митриновића, ту су немачко-јеврејски филозоф Ерих Гуткинд и холандски психијатар и утописта Фредерик Ван Еден. Они су сањари и пророци који су, у деценијама револуција, светских ратова и економских криза, на раскрсници идеологија били духовне вође.
Фашизам и нацизам имали улогу религије
„После Ајнштајнове теорије, Фројдове психоанализе, Ничеове филозофије и индустријске револуције, људи су, у првој половини двадесетог века, тражили нову религију. Разне политичке идеје као што су фашизам, нацизам, чак и комунизам имали су, за народе, функцију религије која објашњава све. Са утемељењем психоанализе, акценат није био на тражењу новог друштва, већ на проналажењу новог човека. Отуда су наука, идеологија и психологија заузели место које је некад имала религија“, каже за Спутњик Гвидо ван Хенгел.
Овај холандски историчар који је студирао у Гронингену, Јени и Београду и докторирао на теми Младе Босне, за Спутњик открива како се заинтересовао за новију историју Балкана и том приликом сусрео се с ликом и делом Димитрија Митриновића.
„Рођен сам 1980. године и док сам одрастао деведесетих, на телевизији сам пратио шта се дешавало на Балкану и заинтересовао се за историју њених држава. Историју Балкана почео да сам изучавам прво на универзитету у Немачкој, где је било потребно познавати језик који се говори на Балкану и тако сам дошао у Србију. Припремајући се за докторску тезу, почео сам да истражујем све о мрежи Младе Босне, о томе како је Гаврило Принцип био интелектуално, политички повезан са мислиоцима и револуционарима из Србије, Аустроугарске, западне Европе“, наводи Хенгел.
Залагао се за уједињену Југославију и Европу
Један од припадника Младе Босне био је и Димитрије Митриновић, филозоф, критичар, преводилац. Из Босне је отишао уочи Првог светског рата и нашао се у Лондону одакле је заговарао своје авангардне идеје као што су уједињена Југославија и јединствена Европа коју чине све државе, без обзира на религију, традицију и историју. Иако је писао писма Хитлеру, краљу Александру, дружио се с великим авангардним сликаром Василијем Кандинским, Митриновић је остао заборављен у нашој култури, а његово дело први је оживео Предраг Палавестра у књизи „Догма и утопија Димитрија Митриновића“.
Пре свега познат као велики поборник уједињења јужних Словена, Митриновић је у стварању Југославије видео почетак много већег процеса према уједињењу Европе, а потом и човечанства.
„Митриновићеве идеје јесу биле испред времена и доста га људи није разумело. То је мислилац који је имао идеје на којима се заснива Европска унија. Морам рећи и то да је двадесетих и тридесетих година 20. века било доста интелектуалаца који су размишљали о Европској унији. Оно што Митриновића од њих разликује јесте то што је он заговарао и синтезу Азије и Европе. Данас се у Србији доста говори о односу с Кином, што је ново, а за тадашње време, за читаву Европу, то је било непојмљиво“, истиче Хенгел.
„Култура за Митриновића значи да сваки појединац може да носи све те културе у себи, дакле и западну духовност и источњачки инстинкт. Синтеза отуда није само сједињавање култура, већ синтеза у једној особи“, тврди наш саговорник.
Под утицајем нових открића у науци и психологији, Митриновић је о човечанству говорио као о великом телу у којем сваки народ – или раса – игра кључну улогу како би се тело одржало здравим. Будући да је свет видео као органску целину, рат је доживљавао као болест, поремећен однос у организму.
„За време рата доста интелектуалца је мислило да ће рат довести до стварања новог човека. Међутим, то је био човек по немачком стилу, по француском стилу, италијанском. Национализам је био важан и сви интелектуалци су повезивали свој национализам с идејама доласка новог човека, новог божанства… Митриновић и Ван Еден, такође су се залагали за те идеје, али без национализма. То се мени посебно допало“ признаје аутор „Видовњака“.
Човечанству су потребни нови видовњаци
На питање ко су савремени видовњаци, Хенгел каже да су због демократизације интернета, многи „видовњаци“ ступили на сцену, од којих су многи, заправо, шарлатани, жељни профита. Док они шире своје визије, Митриновићеве теорије и дан данас одјекују.
„Иако се ’Видовњаци’ односе на прву половину двадесетог века, то је књига за наше доба. После краја историје, после Хладног рата сви су мислили да ће свет постати либералнији, отворенији, међутим, то се није десило. Човечанство се суочава са великим проблемима као што су природа, капитализам, крах демократије, сукоб Истока и Запада и потребне су му нове идеје. Много тога можемо научити од видовњака који су, отвореног духа, тражили нова решења за проблеме 20. века. Ми морамо да отворимо очи, свест и дух како бисмо пронашли нешто ново. Верујем у то“, закључује Гвидо ван Хенгел.
