https://sputnikportal.rs/20211221/u-srpskom-komsiluku-moraju-da-uvezu-i-do-70-odsto-potrosnje-ko-u-regionu-ima-dovoljno-struje-a-ko-ne-1132661910.html
У српском комшилуку морају да увезу и до 70 одсто потрошње: Ко у региону има довољно струје, а ко не
У српском комшилуку морају да увезу и до 70 одсто потрошње: Ко у региону има довољно струје, а ко не
Sputnik Србија
Србија у региону, деценијама уназад има најстабилнији енергетски систем и једна је од ретких земаља у окружењу које могу да се похвале да могу да произведу... 21.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-21T19:44+0100
2021-12-21T19:44+0100
2021-12-21T19:44+0100
економија
србија – економија
регион – економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110807/11/1108071164_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_0f3f424ba6fc43fe83b7dc1522016350.jpg
Уколико изузмемо застоје које смо претходне недеље могли видети у ТЕНТ-у, а до којих је дошло због ванредних и непредвиђених околности, подаци показују да се Србија може похвалити много бољим енергетским системом него што то могу и економски развијеније земље у даљем и ширем окружењуКо има довољно, а ко мора да увозиСрбија је наиме, једна од ретких земаља у окружењу која у редовним околностима не мора да увози струју. Напротив, капацитети које имамо су довољни да производе и вишкове за извоз.Посматрајући регион може се рећи следеће. Хрватска увози струју, а иако је сувласник у нуклеарки „Кршко“у Словенији која, каже Здравковић, није значајних капацитета.Црна Гора увози половину својих потреба за струјом, Северна Македонија увози чак 70 одсто потреба, а разлог је то што немају довољно угља у термоелектрани „Битола“.У Грчкој је ситуација специфична, они имају вишак струје током зиме, а мањак током лета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета, и чињеницу да је то најстарија нуклеарка у Европи.С друге стране, Република Српска такође има довољне капацитете као и Србија и захваљујући термо и хидро-производњи у могућности су да извозе струју.„Мађарска такође има стабилан систем. Њихов значајан бенефит је нуклеарка „Пакш“ коју проширују“, напомиње Здравковић.Када увозимо струју, Србија то чини из 24 правца с обзиром на то да имамо 24 интерконектора међу којима су Мађарска, република Српска, Бугарска, Северна Мекедонија, Грчка...Наши најзначајнији капацитети за производњу струје су термоелектране у Обреновцу, Костолац, Ђердап, хидроелектране Зворник, Перућац...Нуклеарке јефтиније од термоелектранаЗа Милоша Здравковића дилема не постоји око питања српске нуклеарке. Он сматра да без њих у будућности Србија не може да рачуна на стабилан и ефикасан енергетски систем.Он наводи и да је цена коштања њихове изградње у јавности пренадувана.„Уговор који је објављен између руске компаније и турске око градње нуклеарке са четири реактора, снаге 1,25 гигавата је 19 милијарди евра. Ако би ми градили са једним, онда тај износ поделите са четири и добићете цену. На први поглед то је велика инвестиција, али морамо да кажемо да је киловат произведен из нуклеарке значајно јефтинији у односу на онај из термоелектрана. То је инвестиција која је средњорочно исплатива а да сам ја власт и да имам четири-пет милијарди долара уложио бих у нуклеарку. Дугорочно гледано не само за Србију већ и Европу енергетска стабилност и сигурност је у градњи нуклеарки“, закључује Здравковић, пише „Блиц бизнис“.
https://sputnikportal.rs/20211220/energenti-lete-u-nebo-cena-struje-dostigla-400-dolara-a-gasa-1700-dolara-1132636323.html
https://sputnikportal.rs/20211219/vucic-sa-rudarima-i-radnicima-termoelektrane-kostolac-video-1132596120.html
https://sputnikportal.rs/20211216/odluka-vlade-srbije-umanjenje-decembarskog-racuna-za-struju-zbog-prekida-u-snabdevanju-1132538508.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110807/11/1108071164_72:0:1209:853_1920x0_80_0_0_225c064bfec70788a63d962323cc81da.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, регион – економија, енергетика
србија – економија, регион – економија, енергетика
У српском комшилуку морају да увезу и до 70 одсто потрошње: Ко у региону има довољно струје, а ко не
Србија у региону, деценијама уназад има најстабилнији енергетски систем и једна је од ретких земаља у окружењу које могу да се похвале да могу да произведу довољно струје за своје потребе. Поједине земље у региону имају и нуклеарке, али су опет принуђене на увоз.
Уколико изузмемо застоје које смо претходне недеље могли видети у ТЕНТ-у, а до којих је дошло због ванредних и непредвиђених околности, подаци показују да се Србија може похвалити много бољим енергетским системом него што то могу и економски развијеније земље у даљем и ширем окружењу
Ко има довољно, а ко мора да увози
Србија је наиме, једна од ретких земаља у окружењу која у редовним околностима не мора да увози струју. Напротив, капацитети које имамо су довољни да производе и вишкове за извоз.
„Годишње у просеку произведемо 35.000 гигават-часова електричне енергије. Истовремено потрошимо између 34.200 и 34.300 гигават-часова. Максималну производњу имали смо 2013. године - чак 37.000 гигават часова“, каже Милош Здравковић, стручњак за енергетску ефикасност.
Посматрајући регион може се рећи следеће. Хрватска увози струју, а иако је сувласник у нуклеарки „Кршко“у Словенији која, каже Здравковић, није значајних капацитета.
Црна Гора увози половину својих потреба за струјом, Северна Македонија увози чак 70 одсто потреба, а разлог је то што немају довољно угља у термоелектрани „Битола“.
У Грчкој је ситуација специфична, они имају вишак струје током зиме, а мањак током лета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета, и чињеницу да је то најстарија нуклеарка у Европи.
С друге стране, Република Српска такође има довољне капацитете као и Србија и захваљујући термо и хидро-производњи у могућности су да извозе струју.
„Мађарска такође има стабилан систем. Њихов значајан бенефит је нуклеарка „Пакш“ коју проширују“, напомиње Здравковић.
Када увозимо струју, Србија то чини из 24 правца с обзиром на то да имамо 24 интерконектора међу којима су Мађарска, република Српска, Бугарска, Северна Мекедонија, Грчка...
Наши најзначајнији капацитети за производњу струје су термоелектране у Обреновцу, Костолац, Ђердап, хидроелектране Зворник, Перућац...
Нуклеарке јефтиније од термоелектрана
За Милоша Здравковића дилема не постоји око питања српске нуклеарке. Он сматра да без њих у будућности Србија не може да рачуна на стабилан и ефикасан енергетски систем.
„Надам се да нећемо доћи у прилику да угасимо наше термоелектране јер су обновљиви извори енергије још на дугачком штапу. Што се тиче нуклеарки предуслов да се оне граде јестеда се укине мораторијум. У нашем окружењу оне постоје у Румунији, Мађарској, Бугарској. Противници ове идеје наводе акциденте, пре свега у Чернобиљу али то су неоправдани страхови. Треба да се зна да је добијање енергије из нуклеарки значајно јефтиније и поузданије. Противници наводе и да Србија нема кадар за тај подухват али ја тврдим да ми имамо добре инжењере који са добром обуком у свету могу за четири-пет година да постану врсни стручњаци“, сматра Здравковић.
Он наводи и да је цена коштања њихове изградње у јавности пренадувана.
„Уговор који је објављен између руске компаније и турске око градње нуклеарке са четири реактора, снаге 1,25 гигавата је 19 милијарди евра. Ако би ми градили са једним, онда тај износ поделите са четири и добићете цену. На први поглед то је велика инвестиција, али морамо да кажемо да је киловат произведен из нуклеарке значајно јефтинији у односу на онај из термоелектрана. То је инвестиција која је средњорочно исплатива а да сам ја власт и да имам четири-пет милијарди долара уложио бих у нуклеарку. Дугорочно гледано не само за Србију већ и Европу енергетска стабилност и сигурност је у градњи нуклеарки“, закључује Здравковић,
пише „Блиц бизнис“.