Београд добија жичару од Саве до Кошутњака
© Sputnik / Радоје Пантовић
Пратите нас
Београд ће добити жичару која ће повезивати Саву са Кошутњаком и за то су издвојена средства у буџету за наредну годину, рекао је градски урбаниста Марко Стојчић.
Стојчић је за 2022. годину најавио стотине пројеката за чију ће реализацију појединачно бити потребно од три до пет година.
Метро, жичара, 100 пројеката
Као најважније пројекте у 2021. години навео је почетак радова на метроу и линијском парку у Београду.
„Увелико радимо на пројектовању прве фазе прве линије метроа, друге фазе прве линије и друге линије, како бисмо тај задати рок, који смо сами себи задали, испоштовали и да добијемо метро систем у наредних девет година“, рекао је Стојчић и додао да ће се паралелно са тим изградити неколико десетина километара трамвајске мреже и градске железнице, како би се добио озбиљан систем градске мреже.
Истакао је и да је линијски парк највећи пројекат уређења јавних површина у Београду, те да ће ових дана Градско зеленило кренути са радовима.
„Објекти културе су нешто што је запостављено деценијама. Видећете колико ће следеће године кренути са изградњом. У питању су стотине пројеката“, рекао је градски урбаниста додајући да је реч о озбиљним, вишегодишњим пројектима.
Путници чекају аутобусе на БАС-у
© Sputnik / Стефан Ђурић
Упитан о томе да ли ћемо коначно добити главну аутобуску и железничку станицу, Стојчић је одговорио да реализација касни због динамике извођења радова за које је, како каже, задужена компанија БАС.
„Требало је радови да буду до краја ове године, они су се пролонгирали, надам се у наредна два месеца, најдаље три, да ће аутобуска станица коначно профункционисати, нарочито због тога што прекопута Железничка станица 'Нови Београд' треба да почне са функционисањем у неком вишем обиму у наредна четири месеца. Тако да је у том року идеја да коначно имамо тај центар“, рекао је Стојчић.
Коментаришући то што је у буџету издвојен новац за изградњу жичаре, градски урбаниста је нагласио да је једно жичара, а друго гондола.
„Имамо неку трасу којом жичара треба да иде кроз Београд, невезано од гондоле која је била најприсутнија у медијима, и то је пројекат који ће се наставити. Он не подразумева никакве спорне ситуације у односу на споменике културе“, рекао је Стојчић.
Додаје да ће жичара повезивати реку Саву и Кошутњак, да ће траса ићи преко Аде Циганлије на Нови Београд, али да још није у потпуности дефинисана.
За изградњу гондоле на Калемегдану каже да ће се, када се заврши правни део, видети шта ће бити са тим пројектом.
Савски мост превазиђен
Градски урбаниста је рекао и да је Савски мост превазиђен, пре свега због своје ширине, те да град, којем је потребан три пута већи мост од тог, нема луксуз да га задржи.
„Планска документација је завршена, нису прибављене све дозволе. Очекујем да то крене, видећемо наредне године када“, рекао је Стојчић.
Залазак сунца над Савом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Говорио је и о парку Мањеж, око којег се налазе зграде старе више од 90 година, истичући да се ти објекти неће рушити. Поручио је и да ће вила у улици Интернационалних бригада, која је проглашена културним добром, а коју је инвеститор више до пола порушио - бити враћена у првобитно стање. Правни поступак је у току и у свакој опцији ће првобитни изглед морати да буде враћен, рекао је градски урбаниста.
Коментарисао је и наводе да „Београд на води“ дугује граду Београду сто милиона евра, те да је договорено да компензацијом гради јавну инфраструктуру која ће да пређе у руке у града.
„То није тачно, 'Београд на води' не дугује граду Београду, он изводи сам инфраструктуру, у оквиру пројекта 'Београд на води', која ће постати власништво града Београда када буде завршена. Тај износ који се помиње је књиговодствени износ који још увек град није преузео - то су све оне улице, сва инфраструктура, све оно што је јавно у оквиру пројекта, сви они паркови, све је то јавно, све је то власништво града Београда, тј. свих грађана Београда“, рекао је Стојчић.
Нагласио је да је реч о чисто правном поступку.
„Када се заврши свака улица, она има своју вредност, инвеститор добије употребну дозволу, преда је граду и тада се тај износ средстава умањи“, каже Стојчић за РТС.
