https://sputnikportal.rs/20211220/ruski-trag-u-atentatu-na-kenedija-sta-otkrivaju-nedavno-deklasifikovani-dokumenti-cia-1132638060.html
Руски траг у атентату на Кенедија: Шта откривају недавно декласификовани документи ЦИА
Руски траг у атентату на Кенедија: Шта откривају недавно декласификовани документи ЦИА
Sputnik Србија
Има ли у случају убиства америчког председника Џона Кенедија иједне информације која би на било који начин доказивала да је Ли Харви Освалд био агент ЦИА или... 20.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-20T22:18+0100
2021-12-20T22:18+0100
2021-12-20T22:18+0100
свет
анализе и мишљења
русија
америка
џон кенеди
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/14/1132637953_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_1c1316f3c0635a1cfd92721c643b824c.jpg
Једно од главних питања америчке политике – „Ко је убио Џона Кенедија“ – и даље интригира. Званична верзија гласи да је атентат самостално извршио психопата. И можда заиста не би остало сумње у то кад би најзад скинули ознаку тајности са свих докумената. Али то се одлаже, опет и изнова. А њихово делимично објављивање само долива уље на ватру.Једна пушка - три хицаБило је то предизборно путовање у проблематичну државу - Џон Кенеди је схватао да посета Даласу неће бити лака и да га још чека борба за добијање гласова Тексашана. Маршруту лимузине са пратњом за тај 22. новембар 1963.године разрађивали су агенти тајне службе, али она није била тајна. Локалне штампа је известила о свим детаљима.Главна улица, дуга лимузина са отвореним кровом, неколико мотоцикала, много људи и камера, на сату 12:30. Кенеди се прво хвата за раме, после недколико тренутака метак му пролази кроз главу. Супруга Жаклиа, очевидно у шоку, пење се на гепек да би покупила део мозга. Ти кадрови моментално доспевају на тв екране, трагедија се заправо одигравала у директном преносу.Званичну верзију догађаја потврдила је десет месеци касније комисија на челу са председником Врховног суда Елром Вореном. Информације о догађају прикупљало је 80 службеника ФБИ, који су обавили преко 25 хиљада саслушања и сачинили две и по хиљаде извештаја на десетинама хиљада страница.У пресуди се каже: Ли Харви Освалд је трипут опалио из карабина. Злочинац се налазио на шестом спрату зграде школске библиотеке. Први метак прошао је Кенедију кроз врат и ранио гувернера Тексаса Џона Коналија који је седео на предњем седишту аутомобила. Други је погодио Кенедија у потиљак. Издахнуо је после пола сата.Освлад је, према званичној верзији, деловао сам. Два дана након што је приведен, док су га пребацивали из полицијске станице, на њега је пуцао власник локалног ресторана, наводно из личних разлога.Закључци комисије одмах су дочекани салвом критика. Тада су многи изражавали сумњу, а не верују ни сада: колико је било хитаца и нападача, који су Освалдови мотиви и да ли је уопште крив. Сваки детаљ изазива полемике. Мноштво је алтернативних верзија. А документи истраге објављивани су крајње нерадо.Извучено из архивеКонгрес је 1992. године донео закон који налаже да се све што је везано за убиство обелодани у року од 25 година. Међутим, то се није десило ни до 2017. године – по ознако „строго поверљиво“ остало је око 10 одсто архива Воренове комисије. Администрација Доналда Трампа наредила је да се обелодани још 2.800 докумената, али ни то ни издалека није потпуни списак.У октобру се очекивао нови пакет докумената, али је Џо Бајден то одложио на пар месеци. Информације које су се 15. децембра појавиле на сајту Националног архива. Националне управе архива и евидентија су само мали део. Остало обежавају да ће ообјавити наредне године. Филип Шенон, стручњак за случај Кенедија, изјавио је за часопис “Политико“ да део докумената неће бити никада декласификован - из безбедносних разлога.Сто педесет фајлова који су свима постали доступни не садрже сензационална открића, али ту има доста з анимљивих ствари. У центру пажње је наводни „совјетски траг” и Освалдова веза са Кубом.Гост у Совјетској Русији„Добар дан. Овде Ли Харви Освалд. Био сам код вас прошле суботе и разговарао са конзулом. Не сећам се његовог презимена, али је обећао да ће послати телеграм у Вашингтон. Желео бих да знам има ли неких неких вести?", забринуто је питао неки човек запосленог у совјетској амбасади у Мексику, који се у том тренутку јавио на телефон.ЦИА је пресрела овај разговор. Према њиховој верзији, са Освалдом преко телефона није разговарао дипломата, већ совјетски шпијун Валериј Костиков. Ово се догађало два месеца пре убиства председника. Истина, сама чињеница да је Освалд комуницирао са Русима није ни тада била изненађење, јер је он три године живео у СССР.У Совјетски Савез је отишао октобра 1959.године, мало пре него што је напунио двадесет година. Када је служио у поморској пешадији, наводно је научио руски језик и од плате уштедео 1.500 долара.Добио је визу у Хелсинкију, возом стигао до Москве и практично одмах изразио жељу да добије држављанство. А да га не би депортовали, нанео је себи повреде. На крају је успео да се настани у Минску – радио је у фабрици електронике, дали су му кров над главом али је овај чудни гост био под сталном присмотром.Причу о бекству бившег пешадинца неки амерички листови објавили су на насловној страни. Зато је он био доста позната личност. После пар годинаОсвалд се предомислио и више није хтео да остане у совјетској Русији, јер му се живот тамо чинио прилично досадним. И вратио се кући – са женом Рускињом Марином и ћеркицом. Населили су се у Даласу.Авантуре Американке у МосквиСудећи по архивским документима објављеним 15. децембра, ФБИ је међу америчким новинарима имао доста „пријатног“ саговорника – Нормана Реја Раниона. Он је извештао о Кенедијевој предизбовној кампањи и Кубанској ракетној кризи (у октобру 1962.године). Новинар је надлежним органима испричао о својим познанствима са совјетским колегама. У белешци од 24. октобра 1962.године он износи своје утиске о дописнику „Известија“ из Вашингтона Барсукову.А у следећем документу од 8. новембра 1962.године Ранион описује представници ФБИ новинарку Алин Мосби, која је тада радила у Москви. Једном приликом су је нашли у јарку – делимично раздевену. Прегледали су је у америчком амбасади и дошли до закључка да су жену надрогирали. Иако та прича није повезана с убиством Кенедија, ипак је прикључена уз случај, ваљда зато што је Мосбијева интервјуисала Освалда док је живео у Минску.Мосбијева је била први амерички дописник коју је велика информативна слсужба послала у Москву а затим у Пекинг. Сећања из Русије изнела је у кљизи „Поглед из Народне улице број 13“. Преминула је1998.године, док је Ранион умро 2015. у 85.години живота. На педесету годишњицу атентата на председника САД, он је написао колумну која је изазвала мноштво коментара попут „Освалд то није урадио“. „Добро, то су урадили ванземљаци“, шалио се новинар.Ево још неких „совејтских трагова“ у декласификованим материјалима: 5.марта 1964.године ЦИА захтева од своје оперативне канцеларије да затражи информације о 19 совјетских грађана који су живели у Минску. А недељу дана касније – информације о Минску из угла историје и геополитике.Узгред буди речено, Москва је тада поделила са Вашингтоном све што јој је било познато о боравку Освалда у СССР. Совјетска штампа је писала о њему као о „неуротичном манијаку и издајнику своје земље“.Постоји и фајл у ком се наводи како је службеник совјетске амбасаде у Аустралији (наводно возач Пољак) два пута звао америчко дипломатско представништво у Канбери. Први пут се то десило 15.октобра 1962.године годину дана пре убиства председника. Он је отворено причао о томе да се планира атентат на председника Кенедија за који су наручиоци убиства били спремни да плате сто хиљада долара. Аустралијске обавештајне службе са којима је ЦИА разговарала о овим позивима, назвале су доушника лудим. Осим тога, у Канбери у совјетској амбасади није идентификован ниједан Пољак.Кубански мотивиЈедна од теорије завере гласи да су Кенедија уклонили ЦИА и Пентагон уз помоћ миграната са Кубе који су мрзели америчког председника због његове одлуке да не врши инвазију на острво и да не свргне Фидела Кастра. Таква мирољубивост разочарала је и војску, и обавештајне службе и чак мафију. Сматра се да је угоститељ Руби, који је убио Освалда, заправо био мафијаш. За ову верзију не постоје никакви докази, међутим, Куба се прилично често спомиње у објављеним документима.Крајем септембра 1963.године Освалд је допутовао у Мексико Сити и поднео захтев за транзитну визу у кубанској амбасади, наводећи да жели да посети острво на путу за СССР. Пет дана се врзмао по конзулатима, свађао са службеницима и на крају су га ипак одбили. Кубанци су се по свему судећи уплашили да ће он пре наштетити него помоћи у изградњи социјализма. Током истраге, појавиле су се претпоставке да је Освалд покушавао да добије визу да би имао где да побегне након убиства.Фајл од 14. маја 1963. је извештај посвећен "субверзивној активности Кубе" у Латинској Америци. Следи документ ЦИА без датума – руком написан и везан по свој прилици за боравак Лија Освалда у Мексико Ситију. Тамо се помиње извесни Филипс. Можда је управо то онај сарадник обавештајне службе ком приписују везу с кубанским мигрантима.Многи документи датирају из 1970. године. Постоји скуп докумената из 1975.године о наводним везама Освалда и Кастра. У септембру 1963.Фидел је дао подужи интервју дописнику Асошијетед преса Данијелу Харкеру и, благо речено, није баш ласкаво говорио о америчком председнику. Освалд је очигледно читаво овај чланак а питање је да ли га је он и инспирисао. Даље следи сведочење Нелсона Делгада о томе како је тачно Освалд планирао да стигне на Кубу, а затим сведочења још неколицине људи.У белешци од 23. маја 1975. налази се податак о томе како је неки „важан извор комуникације” препричао тираду причљивог трећег секретара кубанске амбасаде. Он се у совјетској дипломатској мисији хвалио: "Чекајте само, показаћемо вам на шта смо способни. То ће се ускоро десити. Чекајте – и видећете!" Све се то догађало почетком новембра 1963. године, неколико недеља пре убиства Кенедија.Још једандокумент садржи занимљиву информацију, али која се само индиректно односи на трагедију. Контакт ЦИА на Куби дискутије о томе како би Фидела Кастра могли да ликвидирају уз помоћ шприца с отровом који би личио на хемијску оловку. И какве ли коинциденције - 22. новембра 1963.године официр ЦИА даје такву оловку агенту у Паризу.„Зид ћутања“Извештаји, руком писане белешке, табеле, препричавања разговора су информације које су приккупили ЦИА, ФБИ, Пентагон. Поједини фајлови (скенирани оригинални документи) не могу да се прочитају јер су слова нејасна.У гомили папира налазе се и информације о комунистима и либералима из 1940-их. Најстарији документ је од 11. октобра 1941. године у ком се наводи како је спољнополитички новинар Едвард Картер планирао да разговара о комитету за помоћ Совјетском Савезу.У декласификованим досијеима има и наговештаја о алтернативним верзијама: неколико извештаја ФБИ говори о праћењу крупних америчких мафијаша Санта Трафикантеа млађег и Сема Ђанкана који су често помињани у теоријама завере.Непотпуност објављених материјала само распирује машту оних који сумњају у резултате званичне истраге. А што дуже власти буду криле детаље о убиству председика, то ће бити више алтернативних теорија. Филмски режисер Оливер Стоун већ је најавио документарац у четири наставка о "зиду ћутања" о највећем злочину који се десио у Америци.
америка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
анализе и мишљења, русија, америка, џон кенеди
анализе и мишљења, русија, америка, џон кенеди
Руски траг у атентату на Кенедија: Шта откривају недавно декласификовани документи ЦИА
Има ли у случају убиства америчког председника Џона Кенедија иједне информације која би на било који начин доказивала да је Ли Харви Освалд био агент ЦИА или агент… - али ту се део протокола испитивања прекида, одговор шефа специјалне службе је непознат. На њему је и даље ознака „строго поверљиво“.
Једно од главних питања америчке политике – „Ко је убио Џона Кенедија“ – и даље интригира. Званична верзија гласи да је атентат самостално извршио психопата. И можда заиста не би остало сумње у то кад би најзад скинули ознаку тајности са свих докумената. Али то се одлаже, опет и изнова. А њихово делимично објављивање само долива уље на ватру.
Било је то предизборно путовање у проблематичну државу - Џон Кенеди је схватао да посета Даласу неће бити лака и да га још чека борба за добијање гласова Тексашана. Маршруту лимузине са пратњом за тај 22. новембар 1963.године разрађивали су агенти тајне службе, али она није била тајна. Локалне штампа је известила о свим детаљима.
Главна улица, дуга лимузина са отвореним кровом, неколико мотоцикала, много људи и камера, на сату 12:30. Кенеди се прво хвата за раме, после недколико тренутака метак му пролази кроз главу. Супруга Жаклиа, очевидно у шоку, пење се на гепек да би покупила део мозга. Ти кадрови моментално доспевају на тв екране, трагедија се заправо одигравала у директном преносу.
Званичну верзију догађаја потврдила је десет месеци касније комисија на челу са председником Врховног суда Елром Вореном. Информације о догађају прикупљало је 80 службеника ФБИ, који су обавили преко 25 хиљада саслушања и сачинили две и по хиљаде извештаја на десетинама хиљада страница.
У пресуди се каже: Ли Харви Освалд је трипут опалио из карабина. Злочинац се налазио на шестом спрату зграде школске библиотеке. Први метак прошао је Кенедију кроз врат и ранио гувернера Тексаса Џона Коналија који је седео на предњем седишту аутомобила. Други је погодио Кенедија у потиљак. Издахнуо је после пола сата.
Освлад је, према званичној верзији, деловао сам. Два дана након што је приведен, док су га пребацивали из полицијске станице, на њега је пуцао власник локалног ресторана, наводно из личних разлога.
Закључци комисије одмах су дочекани салвом критика. Тада су многи изражавали сумњу, а не верују ни сада: колико је било хитаца и нападача, који су Освалдови мотиви и да ли је уопште крив. Сваки детаљ изазива полемике. Мноштво је алтернативних верзија. А документи истраге објављивани су крајње нерадо.
Конгрес је 1992. године донео закон који налаже да се све што је везано за убиство обелодани у року од 25 година. Међутим, то се није десило ни до 2017. године – по ознако „строго поверљиво“ остало је око 10 одсто архива Воренове комисије. Администрација Доналда Трампа наредила је да се обелодани још 2.800 докумената, али ни то ни издалека није потпуни списак.
У октобру се очекивао нови пакет докумената, али је Џо Бајден то одложио на пар месеци. Информације које су се 15. децембра
појавиле на сајту Националног архива. Националне управе архива и евидентија су само мали део. Остало обежавају да ће ообјавити наредне године. Филип Шенон, стручњак за случај Кенедија, изјавио је за часопис “Политико“ да део докумената неће бити никада декласификован - из безбедносних разлога.
Сто педесет фајлова који су свима постали доступни не садрже сензационална открића, али ту има доста з анимљивих ствари. У центру пажње је наводни „совјетски траг” и Освалдова веза са Кубом.
„Добар дан. Овде Ли Харви Освалд. Био сам код вас прошле суботе и разговарао са конзулом. Не сећам се његовог презимена, али је обећао да ће послати телеграм у Вашингтон. Желео бих да знам има ли неких неких вести?", забринуто је питао неки човек запосленог у совјетској амбасади у Мексику, који се у том тренутку јавио на телефон.
ЦИА је пресрела овај разговор. Према њиховој верзији, са Освалдом преко телефона није разговарао дипломата, већ совјетски шпијун Валериј Костиков. Ово се догађало два месеца пре убиства председника. Истина, сама чињеница да је Освалд комуницирао са Русима није ни тада била изненађење, јер је он три године живео у СССР.
У Совјетски Савез је отишао октобра 1959.године, мало пре него што је напунио двадесет година. Када је служио у поморској пешадији, наводно је научио руски језик и од плате уштедео 1.500 долара.
Добио је визу у Хелсинкију, возом стигао до Москве и практично одмах изразио жељу да добије држављанство. А да га не би депортовали, нанео је себи повреде. На крају је успео да се настани у Минску – радио је у фабрици електронике, дали су му кров над главом али је овај чудни гост био под сталном присмотром.
Причу о бекству бившег пешадинца неки амерички листови објавили су на насловној страни. Зато је он био доста позната личност. После пар година
Освалд се предомислио и више није хтео да остане у совјетској Русији, јер му се живот тамо чинио прилично досадним. И вратио се кући – са женом Рускињом Марином и ћеркицом. Населили су се у Даласу.
Авантуре Американке у Москви
Судећи по архивским документима објављеним 15. децембра, ФБИ је међу америчким новинарима имао доста „пријатног“ саговорника – Нормана Реја Раниона. Он је извештао о Кенедијевој предизбовној кампањи и Кубанској ракетној кризи (у октобру 1962.године). Новинар је надлежним органима испричао о својим познанствима са совјетским колегама. У белешци од 24. октобра 1962.године он износи своје утиске о дописнику „Известија“ из Вашингтона Барсукову.
А у следећем документу од 8. новембра 1962.године Ранион описује представници ФБИ новинарку Алин Мосби, која је тада радила у Москви. Једном приликом су је нашли у јарку – делимично раздевену. Прегледали су је у америчком амбасади и дошли до закључка да су жену надрогирали. Иако та прича није повезана с убиством Кенедија, ипак је прикључена уз случај, ваљда зато што је Мосбијева интервјуисала Освалда док је живео у Минску.
Мосбијева је била први амерички дописник коју је велика информативна слсужба послала у Москву а затим у Пекинг. Сећања из Русије изнела је у кљизи „Поглед из Народне улице број 13“. Преминула је1998.године, док је Ранион умро 2015. у 85.години живота. На педесету годишњицу атентата на председника САД, он је написао колумну која је изазвала мноштво коментара попут „Освалд то није урадио“. „Добро, то су урадили ванземљаци“, шалио се новинар.
Ево још неких „совејтских трагова“ у декласификованим материјалима: 5.марта 1964.године ЦИА захтева од своје оперативне канцеларије да затражи информације о 19 совјетских грађана који су живели у Минску. А недељу дана касније – информације о Минску из угла историје и геополитике.
Узгред буди речено, Москва је тада поделила са Вашингтоном све што јој је било познато о боравку Освалда у СССР. Совјетска штампа је писала о њему као о „неуротичном манијаку и издајнику своје земље“.
Постоји и фајл у ком се наводи како је службеник совјетске амбасаде у Аустралији (наводно возач Пољак) два пута звао америчко дипломатско представништво у Канбери. Први пут се то десило 15.октобра 1962.године годину дана пре убиства председника. Он је отворено причао о томе да се планира атентат на председника Кенедија за који су наручиоци убиства били спремни да плате сто хиљада долара. Аустралијске обавештајне службе са којима је ЦИА разговарала о овим позивима, назвале су доушника лудим. Осим тога, у Канбери у совјетској амбасади није идентификован ниједан Пољак.
Једна од теорије завере гласи да су Кенедија уклонили ЦИА и Пентагон уз помоћ миграната са Кубе који су мрзели америчког председника због његове одлуке да не врши инвазију на острво и да не свргне Фидела Кастра. Таква мирољубивост разочарала је и војску, и обавештајне службе и чак мафију. Сматра се да је угоститељ Руби, који је убио Освалда, заправо био мафијаш. За ову верзију не постоје никакви докази, међутим, Куба се прилично често спомиње у објављеним документима.
Крајем септембра 1963.године Освалд је допутовао у Мексико Сити и поднео захтев за транзитну визу у кубанској амбасади, наводећи да жели да посети острво на путу за СССР. Пет дана се врзмао по конзулатима, свађао са службеницима и на крају су га ипак одбили. Кубанци су се по свему судећи уплашили да ће он пре наштетити него помоћи у изградњи социјализма. Током истраге, појавиле су се претпоставке да је Освалд покушавао да добије визу да би имао где да побегне након убиства.
Фајл од 14. маја 1963. је извештај посвећен "субверзивној активности Кубе" у Латинској Америци. Следи документ ЦИА без датума – руком написан и везан по свој прилици за боравак Лија Освалда у Мексико Ситију. Тамо се помиње извесни Филипс. Можда је управо то онај сарадник обавештајне службе ком приписују везу с кубанским мигрантима.
Многи документи датирају из 1970. године. Постоји скуп докумената из 1975.године о наводним везама Освалда и Кастра. У септембру 1963.Фидел је дао подужи интервју дописнику Асошијетед преса Данијелу Харкеру и, благо речено, није баш ласкаво говорио о америчком председнику. Освалд је очигледно читаво овај чланак а питање је да ли га је он и инспирисао. Даље следи сведочење Нелсона Делгада о томе како је тачно Освалд планирао да стигне на Кубу, а затим сведочења још неколицине људи.
У белешци од 23. маја 1975. налази се податак о томе како је неки „важан извор комуникације” препричао тираду причљивог трећег секретара кубанске амбасаде. Он се у совјетској дипломатској мисији хвалио: "Чекајте само, показаћемо вам на шта смо способни. То ће се ускоро десити. Чекајте – и видећете!" Све се то догађало почетком новембра 1963. године, неколико недеља пре убиства Кенедија.
Још једандокумент садржи занимљиву информацију, али која се само индиректно односи на трагедију. Контакт ЦИА на Куби дискутије о томе како би Фидела Кастра могли да ликвидирају уз помоћ шприца с отровом који би личио на хемијску оловку. И какве ли коинциденције - 22. новембра 1963.године официр ЦИА даје такву оловку агенту у Паризу.
Извештаји, руком писане белешке, табеле, препричавања разговора су информације које су приккупили ЦИА, ФБИ, Пентагон. Поједини фајлови (скенирани оригинални документи) не могу да се прочитају јер су слова нејасна.
У гомили папира налазе се и информације о комунистима и либералима из 1940-их. Најстарији документ је од 11. октобра 1941. године у ком се наводи како је спољнополитички новинар Едвард Картер планирао да разговара о комитету за помоћ Совјетском Савезу.
У декласификованим досијеима има и наговештаја о алтернативним верзијама: неколико извештаја ФБИ говори о праћењу крупних америчких мафијаша Санта Трафикантеа млађег и Сема Ђанкана који су често помињани у теоријама завере.
Непотпуност објављених материјала само распирује машту оних који сумњају у резултате званичне истраге. А што дуже власти буду криле детаље о убиству председика, то ће бити више алтернативних теорија. Филмски режисер Оливер Стоун већ је најавио документарац у четири наставка о "зиду ћутања" о највећем злочину који се десио у Америци.
