https://sputnikportal.rs/20211223/astronom-objasnjava-zasto-u-pirotu-svane-pre-7-a-u-uzicu-ne-1132729671.html
Астроном објашњава: Зашто у Пироту сване пре 7, а у Ужицу не
Астроном објашњава: Зашто у Пироту сване пре 7, а у Ужицу не
Sputnik Србија
Разлика у термину изласка Сунца у Србији може да се креће између 15 минута и готово пола сата у различитим крајевима Србије. 23.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-23T16:48+0100
2021-12-23T16:48+0100
2021-12-23T16:48+0100
наука и технологија
србија
астрономија
сунце
србија – друштво
друштво
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132729489_0:241:2560:1681_1920x0_80_0_0_e50dd2e3fcbde5141999ecc1e81534d3.jpg
Србија се налази у средњеевропској временској зони. Сребрна глава на југоистоку Србије, на граници са Бугарском је најисточнија тачка наше земље, а најзападнија тачка је Бачки Брег на северозападу.Пошто се Србија простире на око четири степена географске дужине, то доводи до неких петнаестак минута разлике када ће сванути на истоку, а када на западу, објашњава астроном Владимир Ђошовић са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду.Пошто је Србија на самој граници средњеевропске зоне, са Бугарском и Грчком постоји временска разлика од једног сата, али се чини да је време код нас сличније овим државама, него Западној Европи, односно Француској и Шпанији, са којима смо у истој временској зони, па се многи питају зашто је то тако.Ђошовић објашњава да пошто дан траје 24 часа, а пун круг износи 360 степени, значи да једна временска зона заузима неких петнаестак степени. Пошто нулти меридијан пролази кроз опсерваторију у Гриничу, онда је седам и по степени на запад и седам и по степени на исток од Гринича прва часовна зона.„Али не можемо да поделимо једну земљу на пола, па да један део буде у једној временској зони, а други у другој, зато је направљен компромис. Тако, пошто се Србија налази на самом рубу централно-европске зоне, а с друге стране имамо Шпанију, која се налази на другом рубу те зоне, тако је већа разлика између изласка Сунца у Србији и у Шпанији, него што је то случај у Србији и Румунији која припада другој временској зони”, наводи Ђошовић.У тренутку пролећне или јесење равнодневице. ефекат географске ширине је занемарљив, јер се Сунце налази на еклиптици и нема утицаја географске ширине, већ само географске дужине, тако да тада разлика између истока и запада не буде већа од петнаестак минута.Тада се најбрже и мења дужина обданице, неких три минута по дану, а сада смо у фази краткодневице која је била пре пар дана, када се дужина обданице мења свега пар секунди.Обданица је 21. децембра трајала 8 сати и 47 минута, али треба имати у виду да због ефекта рефракције, преламања Сунчевих зрака када пролазе кроз атмосферу, имамо утисак да је свануло и пре него што се Сунце стварно појави на хоризонту, каже Владимир Ђошовић, астроном са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду, преноси РТС.
https://sputnikportal.rs/20201231/nova-godina-ne-pocinje-svima-1-januara-kada-se-i-kako-praznuje-sirom-sveta-1124248159.html
https://sputnikportal.rs/20211221/danas-pocinje-zima-i-trajace-89-dana-1132639913.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, астрономија, сунце, србија – друштво, друштво, наука и технологија
србија, астрономија, сунце, србија – друштво, друштво, наука и технологија
Астроном објашњава: Зашто у Пироту сване пре 7, а у Ужицу не
Разлика у термину изласка Сунца у Србији може да се креће између 15 минута и готово пола сата у различитим крајевима Србије.
Србија се налази у средњеевропској временској зони. Сребрна глава на југоистоку Србије, на граници са Бугарском је најисточнија тачка наше земље, а најзападнија тачка је Бачки Брег на северозападу.
Пошто се Србија простире на око четири степена географске дужине, то доводи до неких петнаестак минута разлике када ће сванути на истоку, а када на западу, објашњава астроном Владимир Ђошовић са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду.
„Међутим, мора се узети у обзир и моменат географске ширине, тако да ако се погледа разлика када ће да сване на Сребрној глави, а када у Бачком Брегу, може да дође до разлике и од 25 минута до пола сата”, додаје астроном.
Пошто је Србија на самој граници средњеевропске зоне, са Бугарском и Грчком постоји временска разлика од једног сата, али се чини да је време код нас сличније овим државама, него Западној Европи, односно Француској и Шпанији, са којима смо у истој временској зони, па се многи питају зашто је то тако.
Ђошовић објашњава да пошто дан траје 24 часа, а пун круг износи 360 степени, значи да једна временска зона заузима неких петнаестак степени. Пошто нулти меридијан пролази кроз опсерваторију у Гриничу, онда је седам и по степени на запад и седам и по степени на исток од Гринича прва часовна зона.
„Али не можемо да поделимо једну земљу на пола, па да један део буде у једној временској зони, а други у другој, зато је направљен компромис. Тако, пошто се Србија налази на самом рубу централно-европске зоне, а с друге стране имамо Шпанију, која се налази на другом рубу те зоне, тако је већа разлика између изласка Сунца у Србији и у Шпанији, него што је то случај у Србији и Румунији која припада другој временској зони”, наводи Ђошовић.
У тренутку пролећне или јесење равнодневице. ефекат географске ширине је занемарљив, јер се Сунце налази на еклиптици и нема утицаја географске ширине, већ само географске дужине, тако да тада разлика између истока и запада не буде већа од петнаестак минута.
Тада се најбрже и мења дужина обданице, неких три минута по дану, а сада смо у фази краткодневице која је била пре пар дана, када се дужина обданице мења свега пар секунди.
Обданица је 21. децембра трајала 8 сати и 47 минута, али треба имати у виду да због ефекта рефракције, преламања Сунчевих зрака када пролазе кроз атмосферу, имамо утисак да је
свануло и пре него што се Сунце стварно појави на хоризонту, каже Владимир Ђошовић, астроном са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду,
преноси РТС.
