Мађарски чврст вето открива нејединство Запада према Додику и Српској – Шмит подиже улог
16:53 20.12.2021 (Освежено: 15:25 07.03.2023)
© AFP 2023 / Joe Klamar /
Пратите нас
Мађарски вето на увођење санкције Републици Српској од стране ЕУ знак је да нема јединствене политике која се води према РС, мишљење је аналитичара Стевице Деђанског. У исто време, Кристијан Шмит тзв. високи представник у БиХ, претњама уместо да спушта он диже тензије, закључује Владе Симовић, политиколог из Бањалуке.
Деђански каже да Мађарска није усамљена у том ставу и верује да би још неке државе могле да посегну за ветом уколико ЕУ посегне за драконским мерама које најављује.
Мађарски вето знак нејединства ЕУ
„Притисак који је постојао над Србијом од стране западног фактора због Косова и Метохије преусмерен је на РС, очекујући да ће ту имати лакшу прођу и да ће имати јединствену политику око притисака на РС који би требало да резултира укидањем Српске. Међутим, Мађарска је показала доследну политику и схватање да без уважавања српског питања нема ни стабилности ни мира и то су више пута рекли,“ подсећа Деђански.
Понашање Мађара показује да нису ограничени политиком ЕУ, мишљење је саговорника Спутњика, као што је то случај са већином њених чланица које су постале протекторат Америке.
Симовић подсећа да су Срби, а посебно РС и Милорад Додик, одувек у једном делу запада били и остали лоши момци. И све то захваљујући лошој слици која се о њима ствара, а не због реалног стања.
„Јавно мњење у Европи у огромној мери простор у РС као и њене представнике још од деведесетих доживљава као реметилачки фактор у БиХ што не одговара стварности на терену. На то су утицали и данас утичу разне лобистичке структуре захваљујући политикама које су још тада пројектовали неолиберални кругови, и та атмосфера је пренета и на данашњицу. То се није у огромној мери променило јер се иде по једном обрасцу који је зацртан без обзира што РС инсистира на уставности и поштовању Дејтонског споразума,“ каже Симовић.
Шмит долива „уље на ватру“
Глас Мађарске јесте, како каже, битан, али питање је да ли је и довољан у смислу да и остатак ЕУ буде заинтересована за стварно стање ствари у Републици Српској.
„Један део земаља ЕУ где су почеле да снаже суверенистичке идеологије почиње да јача и они схватају да РС не ради ништа друго осим што тражи поштовање Дејтонског мировног споразума. То је Мађарска увидела али то на жалост није случај са осталим чланицама ЕУ, посебно у Немачкој, Француској и другим кључним земљама ЕУ негативно оријентисане према РС вероватно зато што су под утиском разних интересних група које су пробошњачки оријентисане,“ верује Симовић.
У идејном смислу, напомиње он, то је систем који је тешко редефинисати и била би потребна социјализација европског простора да би се објективније гледало на дешавања у БиХ и на РС. „Уље на ватру“ додаје и тзв. високи представник Кристијан Шмит који за Додика каже да је „прешао границу реторичког потпиривања ватре“, а у ствари је он који својим претњама то ради.
„Такозвани високи представник за БиХ је дошао са мандатом који РС не признаје, а његова сврха кад је реч о Дејтонском мировном споразуму је одавно прошла. Он у БиХ делује као политички инструмент дела света који преко њега желе да остваре продор њихове политике на овом простору. Политички је дегутантна и није примерена савременом свету и демократији политика уцена, притисака и претњи коју господин Шмит као сви његови претходници наставља ка РС. То није добро јер требало би да мири и балансира међу странама, а не да једну страну заступа. На жалост, његова је политика таква,“ напомиње Симовић.
На питање, хоће ли Шмит, како тврди, против РС употребити сва „расположива оружја“, почев од бонских овлашћења па надаље или не, Симовић каже:
„Политика уцене је примењивана и раније , а мислим да у РС постоји јасан и широк консензус око отпора о наметању било каквог решења које би угрозило институционално функционисање РС и њене надлежности. Реакција би сигурно била данас другачија него што је била раније.“
Бонска овлашћења тешко употребљива
Симовић напомиње и да би због промене односа на глобалној сцени примена бонских овлашћења од стране тзв високог представника данас била тежа.
Подсећања ради Кристијан Шмит је рекао је „да је члан Председништва БиХ Милорад Додик "прекорачио линију реторичког потпиривања ватре, поништавајући одлуке високог представника и не признајући Уставни суд БиХ". Он је у интервјуу за немачки "Зиддојче цајтунг" објаснио да је његова обавеза да обезбеди цивилно спровођење Дејтонског споразума, као што стоји у Анексу 10, како би заштитио БиХ од распада. Шмит је нагласио да су му на располагању Бонска овлашћења која укључују и смену политичара који крше Дејтон, али, додао је, "из најубојитијег топа не смемо да пуцамо све док постоје друга средства".
Он очекује да ће ЕУ наћи начин да се Милораду Додику уведу санкције које је спречила Шпанија као и да је Савет за спровођење мира (ПИЦ) почетком месеца потврдио да ће свако кршење Дејтонског споразума имати последице, али да се тренутно још воде разговори са Додиком. Он је истакао и да зна " да Додику хитно треба новац, као и да са ММФ-ом, Светском банком, ЕБРД-ом успешно радим на томе да Додик новац добије само под строгим условима.“ Мађарска је најавила да ће уложити вето уколико ЕУ одлучи да Милораду Додику уведу санкције.
