00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

У српском комшилуку морају да увезу и до 70 одсто потрошње: Ко у региону има довољно струје, а ко не

© Flickr / CatDancingДалековод
Далековод - Sputnik Србија, 1920, 21.12.2021
Пратите нас
Србија у региону, деценијама уназад има најстабилнији енергетски систем и једна је од ретких земаља у окружењу које могу да се похвале да могу да произведу довољно струје за своје потребе. Поједине земље у региону имају и нуклеарке, али су опет принуђене на увоз.
Уколико изузмемо застоје које смо претходне недеље могли видети у ТЕНТ-у, а до којих је дошло због ванредних и непредвиђених околности, подаци показују да се Србија може похвалити много бољим енергетским системом него што то могу и економски развијеније земље у даљем и ширем окружењу

Ко има довољно, а ко мора да увози

Србија је наиме, једна од ретких земаља у окружењу која у редовним околностима не мора да увози струју. Напротив, капацитети које имамо су довољни да производе и вишкове за извоз.
„Годишње у просеку произведемо 35.000 гигават-часова електричне енергије. Истовремено потрошимо између 34.200 и 34.300 гигават-часова. Максималну производњу имали смо 2013. године - чак 37.000 гигават часова“, каже Милош Здравковић, стручњак за енергетску ефикасност.
Посматрајући регион може се рећи следеће. Хрватска увози струју, а иако је сувласник у нуклеарки „Кршко“у Словенији која, каже Здравковић, није значајних капацитета.
Црна Гора увози половину својих потреба за струјом, Северна Македонија увози чак 70 одсто потреба, а разлог је то што немају довољно угља у термоелектрани „Битола“.
У Грчкој је ситуација специфична, они имају вишак струје током зиме, а мањак током лета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета, и чињеницу да је то најстарија нуклеарка у Европи.
С друге стране, Република Српска такође има довољне капацитете као и Србија и захваљујући термо и хидро-производњи у могућности су да извозе струју.
Мађарска такође има стабилан систем. Њихов значајан бенефит је нуклеарка „Пакш“ коју проширују“, напомиње Здравковић.
Када увозимо струју, Србија то чини из 24 правца с обзиром на то да имамо 24 интерконектора међу којима су Мађарска, република Српска, Бугарска, Северна Мекедонија, Грчка...
Наши најзначајнији капацитети за производњу струје су термоелектране у Обреновцу, Костолац, Ђердап, хидроелектране Зворник, Перућац...

Нуклеарке јефтиније од термоелектрана

За Милоша Здравковића дилема не постоји око питања српске нуклеарке. Он сматра да без њих у будућности Србија не може да рачуна на стабилан и ефикасан енергетски систем.
„Надам се да нећемо доћи у прилику да угасимо наше термоелектране јер су обновљиви извори енергије још на дугачком штапу. Што се тиче нуклеарки предуслов да се оне граде јестеда се укине мораторијум. У нашем окружењу оне постоје у Румунији, Мађарској, Бугарској. Противници ове идеје наводе акциденте, пре свега у Чернобиљу али то су неоправдани страхови. Треба да се зна да је добијање енергије из нуклеарки значајно јефтиније и поузданије. Противници наводе и да Србија нема кадар за тај подухват али ја тврдим да ми имамо добре инжењере који са добром обуком у свету могу за четири-пет година да постану врсни стручњаци“, сматра Здравковић.
Он наводи и да је цена коштања њихове изградње у јавности пренадувана.
„Уговор који је објављен између руске компаније и турске око градње нуклеарке са четири реактора, снаге 1,25 гигавата је 19 милијарди евра. Ако би ми градили са једним, онда тај износ поделите са четири и добићете цену. На први поглед то је велика инвестиција, али морамо да кажемо да је киловат произведен из нуклеарке значајно јефтинији у односу на онај из термоелектрана. То је инвестиција која је средњорочно исплатива а да сам ја власт и да имам четири-пет милијарди долара уложио бих у нуклеарку. Дугорочно гледано не само за Србију већ и Европу енергетска стабилност и сигурност је у градњи нуклеарки“, закључује Здравковић, пише „Блиц бизнис“.
Далековод - Sputnik Србија, 1920, 20.12.2021
ЕКОНОМИЈА
Цене енергената лете у небо: Струја достигла 400 долара, а гас 1.700 долара
Вучић у посети ТЕ Костолац - Sputnik Србија, 1920, 19.12.2021
СРБИЈА
Вучић: Готово је немогуће да имамо престанак система снабдевања струјом /видео/
Сијалице - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2021
СРБИЈА
Одлука Владе Србије: Умањење децембарског рачуна за струју због прекида у снабдевању
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала