https://sputnikportal.rs/20211220/kraj-za-nezavrsene-zgrade-u-srbiji-investitori-imaju-rok-od-cetiri-godine-da-zavrse-posao-ili-1132632702.html
Крај за незавршене зграде у Србији: Инвеститори имају рок од четири године да заврше посао или...
Крај за незавршене зграде у Србији: Инвеститори имају рок од четири године да заврше посао или...
Sputnik Србија
Напуштене и запуштене грађевине у Србији, којих је највише у престоници, требало би да буду не само прошлост најдаље за четири године, него и извор прихода и... 20.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-20T19:00+0100
2021-12-20T19:00+0100
2022-08-26T13:09+0200
економија
економија
грађевина
србија – економија
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112262/13/1122621342_0:0:3000:1688_1920x0_80_0_0_93003ee9a3a178ae78b5095ede377270.jpg
Зграде напола довршене, на којима нико годинама ништа не ради, добиће још једну шансу да буду приведене намени. Инвеститори који су до 11. септембра 2009. добили грађевинске дозволе , према изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, имају још четири године да их заврше и прибаве употребне дозволе.Да заврше започето још четири годинеПроцењује се да у Србији има чак 20.000 незавршених објеката, највише у престоници. Први корак је попис градилишта како би се дошло до тачног броја напуштених пословних и стамбених објеката о чијем дугом трајању најбоље сведочи из њих изникло дрвеће које је увелико надвисило грађевину.Колико год да се, како каже наш саговорник, такве ситуације данас ретко дешавају, чињеница је да од грађевина које нису приведене намени нема корист ни локална заједница, ни инвеститор. Оцена је да су сада на потезу локалне самоуправе које треба да попишу градилишта како би се дошло до тачног броја запарложених незавршених пословних и стамбених објеката. После тога би онима који не испуњавају обавезе требало да стигну и решења о порезу на имовину.Сви на штети„Наравно да је велика штета не само за изглед града где имате неке напуштене, незавршене објекте, већ постоји тај део финансијске штете, због неплаћања пореза на имовину. Опет, с треће стране, све то што је започето, чињеница је да је у неком тренутку било потреба града. Све су то неки садржаји који, чим су започети, у неком тренутку су требали граду, па требају и даље“, сматра Стојчић.Он подсећа да је по закону, инвеститор дужан да приликом пријаве радова наведе и рок за извођење радова. Подразумева се да неко ко почиње објекат има обезбеђења и финансијских средстава да градњу заврши у предвиђеном року. Зато сматра да је идеја измена закона да свако то озбиљно схвати, да се све то рашчисти, да не постоје нејасне ситуације, да инвеститори не схвате олако тај временски период који сами напишу за извођење објекта.Главни урбаниста Београда сматра да је рок од четири године оптималан.Довољан рокНа питање колико је незавршених објеката у престоници, он каже да нема прецизне бројке, али да је сигурно реч о хиљадама.Да ли је то осам или 10 хиљада не могу да кажем, али сигурно да има пуно објеката , што је реално проблем, напомиње наш саговорник, али и додаје да има доста обкјеката који су у функцији, завршени су, али нису прибавили употребну дозволу. То је, како истиче, посебно неодрживо када су у питању стамбене зграде где без употребне дозволе није могуће закључити уговоре о пружању комуналних услуга.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
недовршене зграде, нови рок инвеститорима, за завршетак зграда шетири године, плаћање пореза на имовину за згарде које нису приведене намени, на штети локална заједница и инвеститори,
недовршене зграде, нови рок инвеститорима, за завршетак зграда шетири године, плаћање пореза на имовину за згарде које нису приведене намени, на штети локална заједница и инвеститори,
Крај за незавршене зграде у Србији: Инвеститори имају рок од четири године да заврше посао или...
19:00 20.12.2021 (Освежено: 13:09 26.08.2022) Напуштене и запуштене грађевине у Србији, којих је највише у престоници, требало би да буду не само прошлост најдаље за четири године, него и извор прихода и за локалну заједницу и за инвеститоре када се приведу намени. По оцени главног градског урбанисте Београда, Марка Стојчића, то је довољно времена да проблем буде решен.
Зграде напола довршене, на којима нико годинама ништа не ради, добиће још једну шансу да буду приведене намени. Инвеститори који су до 11. септембра 2009. добили грађевинске дозволе , према изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, имају још четири године да их заврше и прибаве употребне дозволе.
Да заврше започето још четири године
„Највећи број тих објеката је заустављен, напуштен, када је почела економска криза 2007-2008. године, када је велики број инвеститора због финансијских проблема престао да ради, пропао, отишао у стечај. Решава се један по један случај у правним поступцима. Или бивају продавани, или некадашњи власници успевају да економски затворе своје проблеме и настављају да раде. То је видљиво нама који смо, што се каже, унутар система“, истиче за Спутњик Стојчић.
Процењује се да у Србији има чак 20.000 незавршених објеката, највише у престоници. Први корак је попис градилишта како би се дошло до тачног броја напуштених пословних и стамбених објеката о чијем дугом трајању најбоље сведочи из њих изникло дрвеће које је увелико надвисило грађевину.
Колико год да се, како каже наш саговорник, такве ситуације
данас ретко дешавају, чињеница је да од
грађевина које нису приведене намени нема корист ни локална заједница, ни инвеститор. Оцена је да су сада на потезу локалне самоуправе које треба да попишу градилишта како би се дошло
до тачног броја запарложених незавршених пословних и стамбених објеката. После тога би онима који не испуњавају обавезе требало да стигну и
решења о порезу на имовину.
„Наравно да је велика штета не само за изглед града где имате неке напуштене, незавршене објекте, већ постоји тај део финансијске штете, због неплаћања пореза на имовину. Опет, с треће стране, све то што је започето, чињеница је да је у неком тренутку било потреба града. Све су то неки садржаји који, чим су започети, у неком тренутку су требали граду, па требају и даље“, сматра Стојчић.
Он подсећа да је по закону, инвеститор дужан да приликом пријаве радова наведе и рок за извођење радова. Подразумева се да неко ко почиње објекат има обезбеђења и финансијских средстава да градњу заврши у предвиђеном року. Зато сматра да је идеја измена закона да свако то озбиљно схвати, да се све то рашчисти, да не постоје нејасне ситуације, да инвеститори не схвате олако тај временски период који сами напишу за извођење објекта.
Главни урбаниста Београда сматра да је рок од четири године оптималан.
„Правни поступци сигурно могу да се заврше у том року, те ће и власници објекта да иницирају то, с обзиром на то да ће у супротном да изгубе право, што у правном смислу може да значи да морају да поруше објекат ако га не заврше. Ако не испуните неки рок или објекат прелази у власништво државе, или мора да буде порушен“, указао је Стојчић.
На питање колико је незавршених
објеката у престоници, он каже да нема прецизне бројке, али да је сигурно реч о хиљадама.
Да ли је то осам или 10 хиљада не могу да кажем, али сигурно да има пуно објеката , што је реално проблем, напомиње наш саговорник, али и додаје да има доста обкјеката који су у функцији, завршени су, али нису прибавили употребну дозволу. То је, како истиче, посебно неодрживо када су у питању стамбене зграде где без употребне дозволе није могуће закључити уговоре о пружању комуналних услуга.
