Сарајево прети празном пушком: Мађарска може да помогне Републици Српској
22:30 29.12.2021 (Освежено: 16:09 28.03.2023)
© Уступљено Спутњику
Пратите нас
Опструкција мађарске помоћи Републици Српској део је ширег пакета у оквиру кога Сарајево покушава да стопира све инвестиционе циклусе Бањалуке - од гасификације преко развијања хидропотенцијала на Дрини до требињског аеродрома. Посао је узалудан, јер за овакву врсту споразума нису потребне консултације на нивоу федералних институција
У потезу мађарског премијера да финансијски помогне РС, Бошњаци су препознали и подмуклу политику окорелог десничара који располућује Европу и лукавство Додика да у „предвечерје санкција“ добијеним новцем спречи неминовни економски колапс.
У надгорњавању ко ће ово „тешко недело“ прецизније описати, неко се досетио и Уставног суда БиХ и могућности да наложи РС да пре него што се одлучи на овај корак затражи сагласност Парламентарне Скупштине БиХ.
Саговорници Спутњика ситуацију другачије оцењују. Нити Уставни суд може блокирати овакве одлуке, јер о кредитирању и финансирању из других држава одлучују сами ентитети, нити се овим споразумом спречава некакав црни сценарио, већ напротив - економија се ослобађа од утицаја политике. Подсетимо да је Сарајево покушало да опструише све инвестиције - од гасовода преко хидроцентрале до аеродрома у Требињу, пребацујући пројекте са терена привреде и права на терен политике.
Дозвола сарајевских политичара? Врхунац апсурда
Свака активност која претпоставља економски просперитет и сарадњу, у Сарајеву постаје предмет мистификације и политизације, мишљења је Невенко Врањеш, професор Факултета политичких наука у Бањалуци. У том светлу, каже, треба тумачити и најновије измишљотине да је РС заложила Електропривреду, као и захтев за некаквом верификацијом договора српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и мађарског премијера Виктора Орбана.
„РС као самостални, државотворни ентитет може да развија привредну сарадњу што је уосталом допуштено регионима у свим европским државама и регионалним структурама. У високорегионалним државама, каква је рецимо Италија, имамо потпуну самосталност региона да успостављају економске односе чак и са другим државама без сагласности централних власти. РС од ових региона има већи ниво самосталности и суверенитета будући да је државотворан ентитет који има своје институције, фискалну самосталност и буџет. То да нашој привреди неко не сме дати донацију или кредит без дозволе сарајевских политичких структура - врхунац је апсурда“, каже Врањеш додајући да се свака здрава сарадња у Сарајеву тумачи као вид угрожавања другог ентитета или државе.
Израз страха и једа, а не објективне моћи
Захтевање некакве координирајуће одлуке коју би РС требало да затражи од Савета министара, по њему, јесте апсолутна бесмислица јер у случају помоћи Мађарске РС не ради се о никаквим заједничким пројектима који би се тицали евентуално Федерације и Брчко дистрикта, већ искључиво РС.
Из угла уставног права, претње Сарајева да би овакав споразум могао бити дискредитован су неосноване, сматра професор Радомир Лукић. Он објашњава да ратификацију међународних уговора врши председништво БиХ уз мишљење Парламентарне Скупштине, али да то не важи када је реч о кредитима узетим од других приватних инвеститора за које РС мора да одговара својим средствима.
„РС води самосталну економску политику, самосталну политику задуживања и сви страни инвеститори који верују РС, њеним јемствима и гаранцијама за узети кредит, са њом закључују уговоре, и ту нема ништа спорно“, каже Лукић оцењујући да овакав став Сарајева представља израз страха и једа, а не објективне претње.
Одлука Уставног суда увод у распад БиХ
Оспоравање свега што у најбољем смислу те речи покушава да уради РС, није ништа ново, сматра професор уставног права, академик Витомир Поповић. Код њих опстаје, сматра, теорија: Што слабија РС, то је јача БиХ.
„Они не схватају да нису у могућности да спрече Мађарску или неке друге земље да помогну РС јер овде је реч о облигацијама између наших привредних субјеката и мађарских, и мађарских и наших банака. Уз највећи напор не могу да разумем на којем то правном основу они могу да руше такве споразуме. Овакав однос наговештава само једно решење, а то је распад ове бивше југословенске републике“.
Поповић се пита како је могуће да све оно што најпозитивније долази и у РС, а заснива се и темељи на Уставу БиХ, мора бити дочекано на нож.
„РС има своје надлежности и овлашћења у складу са Дејтонским мировним споразумом у свим оним сегментима где она може самостално да наступа на међународном плану, а овде јесте реч о међународној сарадњи у области привреде и области банкарства. Исти је случај са изградњом гасовода и хидроцентрале. Ко њих пита за ток реке Дрине који се налази на територији РС? Нико. Може само Уставни суд да донесе неку преку одлуку али онда ми више не говоримо у оквирима Дејтонског мировног споразума, онда нема БиХ“.
Уцене због доласка руског горива
Иза овог још једног у низу покушаја ограничавања самосталности РС, Поповић види покушај доминације муслимана у БиХ, односно настојање да по сваку цену укину одређена овлашћења РС.
Анализирајући ретроградну политику бошњачких странака, односно СДА, Врањеш подсећа на чињеницу да када је РС приватизовала рафинерију у Модричи, услов да би се гориво које испоручује Руска Федерација нашло на тржишту било је мењање правилника о течним горивима, чисто формалне природе. О тој измени одлуку је доносио Савет министара на челу са Николом Шпирићем, па је РС била приморана да чини уступке по Федерацији не би ли успела да задржи инвеститора.
И када је реч о хидроцентрали, једва смо, каже, измакли мери Уставног суда да се пројекат не обустави, али ни ту није стављена тачка јер Уставни суд је на трагу да обустави сваки инвестициони циклус са Србијом као што је гасификација или хидропотенцијали на Дрини или Требињски аеродром.
„Ако је кроз Федерацију изграђена ауто цеста и Република Српска и сви њени грађани плаћају и путују комотно, зашто би онда грађанима Федерације сметала инвестиција РС? Заправо, инвестиције не сметају грађанима већ политичарима који се хвалишу сарадњом са арапским земљама, а увозе само радикалне идеологије“.
Увек постоји алтернатива ММФ-у
Сумирајући све речено, декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник каже да као што РС има право да се задужи на Лондонској берзи или да на било ком финансијском тржишту узме кредит, тако може и да од Мађарске узме помоћ. Да је реч о аранжману са Европском комисијом, Европском инвестиционом банком или неком међународном институцијом, Сарајево би, сматра, могло да затражи консултације на нивоу БиХ.
„Како је по среди договор господина Орбана са Додиком о алтернативном извору, Сарајево нема ту никакве ингеренције. Ствар је јасна, ако ММФ одбија да нас финансира јер ми одбијамо послушност, новац постоји на другом месту. То је веома значајно јер је то начин да ће РС коначно да се ишчупа из канџи политике. Искуство говори да када је економија заробљеник политике, она не даје резултате“.
Финансијска помоћ Мађарске, закључује Крајишник, важна је не само са аспекта тог пројекта већ и с аспекта отварања могућности сарадње са другим деловима света, са земљама и у ЕУ, али и изван ње.
