https://sputnikportal.rs/20211225/krajina-je-ideja-koja-je-ispunila-istorijsku-misiju-1132774577.html
Крајина је идеја која је испунила историјску мисију
Крајина је идеја која је испунила историјску мисију
Sputnik Србија
Тридесет година прошло је откако је 19. децембра 1991. основана Република Српска Крајина и усвојен њен устав. Крајина је нестала четири године касније у етничком чишћењу хрватске војске током операција „Бљесак“ и „Олуја“. Данас је Крајина идеја која је испунила историјску мисију, јер се 1991. није поновила 1941.
2021-12-25T18:00+0100
2021-12-25T18:00+0100
2021-12-25T18:00+0100
регион
република српска крајина
регион – друштво
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/370/49/3704901_0:0:1033:582_1920x0_80_0_0_524637e7cfd57813bdf6020576e9a269.jpg
Република Српска Крајина настала је уједињењем неколико Српских аутономних области (САО), које су на територији Хрватске оснивали Срби који су, након доласка на власт Хрватске демократске заједнице и усвајања новог хрватског устава, од државотворног народа постали национална мањина.Идеја Крајине – одбрана слободе на глобалном нивоуОд средњег века до данашњих дана, Крајина је имала само један задатак – одбрану хришћанске цивилизације, одбрана права на живот и слободу, наводи члан креативног тима удружења „Слободна Крајина“ Миодраг Муникравић.Крајина је тако, у тих пет година испунила своју историјску мисију.То што је Крајина 1995. нестала у пламену, према речима нашег саговорника, боље је, јер је постала идеја, а није пуки државни провизоријум.Муникравић је, како каже, убеђен да ће се Крајина поново појавити, али овај пут као „глобална Крајина“, с обзиром да живимо у глобалном свету у коме ће се водити борба за право на живот и слободу.Крајина живи док има КрајишникаСвети Никола 1991. је дан када су се три аутономне области које су прогласили Срби из Хрватске (САО Крајина, САО Западна Славонија и САО Славонија, Барања и Западни Срем) ујединиле и прогласиле независност и сувереност.Уједињење ове три области било је тек епизода у грађанском рату који је на простору бивше Југославије почео отцепљењем Словеније, а разбуктао се победом хрватских националиста на изборима одржаним у априлу и мају 1990, чиме је отворен пут за спровођење антисрпске кампање у Хрватској чији је циљ био минимизирање улоге српског народа у Хрватској.Неуважавање амандмана представника српског народа на нацрт новог хрватског устава, водило је ка стварању Заједнице општина Северне Далмације и Лике јуна 1990, затим до усвајања Декларације о суверености и аутономији српског народа у Србу 25. јула и одлуке о расписивању референдума о културној аутономији Срба у Хрватској, који је одржан од 19. августа до 2. септембра. Хрватске власти покушавају да спрече референдум, а Срби постављају барикаде. У хрватској јавности овај догађај пејоративно је назван „балван револуцијом“.За то време, хрватски политичари дају изјаве које све више подсећају на изјаве усташких функционера – председник републике Фрањо Туђман говори како је НДХ била израз хрватског хиљадугодишњег сна о независној држави, а премијер Стипе Месић да Срби са собом из Хрватске могу да понесу само онолико земље колико су на опанцима донели са собом.Нижу се сукоби – „крвави Ускрс“ на Плитвицама, сукоб у Борову селу, задарска „кристална ноћ“, убиства Срба у Вуковару, Загребу, Госпићу…Сукоб између Срба из Крајине и хрватских паравојних и полицијских снага покушала је прво да спречи једина преостала југословенска институција – Југословенска народна армија, а када јој то није пошло за руком, умешале су се Уједињене нације. Међутим, хрватске власти су из године у годину стално нападале Крајину желећи да сукоб реше силом, што се на крају и догодило у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ 1995, када је већина Срба етнички очишћена из Хрватске.До пандемије, Крајишници који живе у Србији и Републици Српској редовно су се окупљали како би обележили светог Николу и дан проглашења своје државе. У Новом Саду, Београду и Бањалуци, одржаване су манифестације, парастоси погинулима и страдалима са поруком да Крајина живи док год живе Крајишници.
https://sputnikportal.rs/20170916/Donbas-Srpska-Krajina-1112694449.html
https://sputnikportal.rs/20210804/oluja-pokazala-svu-tragicnost-naci-fasistickog-koncepta-nacije--sputnjik-intervju-1128157352.html
република српска крајина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
република српска крајина, крајина, рск
република српска крајина, крајина, рск
Крајина је идеја која је испунила историјску мисију
Тридесет година прошло је откако је 19. децембра 1991. основана Република Српска Крајина и усвојен њен устав. Крајина је нестала четири године касније у етничком чишћењу хрватске војске током операција „Бљесак“ и „Олуја“. Данас је Крајина идеја која је испунила историјску мисију, јер се 1991. није поновила 1941.
Република Српска Крајина настала је уједињењем неколико Српских аутономних области (САО), које су на територији Хрватске оснивали Срби који су, након доласка на власт Хрватске демократске заједнице и усвајања новог хрватског устава, од државотворног народа постали национална мањина.
Идеја Крајине – одбрана слободе на глобалном нивоу
Од средњег века до данашњих дана, Крајина је имала само један задатак – одбрану хришћанске цивилизације, одбрана права на живот и слободу, наводи члан креативног тима удружења „Слободна Крајина“ Миодраг Муникравић.
„Крајина је од 1991. до 1995. нанела први пораз евроатлантизму у историјским моментима када је он био најјачи, а Србија и Русија најслабије. На тај начин, Крајина је за пет година одложила напад НАТО-а на Србију и Русију, који угрожава хришћанство, исто као и неоосманизам“, каже он.
Крајина је тако, у тих пет година испунила своју историјску мисију.
То што је Крајина 1995. нестала у пламену, према речима нашег саговорника, боље је, јер је постала идеја, а није пуки државни провизоријум.
„Крајина ће, као и некада, настати из пепела, изненада, уз помоћ Божје промисли. Крајина је периодично настајала и нестајала, појављивала се изненада. Појавила се, рецимо у великом рату против Наполеона, са петнаест кључних генерала, Крајишника. Крајина периодично настаје тамо где је потребно и увек има само једну једину улогу, а то је одбрана крста“, објашњава наш саговорник.
Муникравић је, како каже, убеђен да ће се Крајина поново појавити, али овај пут као „глобална Крајина“, с обзиром да живимо у глобалном свету у коме ће се водити борба за право на живот и слободу.
Крајина живи док има Крајишника
Свети Никола 1991. је дан када су се три аутономне области које су прогласили Срби из Хрватске (САО Крајина, САО Западна Славонија и САО Славонија, Барања и Западни Срем) ујединиле и прогласиле независност и сувереност.
Уједињење ове три области било је тек епизода у грађанском рату који је на простору бивше Југославије почео отцепљењем Словеније, а разбуктао се победом хрватских националиста на изборима одржаним у априлу и мају 1990, чиме је отворен пут за спровођење антисрпске кампање у Хрватској чији је циљ био минимизирање улоге српског народа у Хрватској.
Неуважавање амандмана представника српског народа на нацрт новог хрватског устава, водило је ка стварању Заједнице општина Северне Далмације и Лике јуна 1990, затим до усвајања Декларације о суверености и аутономији српског народа у Србу 25. јула и одлуке о расписивању референдума о културној аутономији Срба у Хрватској, који је одржан од 19. августа до 2. септембра. Хрватске власти покушавају да спрече референдум, а Срби постављају барикаде. У хрватској јавности овај догађај пејоративно је назван „балван револуцијом“.
За то време, хрватски политичари дају изјаве које све више подсећају на изјаве усташких функционера – председник републике Фрањо Туђман говори како је НДХ била израз хрватског хиљадугодишњег сна о независној држави, а премијер Стипе Месић да Срби са собом из Хрватске могу да понесу само онолико земље колико су на опанцима донели са собом.
Нижу се сукоби – „крвави Ускрс“ на Плитвицама, сукоб у Борову селу, задарска „кристална ноћ“, убиства Срба у Вуковару, Загребу, Госпићу…
Сукоб између Срба из Крајине и хрватских паравојних и полицијских снага покушала је прво да спречи једина преостала југословенска институција – Југословенска народна армија, а када јој то није пошло за руком, умешале су се Уједињене нације. Међутим, хрватске власти су из године у годину стално нападале Крајину желећи да сукоб реше силом, што се на крају и догодило у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ 1995, када је већина Срба етнички очишћена из Хрватске.
До пандемије, Крајишници који живе у Србији и Републици Српској редовно су се окупљали како би обележили светог Николу и дан проглашења своје државе. У Новом Саду, Београду и Бањалуци, одржаване су манифестације, парастоси погинулима и страдалима са поруком да Крајина живи док год живе Крајишници.
