Срби из Федерације не желе да буду статистичка грешка – траже исто што имају Бошњаци и Хрвати у РС
© Pexels
Пратите нас
Од 600.000 Срба колико је пре рата живело у делу садашње Федерације у БиХ, сада их живи свега око 50.000. Према незваничним подацима, најдрастичније смањење Срба у протеклом рату десило се у Сарајеву, у којем је пре рата живело 160.000 Срба, а сада их мање од је 10.000, што је Србе свело на статистичку грешку.
Управо ово је један од разлога због кога је Миле Марчета пре неколико дана окупио 11 српских удружења са простора Федерације да би се основала Асоцијација Срба Федерације БиХ, са циљем, како каже, да и Срби у Федерацији имају иста права као и остала два народа, Бошњаци и Хрвати.
Срби постали статистичка грешка
„Нас је мало! Општина Дрвар, рецимо, одакле сам ја, подељена је на делове и ни данас се не зна где је ту граница јер нас нико ни за шта не пита у Федерацији тако да смо ми сад сведени на статистичку грешку,“ каже Марчета.
Проблем Дрвара је, истиче он, што је ово место некада био скоро чисто српски град. Али је после потписивања Дејтонског споразума највећи део Дрвара ушао у састав Федерације БиХ, а у састав РС ушла само три места од чега је формирана Општина Источни Дрвар. Федерални део Дрвара је такође подељен. Западни део који се налази уз реку Уну, припојен је општини Бихаћ, тако се бивша општина Дрвар, по најновијој административној подели, нашла у чак три општине и у две федералне јединице.
„Нема нас у предузећима, нема нас у установама, само формално постојимо! Никаква права Срби немају ни у Гламочу ни у Дрвару ни у Грахову иако смо тамо већина. Зато што су кантони држава у држави а РС не дозвољавају да буде самостална у смислу одлучивања о законским и уставним правима,“ додаје наш саговорник.
Живе у Федерацији, лече се у РС, о послу да не говоримо
Марчета каже да Срби углавном из Федерације иду у РС и да се лече и да уче, јер просто за њих нема места у Федерацији јер је све где смо су се лечили срушено и уништено.
Душан Шеховац, лидер Демократске иницијативе сарајевских Срба, каже да су се прикључили овој Асоцијацији и напомиње да ће међу првим корацима бити борба за доношење закона о праву на употребу и истицање јавних националних симбола.
„Ово није везано нацију већ за народ. Предложићемо партијама из РС да покрену процедуре које ће довести до усвајања овог закона У Народној Скупштини РС јер је за нас у Федерацији то битно како би се одржао наш идентитет,“ каже Шеховац.
Он подсећа да у Србији постоји разлика између државне и народне заставе. У БиХ Хрвати имају народну заставу која се разликује од државне, Бошњаци имају три различите заставе.
„У Србији имају једну, другу у Хрватској а трећу у БиХ. Хрвати у БиХ тамо где су већина годинама истичу своју народну заставу, као и Бошњаци који своју заставу истичу несметано и на територији РС. И ми Срби у Федерацији желимо да имамо то право да можемо да јавно истакнемо наше симболе приликом наших празника, званичних или приватних прослава као што су славе, венчања и крштења,“ каже он.
Србе у Федерацији хапсе кад истичу своје заставе
Нама је овај закон потребан, наглашава Шеховац, јер би нас он заштитио од кривичних прогона које због истицања наших симбола трпимо у Федерацији. Ово, додаје он, није једни проблем Срба у Федерацији.
„Овде Срби живе вековима, један су од народа који су битни и који су одржавали културу и обичаје а сада постоје тенденције да се то уништава, преименује или чак и краде. Наша је намера да заједно са културним и верским институцијама СПЦ радимо на очувању свих наших културних и цивилизацијских трагова, почев од великог културног блага Срба - од књига, фотографија и тако даље, да бисмо то сачували за будућност на простору Федерације где живимо,“ напомиње лидер Демократске иницијативе сарајевских Срба.
На оснивачкој скупштини Асоцијације, како преноси наш саговорник, најављено је да ће бити покренуте иницијативе и за друге законе који ће заштити права Срба у Федерацији. То се односи на узурпирану имовину, станове у самом граду Сарајеву па надаље све до прва да и Срби у Федерацији буду у истом нивоу као што су Бошњаци и Хрвати у Републици Српској.
Изопштени из институција
„У простору града града Сарајева ми желимо да будемо аутохтони изворни легални елективни представници Срба, који најбоље знају које су њихове потребе и који су њихови интереси. Основна подручја на којима ми желимо радити јесу подручја борбе за људска права и задовољавање интереса Срба који живе у Федерацији, али и оних који су из Федерације. Тренутно у Федерацији Босне и Херцеговине по неким подацима има мање од 50.000 грађана српске националности који се тако изјашњавају. Сарајево је 1991. године на попису становништва имало негде око 180.000 грађана српске националности. Данас их има мање од 10.000. Део Срба из федералног Сарајева је прешао 1995. Источно Сарајево где нас је око 30.000. Јако је битно да се сачува оно што чини идентитет српског народа у Федерацији Босне и Херцеговине, наша гробља, капеле, цркве и све друге културно- цивилизацијске споменике,“ набраја он.
Како каже, главни проблеми су им заступљеност, запошљавање и немогућност приступа природним ресурсима, а најтрагичније је то што су, кажу, изопштени из свега па и из Дома народа Парламента БиХ.
„Дом народа у Федерацији треба да има 17 људи. А од тога су пола или Бошњаци или Хрвати, или трећи. Знате добро да још никада није покренут витални национални интерес Срба у Федерацији БиХ“, додаје Марчета.
Ако треба ићи ће и до УН
Из Асоцијације истичу да ће им седиште бити у Федерацији БиХ. Наводе и да нико не зна колико има Срба повратника, колико има староседелаца у Федерацији што ће, како кажу, бити један од задатака удружења да се ти бројеви коначно утврде.
Марчета поручује да ће бити употребљена сва демократска средства како би се дошло до тачке да и Срби који живе у Федерацији буду видљиви у њој, па било да ће то покушати да учине и тако што ће писати Уједињеним нацијама и осталим институцијама, светским, домаћим и регионалним.
Истовремено, упозоравају да уколико се нешто не предузме дугорочно гледано Федерација БиХ ће бити очишћена од Срба, за разлику од Републике Српске која је мултиетничка и у којој живи велики број Бошњака и Хрвата.
